Sećanje crvenoarmejke na oslobađanje Beograda

Tweet

Veteranka Crvene armije Nadežda Vdovina u 89. godini se i dalje seća rata i Beograda u čijem je oslobađanju učestvovala i toplog odnosa Jugoslovena prema njoj. Danas se oporavlja se od izliva krvi u mozak, ali sećanja na Beograd i ratne dane su i dalje živa. Kada je 1942. godine rat zakucao i na vrata Voronježa, Nadežda Vdovina još nije bila punoletna. Slagavši za godine prijavila se u dobrovoljce, piše B92.

„Majka me je na kolenima molila da ne idem jer sam bila jedinica. A ja sam joj rekla, i nije to bilo glumatanje, rekla sam joj: u našoj porodici nema ko da brani domovinu. Otac je umro, braće nemam, ja moram, ja imam obavezu da idem. I otišla sam. Samo sam joj još rekla: ‘Vratiću se, neću poginuti’. I vratila sam se. Bila sam i ranjena i kontuzovana, ali sam se vratila“, priča Vdovina.

Kao vezista u pešadijskoj diviziji preko Odese, Rumunije i Bugarske došla je sa Crvenom armijom do Beograda.

„Beograd je bio opkoljen, prvo smo mi opkolilil Nemce u Beogradu i isterali ih, a onda su Nemci opkolili nas. Mi smo ostali u obruču. Nas su onda spašavali Jugosloveni. Nemce su streljali jer se drugačije nije moglo. To što su Nemci radili po Jugosloviji to su isto radili i u Rusiji. Palili sela, streljali narod. Sve“, kaže Vdovina.

Sećajući se Beograda, ona kaže da je iz nekog razloga on uvek u njenom sećanju sunčan.

„Sam Beograd je, u mom sećanju, ne znam zašto, okupan suncem. Ne znam odakle to sunce. Moja osmatračnica bila je na vrhu petospratne zgrade u centru. Tu sam ja bila sa svojim telefonom i posmatrala odozgo. Činio mi se prelep odatle“, rekla je Vdanova.

Tweet