„Saveznička sila“

„Saveznička sila“

24 marta 2014

pol-marina-ragusPiše: Marina Raguš

Dvadesetčetvrtog marta 1999. godine počela je NATO agresija na Saveznu Republiku Jugoslaviju. Akcija „Saveznička sila“ okupila je najjače zemlje zapadne hemisfere koje su svu moć i nesrazmernu silu pokazale, u najvećem procentu, nad nedužnim civilnim stanovništvom i nevojnim metama. Uništeno ili demolirano je oko1 026 civilnih objekata; potpuno su razoreni industrijski i privredni objekti, energetskapostrojenja, mostovi, radio i TV repetitori, nacionalna televizija RTS; oštećeno je 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 dečijih vrtića, 69 osnovnih i srednjih škola, 29 manastira i 35 crkava.Na teritoriji Srbije je poginulo oko 2000 civila, 599 vojnika, 172 policajca. Agresija je, takođe, potpisala broj oko 10 000 ranjenih. Na teritoriji Crne Gore (koja je tada bila sastavni deo SRJ) u selu Murino poginuli su: Julija Brudar (10), njena sestra od tetke Olivera Maksimović (13), Miroslav Knežević (13), Milka Kočanović (69), Manojlo Komatina (72), Vukić Vuletić (56).Tokom 78 dana „vazdušnih udara“ upotrebljeno je svim konvencijama zabranjeno oružje (osiromašeni uranijum, kasetne bombe), svaka lokacija u Srbiji gađana je drugom vrstom oružja. NATO je isprobao sve što mu je bilo na raspolaganju. Na Srbiju je bačeno oko 15 tona projektila s radioaktivnim punjenjem (Uranijum 238).

Samo prema podacima iz akta Generalštaba Vojske Jugoslavije od 21. 12. 1999. godine zavedenim pod brojem 492/1 i 492/3 od 17. 2. 2000. godine: Osiromašeni uranijum (238)slaboje rastvoriv u vodi i telesnim tečnostima, dok se oksidi urana bolje rastvaraju, tako da vremenom mogu kontaminirati i podzemne vode i preko biljaka, u vidu stočne hrane, kontaminirati životinje i ljude. Efektivi dejstva ove vrste municije na živu silu i stanovništvo su fatalni, jer dolazi do kontaminacije. Usled kontaminacije nastaju toksični i radijacijski efekti koji dovode do pojave mutagena i kancera. Radioaktivnost urana i njegovih produkata izazivaju razna oboljenja, kao što su dermatitis, bubrežna oštećenja, akutne nekrotične arterijske lezije, pa i smrt. Inhalacija sitnih čestica u pluća može da dovede do pojave kancerogenih oboljenja unutrašnjih organa. Posle veoma dugog perioda, dakle, 20-25 godina, nastaju posledice poput malignih promena najčešće karcinom bronha, osteosarkomi, leukoze, tumori jetre.

Na osnovu Izveštaja (8925) Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (10. januar 2001) o posledicama po životnu sredinu SRJ i jugoistočne Evrope usled NATO agresije: NATO je znao za razorna dejstva punjenja s osiromašenim uranijumom jer je tokom Zalivskog rata (1991) oko 3000 ljudi umrlo od kancera, dok su mnogi od preživelih dobijali decu koja su se rađala sa raznim defektima (Zalivski sindrom). Isto je bilo uočeno i tokom NATO udara u BiH (Republika Srpska-Ukupan broj bačenih bombi na položajeVojske repuplike Srpske 1.026, od čega 708 vođenih bombi. Ukupna težina bačenog eksploziva bila jeoko 10.000 tona. U toku bombardovanja ubijena su 152 srpska civila)tokom 1995. godine: (rapidni porast defekata pri rođenju dece, leukemije i ostalih kancerogenih oboljenja dece koja su se nalazila u područjima zahvaćenim posledicama korišćena osiromašenog uranijuma. Zagađenja životne sredine nastala su kao direktna posledica bombardovanja petrohemijskih i drugih industrijskih postrojenja, korišćenjem projektila s radiokativnim punjenjem, naletima preko teritorije SRJ i okolnih zemalja ( između 24 marta i 5. juna NATO je imao preko 34 000 naleta ili preko 150 000 sati leta)-koncetracija naleta aviona na tako malom prostoru rezultirala je visokim nivoom zagađivača vazduha. Primera radi, samo gorivo koje su koristili NATO avioni tipa F16 i Miraž sadrži visok nivo izuzetno toksičnih hidrooksida.

Sedamdesetosam industrijskih postrojenja i 42 energetske instalacije koje su uništene prilikom agresije nepovratno su zagadile vazduh, vode i tlo (dioksini, toksični sumpor i supstance nitrogena). Udari su uništili preko 20 hemijskih i petrohemijskih instalacija. Samo u međunarodnu reku Dunav ispušteno je 1400 tona etilen dihlorida, 800 tona 33% hidrogen hlorida, 1000 tona sodijum hidroksida, kao i ogromne količine žive. Preko 200 tona amonijaka ispušteno je u Dunav kao posledica bombardovanja raznih postrojenja. Ovim su bespovratno i direktno pogođene sve zemlje kroz koje protiče ova reka. Samo bombardovanjem fabrike automobila Zastava iz Kragujevca u reku Velika Morava ispušteno je nekoliko tona piralena koji je kancerogen u vrlo malim količinama. S obzirom da je ova reka utoka Dunava, ovim je kroz pijaću vodu bilo pogođeno oko 10 miliona stanovnika okolnih zemalja.

Satelitski snimci su tada (za)beležili ekstremno uvećanje nitrooksida, sumpor dioksida i ugljen monoksida oslobođenih u atmosferi iznad Evrope tokom vazdušnih udara NATO. Ovo su tek neki od detalja ekološke i humanitarne katastrofe koju je NATO prouzrokovao korišćenjem nesreazmerne (prekomerne) vojne sile, bez pravnog osnova (bez odobrenja Saveta bezbednosti), uz dodatno kršenje svih pravila i običaja rata deklarisanim u Povelji Ujedinjenih nacija, Ženevskim konvencijama sa Dopunskim protokolima, kao uz derogaciju čitavog korpusa međunarodnopravnih normi i mehanizama. Agresijom na SRJ ova vojna alijansa pokazala je redefinisanu ulogu na spoljnopolitičkoj sceni i iz odbrambene pozicije prešla u intervencionističku. Agresija NATO koja je za: povod imala falsifikovani izveštaj posmatračke misije OEBS-a o „masakru“ nad civilnim stanovništvom u selu Račak (svedočenje Helen Ranta, šefa forenzičkog tima povodom događaja u Račku i pritiscima da izveštaj „prilagodi“ povodu za vojnu akciju); za saveznike terorističku organizaciju OVK- potpisnik je ratnog zločina koji je postao presedan u međunarodnim odnosima.

„Humanitarna“ intervencija koja je izazvala humanu katastrofu sa nesagledivim posledicama, urušila teritorijalni integritet i suverenitet SRJ, precrtala granice u Evropi otimajući oko 15 odsto srpske teritorije (KiM) danas je linija podele koja preti da svet uvede u sukob sa nesagledivim posledicama. Cilj intervencije bio je postizanje najšireg konsezusa među zapadnim „partnerima“ u udaru na međunarodnopravni poredak u svrhu neoliberalne okupacije sveta.

Danas, brojimo 15 godina od tragedije koju svi žele da vide kao „presedan“ amnestirajući tako udružene u zločinu koji su nedužne građane Srbije i okolnih zemalja osudili na svakodnevna suočavanja sa najtežim oboljenjima i strahovanja, čak i od pomisli da imaju naraštaje. Sve ovo i još mnogo toga desilo se nama pred očima celokupnog sveta koji se beleži kao civilizovan. Onog istog sveta pred kojim se ovih dana nalaze aveti Pandorine kutije oslobođene na srpskom Kosmetu te, ne tako, davne 1999…

(Fondsk.ru)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *