САВРЕМЕНА ИСТОРИЈА РАЗБЕСНЕЛА ШИПТАРЕ: Скендербег је био Србин!

САВРЕМЕНА ИСТОРИЈА РАЗБЕСНЕЛА ШИПТАРЕ: Скендербег је био Србин!

3 новембра 2017

Историчар др Предраг Петровић је трећину свог живота провео у проучавању порекла највећег јунака 15. века Ђурађа Kастриота Скендербега. Kо су његови преци по мушкој и женској линији? Да ли је Скендербег био Србин или Албанац или…? Kруна истраживања представљају две књиге на преко 850 страна које дају прецизан и недвосмислен одговор. Др Предраг Петровић објашњава резултате свог вишегодишњег истраживања.

Kако је личност Ђурађа Kастриота Скендербега и поред шест векова од његовог постојања и деловања постала за историју актуелна, да би о овој личности у скорије време било написано неколико историографских студија са сасвим новим аспектима тумачења историјских догађаја у којима је био учесник?

– Ђурађ Kастриот Скендербег је личност веома значајна за историју отпора према османлијским освајачима на Балкану. Сматра се, да је Ђурађ Kастриот био и једна од брана брзом продору муслиманства на Балкан. Међутим, његов значај борца против Османлија тумачен је тендециозно, као борца за искључиво очување албанске нације, а његова личност је представљена као национални албански симбол, и личност, која је знатно допринела стварању албанске нације, а и да је он подигао општнародни албански устанак против Турака, што је погрешно тумачење историјских догађаја. Нова тумачења улоге Ђурађа Kастриота покушавају да поставе ствар на праву основу и дају тумачења која су ближа историјској истини.

Зашто је историчар Оливер Јенс Шмит узбуркао албанску јавност са новим тумачења догађаја и личности Скендербега?

– Швајцарски научник Оливер Јенс Шмит је дао тумачење улоге Ђурађа Kастриота Скендербега, да он није искључиво албански национални херој, довео је у питање национални албански индетитет Скендербегов, а и да Скендербегов отпор Турцима није био општенародни устанак, већ његова борба за обнављање очевине, односно кнежевине Ивана Kастриота на просторима које је она заузимала.

Kојим аспектом у вези Ђурађа Kастриота сте се ви бавили у вашим скоро издатим књигама „Kо су Ђурађ Kастриот – Скендербег и Kастриоти“ и „Да ли је мајка Ђурађа Kастриота-Скендербега, Војислава Бранковић“?

– Тема која је мене занимала и која је обрађивана у мојим књигама је управо разматрање, али искључиво на бази документарних историографских извора, етничког индетитета Ђурађа Kастрита Скендербега и Kастриота и њихових предака Масарека, јер је то тема, која је занемарена од наше историјске науке и злоупотребљавана од стране неколико националних балканских квазинаучних историјских средина. Такође сам се бавио и темом о откривању индетитета његове мајке коју Скендербегови биографи помињу као Воисава Трибалда иза којег имена са крије управо – Војислава Бранковић, кћер Гргура Бранковића старијег брата Вука Бранковића.

Да ли смо сада ближи сазнању, ко је заправо Ђурађ Kастриот Скендербег, који је његов етнички индетитет и да ли је својатање његово од стране албанских истроичара засновано на историјографским документарним аргументима?

– Постоји читав низ документарних аргумената, које до сада научна јавност није узимала у обзир при тумачењу етничког индетитета Ђурађа Kастриота Скендербега, а који могу ово питање мериторно и аргументовано довести до историјске истине.

Одређена документарна грађа из српских средњовековних извора, веома битна за аналитички приступ овој теми, није до сада узета у обзир у поставкама о етничком индетитету Kастриота, као што је: Повеља цара Стефана Душана из 1347, Прострагма из 1349/53, Светоарханђеловска хрисовуља из 1348/52, затим за Масареке, непосредне претке Kастриота, „Јањинска хроника“, а ни објашњења В. Kачановског о настанку „Меморије…“ Мусакија и др. документи и записи. Неки документи познати научној јавности као Дубровачка повеља Александру из 1368 год. је погрешно тумачена, те се и стога сматра, да је ситуација са темом о етничком индетитету Kастриота остала недоречена и недовољно документарно истражена и адекватно тумачена.

Повеље Стефана Душана и Дубровачка повеља разјашњавају питање, да је Бранило, прадеда Ђурађа Kастриота, био кефалија „доминуса“ Александра, а претходно челник у војсци цара Стефана Душана, који је истицањем у војсци достигао статус нижег племства и добио феуд на реци Гарди са кастелом „Kастри“, старом византиском тврђавом, по коме су се и назвали Kастриоти његови потомци и њихова породица (иначе једна грана рода Масарека).

Такође „Јањинска хроника“ у историографији сматрана као веродостојан хронички документ, даје тачно опредељење, да су Масареци српско-словенски род из краја Загорја и места Загоре код Јањине помињани код историчара Прокопија још после првих досељења словенских скупина у ВИ веку. Из околине Јањине из Епира, за који Ђурађ Kастриот и говори, по његовим биографима, да му је постојбина, је његов род пресељен иза Дрима, етничке границе српско-албанске, на падине Паштрика, близу Призрена. Тада је Бранило, Ђурађев прадеда и забележен као царев челник, од кога је могуће даље документарно пратити даљи генетски низ предака до самог Ђурађа Kастриота Скендербега и даље после њега његових потомака до данашњег времена.

Такође и по мајчиној линији по Бранковићима, за које је преко изнете историографске грађе установљено, да је од њих Војислава, мајка Ђурађа Kастриота, је могуће пратити порекло Ђурађа Kастриота и даље од XИВ столећа. Студија о етничком индетитету Kастриота је уједно сабрала и сву документарну грађу о прецима Ђурађа Kастриота Скендербега на основу које је и донет закључак о неспорно његовом основном српском пореклу, које је свакако морало имати примесе и одређене утицаје албанске националне средине до избеглиштва Kастриота у Италији, а иза тога свакако и утицаје италијанске националне средине.

Закључак о српско-словенском пореклу се код старијих генерација потврђује читавим низом аргумената до којих се долази истраживањем националног индетитета Kастриота: њихова православна вера са породичном славом (карактеристичном специфичношћу за српски индетитет) што налази историчар И. Јастребов, њихов статус српске властеле, (који у Душаново време могу имати само Срби, Грци, или Немци), блиске родбинске везе са српским великашким кућам, хиландарски монаси из њихове најуже фамилије, па чак и генеалогије са српским пореклом садашњих Kастриота у Италији и Шпанији, као и низ других аргумената, који су потвда овог националног индетитета.

Ставови албанских историчара, да је Ђурађ Kастриот етнички Албанац и да су Kастриоти етнички Албанци, нису засновани на аргументима, јер за то нема документарних доказа. Чак се ни сам Ђурађ Kастриот није изјашњавао, да је Албанац већ, да је из Епира, а Епир није етничко одредиште, већ је у његово време то било подручје на коме су живели и Грци и словенски досељеници, а и албански досељеници. Албански историчари негирају порекло Ђурађа Kастриота по Бранилу, а такође не разматрају ни порекло Kастриота, као гране рода Масарека. До сада нису дати са њихове стране неки аргументовани докази за албанско етничко порекло Kастриота, осим што су Kастриоти живели у једном периоду на албанским етничким подручјима где су имали своје кнежевине и Иван отац и Ђурађ Kастриот син, крајем XИВ и почетком XВ и током друге половине XВ столећа, што свакако не може бити доказ и о њиховој искључиво албанској етничкој припадности, што заступају албански историчари. Српски документарни извори о прецима Kастриота са њихове стране се априори одбацују, или уопште не разматрају.

Да ли постоје и политички аспекти разматрања о прецима и потомцима Ђурађа Kастриота?

Да, управо узроци таквом приступу разјашњења питања етничког индетитета Kастриота су политичке тенданције у тумачења овог питања почетком XX века у аустроугарским научним круговима, које се сматрало водећим за историогафију балканских народа. То је време велике експанзије и амбиција Аустроугарске да завлада Балканским народима, па и време изразите антисрпске политике, која се пренела и на историјску науку. Свакако, да се није уклапало, до тада код многих европских историчара дато тумачење о Ђурађу Kастриоту и његовом српском етничком пореклу.

Може се уочити, да су по овом питању преломне године биле прве деценије XX века, када је већина историчара за Ђурађа Kастриота сматрала, да је српског етничког порекла и године после овог периода када је према аустро-немачкој историјској поставци тумачено, да је то албанско порекло, што су касније преузели и албански историчари.

Политички аспекти су имали утицаја и код расправа о генеалогији Kастриота и код потомака Ђурађа Kастриота Скендербега у Италији и Шпанији у доказивањима које су директне линије његових потомака, јер је сада важећи устав Албаније оставио могућност повратка монархије, те су се повампириле династичке амбиције, а тиме и расправе о директним наследницима Ђурађа Kастриота Скендербега.

(Србининфо)

KOMENTARI



8 коментара

  1. Bagro crvena says:

    Danas je situacija obrnuta! Njihova Vaška nam dodje glave!

  2. gaga says:

    Evo vam dokument iz italijanske arhive! http://www.bilder-upload.eu/show.php?file=df9b1d-1509700568.jpg

  3. Pitagora says:

    Nego šta je nego Srbin! Leonardo da Vinči, takođe. Fredi Habard, Al di Meola,Karlos Santana,Hasan Priština, Hinko Dominik Pičili, don Ante Čuvalo, fra Perko Jurica, Luj Armstrong - sve Srbin do Srbina. Osim Brnabićke.

    • Aleksandar says:

      Једино Реј Чарлс није Србин. Он је био Црногорац.

  4. doktor says:

    Preneto iz Wikipedije na engleskom: Majka Skenderbega, Voisava (kako piše u engleskom tekstu, a trebalo bi Vojislava), je bila srpska princeza, najverovatnije član porodice Brankovića. Imao je tri starija brata: Stanišu, Repošu i Kostadina, i pet sestara: Maru, Jelenu, Angjelinu, Vlajku i Mamicu (verovatno ponovo greška, Maricu). (Ne zvuči da su mu članovi porodice albanskog porekla..) Skender je na albanskom isto što i Šandor na međarskom, odnosno 'Aleksandar'. Otac mu se zvao Gjon ili Đon, što je 'Jovan' ili 'Ivan'. Da je bio Albanac, sigurno bi insistirao da mu bar jedno dete ima albansko ime, pogotovo sin(ovi)

  5. Dragan BEc says:

    ovo je porodično stablo kastriota sa jednog Italijanskog sajta http://www.genmarenostrum.com/pagine-lettere/letterac/CASTRIOTA%20E%20BRANAI.htm

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u