СЕЋАТЕ ЛИ СЕ СРПСКОГ ДЕЧАКА КОЈИ ЈЕ 1995. ВОЗИО ТРАКТОР БЕЖЕЋИ ОД ОЛУЈЕ? Ово је његова трагична судбина!

SEĆATE LI SE SRPSKOG DEČAKA KOJI JE 1995. VOZIO TRAKTOR BEŽEĆI OD OLUJE? Ovo je njegova tragična sudbina!

24 aprila 2015

operacija-oluja-rsk-izbeglice-traktori-1375476969-347601Ljudi u neprilici često ne znaju ni koga da mole ni koga da kume, pa je Miloš Pajić (1985), može biti bez velike nade,svratio juče u redakciju „Glasa zapadne Srbije” u Čačku, i tu potražio pomoć.

Njegovom bolesnom ocu, veli, isteklo je dozvoljeno vreme boravka na Odeljenju palijativne nege u Gradskoj bolnici, a sin traži da roditelj u bolnici ostane samo još jedan dan, dok se on ne snađe gde da ga smesti – piše današnja „Politika”.

Novinarka Tanjuga, Ljubica Sokić, odmah je pozvala dr Radoslava Miloševića, direktora Zdravstvenog centra u Čačku i objasnila kakva je muka, a ovaj je bez reči dozvolio da pacijent ostane na Odeljenju do kraja sedmice.

Miloš se zahvalio i sa bratom Brankom (1987), koji bejaše zamišljen, ćutljiv, posedeo kratko i poverio nam njihov životopis. To je jedna od onih priča posle koje slušalac mora da ostane samo smrknut i nem.

Pajići su iz zavičajnog sela Perna na severnom Kordunu, kod Topuskog, morali da uteknu prvih dana avgusta 1995., pred „Olujom”.

– Preko Banije i Bosne traktor smo vozili malo deda Miloš po kome sam dobio ime, malo ja – priča nam Miloš Pajić koji je te, po srpski narod strašne godine, imao tek deset leta.

Od Pajića, na Kordunu je tada ostao samo Milošev otac Stojan (1960), na položaju, da brani rodnu grudu.

– Kad smo došli do Banjaluke tu su nam rekli da ne možemo traktorom dalje, dali nam da prenoćimo na nekom faklultetu i sutradan nas autobusom prevezli u Beograd.

Tu se porodica pocepala: baba i deda sa svojom ćerkom otišli su u Irig, a Miloš i Branko s majkom u odmaralište „Zdravljak” na planini Jelici kod Čačka. U tom zbegu im se pridružio i otac Stojan, koji je na Kordunu ostao još desetak dana posle pada Republike Srpske Krajine.

– Odatle smo se posle selili i premeštali, u Donju Trepču, pa u Vraniće, zatim u Trbušane a onda nazad u Vraniće. Ja sam, recimo, osnovnu školu završio u Gornjoj Gorevnici, isto kod Čačka.

Mali Kordunaš počeo je da radi već sa 15 godina.

– Zaposlio sam se 2000. godine u Konjičkom klubu „Milenko Nikšić” u Baluzi i od prvog dana stanujem na hipodromu, u jednoj prostoriji. Zarađujem 20.000 dinara mesečno i nekako se borim – kaže Miloš.

pajic-650x430 453A mlađi brat?

– Smestio sam se u jednoj kući u Prijevoru kod Čačka, stara je sto godina, samo što se ne sruši, ali nemam ništa bolje. Radim šta mi ponude za dvesta, trista dinara, i tako živim – bilo je sve što je Branko rekao.

Priču nastavlja Miloš:

– Majka nas je napustila pre sedam godina, otišla u Sloveniju i preudala se, a otac je ostao da živi u mesnoj kancelariji u Donjoj Trepči. Tu je 19. marta ove godine pretrpeo moždani udar, prenet je u bolnicu i ostao je živ, ali nepokretan. Pa zanimanju je vkv bravar, radio je i u vešeraju čačanske Bolnice, desetak godina.

Muka i nevolja nagone Miloša da ne razmišlja mnogo daleko, samo dan ili dva unapred:

– Mislio sam da oca smestim kod mene na hipodromu i ja da ga gledam, ali ne može ni klub baš sve da mi da. Svakog dana pozivam i bolnicu u Guči, ali tamo nema slobodnih mesta. Na kraju ću morati da nađem pare i zakupim neki kombi koji bi oca prevezao u Irig. Tamo će ga gledati baba, deda i tetka, rekli su.

Evo, danas, dvadeset godina otkako su kao dečačići napustili rodno selo, životi dvojice braće idu samo nizbrdicom, Dvadeset čemernih godina, ali Miloš Pajić veli:

– Izborićemo se nekako. Valjda…

(Glas Zapadne Srbije, Politika)

KOMENTARI



9 komentara

  1. karudijan says:

    Zbogom ostaj mala kod ovaca, a ja odoh preko Donjeg Lapca. Ne daj mala da te ljube djeca, već ti čekaj mene mitraljesca. Nas dva brata oba ratujemo, ne plač' majko ako poginemo. Moga brata ranila granata, žao mi je što i mene nije

  2. Faustus says:

    Srbija je grobnica snova.

  3. Lady Gaga............a Ararat čeka Njegov povratak,i svoj u Armensku Zemlju........ says:

    Dok Jermeni, Jevreji, Sevrernoamerički Indijanci,Belorusi i mnogi drugi narodi i etničke grupe koje su bile žrtve genocida kroz istoriju imaju memorijalne centre,kao garant da zaborav neće prekriti žrtve istrebljenja, jedan od najstradalnijih naroda,Srbi, gotovo da se stide svojih masakriranih, i radi ponovnog i idiotskog nezameranja svojim dželatima, izbegavaju obavezu i pred Bogom i pred porodom da konačno ubeleže,negde,na nekom mestu, ime,broj i način na koji su nas zatirali. Iz tog razloga Srebrenica je bez povoda postala stradalnički mit,a krvnici su proglašeni žrtvama.O hiljadama srpske nejači poklane u Podrinju nigde ni reči, Valjda se podrazumeva da ako si rođen kao Srbin da ti je prirodna sudbina da budeš ubijen, i da za to niko ne odgovara Užasna vlast u ruiniranoj Srbiji zagovara pomirenje, kao da su oni sa kojima bi trerbali da se mirimo bolji i plemenitiji od svojih dedova i očeva. Ni ovoga puta ništa nećemo naučiti od drugih i boljih.

  4. rale says:

    Kakva sramota za Vučića.

  5. Za Srbiju says:

    Izdali smo sami sebe i svoj rod i porod, jer držimo fukaru na vlasti. Ovo je na dušu svih nas. Koliko još dugo možemo da mirno spavamo?

  6. Desanka says:

    Sokrat je govorio:"Treba se boriti ,ako nećeš da budeš obešen,budi dželat"Poslušnost i siromaštvo stvara letargiju,Nemoral stvara aneksioznost i teška psihička obolenja,nesloga bratska i nepoštovanje vrlina razaraju srž društvenog opstanka,ako smo mali a složni postaje se velikim,ako se pretvaramo u crva onda nas sa apetitom zgaze,gubiš samo ono što sam daješ,rad, red, disciplina,bratska sloga pokreće točak daje mu snagu,ne rasprodaje se zemlja koja je rekom srpskom natopljena već se kupuje i daje svom narodu da se rađa onda je sve moguće čak i ono što se smatra da ne može biti,sve može ako se hoće.Ako uđemo u E.Uniju nametnut će nam zakon gde nećemo moći svoje stanove otuđimo, da prodamo niti svojoj deci da ih ostavimo,zato Evropa kupuje ništa ne prodaje a nama nameće prodaju,doduše da mi nismo poslušni ili možda neupućeni nebi nam mogli nametnuti ništa.Nadam se da se ovo neće dogoditi.

  7. Desanka says:

    Srpska je zemlja rekom srpske krvi natopljena i niko nema pravo da je prodaje strancima!

  8. Desanka says:

    Vlast bi trebala da Milošu Pajiću i njegovom bratu dade kuću zemnju dve -tri krave i celu okućnicu da se momci žene i da obrađuju zemlju jer je ona namenjena pokolenjima da je čuvaju.Kad mogu da pomažu Rome koji imaju i po tri žene i po četrdeset unučadi onda treba da pomažu i srpske ugrožene porodice i to im je obaveza kao i da im omoguće pravo na rad,zbog toga država i postoji.

  9. Pingback: SEĆATE LI SE SRPSKOG DEČAKA KOJI JE 1995. VOZIO TRAKTOR BEŽEĆI OD OLUJE? Ovo je njegova tragična sudbina! | Jadovno 1941.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *