Селасију јахта, Брежњеву „фијат“

Selasiju jahta, Brežnjevu „fijat“

26 marta 2017

kul-selasiju-jahta_620x0

TITO je od stranih državnika mnogo više dobijao nego što im je poklanjao. Nekada je to uzajmno darivanje bilo i u priličnoj nesrazmeri. Kako, za „Novosti“, navodi Momo Cvijović, muzejski savetnik Muzeja Jugoslavije, koji je ovu temu opsežno istražio, jednom prilikom mu je Anvar el Sadat poklonio skulpturu Ozirisa staru 2.500 godina, a jugoslovenski predsednik mu je uzvratio sa 50 kilograma suvih šljiva! Grčki kralj Pavle je, recimo, Titu dao korintski šlem od bronze iz 7. veka pre naše ere, a Tito njemu – par lipicanera.

Češće se, ipak, vodilo računa o tome da pokloni budu adekvatni, što je zadavalo glavobolju članovima kabineta. Tako se 1963. većalo o tome kako se revanširati meksičkom predsedniku Adolfu Lopezu Mateosu, koji je našim narodima i narodnostima poklonio montažnu osnovnu školu (koja i danas postoji u Baru). Predlagano je da se pošalje opremljena ambulanta, ili da se Mateos pozove dva meseca u goste na Brione.

– Tada je iz Vojnog muzeja uzeta jedna manja zbirka starog oružja i poklonjena Mateosu – kaže Cvijović.

– U Arhivu Jugoslavije, međutim, pronašao sam pismo u kome je naloženo kabinetu predsednika da, u što kraćem roku, Vojnom muzeju na tržištu nabavi slične ili iste pištolje i puške i vrati ih u zbirku.

Proučavajući kartoteku Titovih poklona, muzejski savetnik MJ pronašao je i dokaze o tome da je zambijskom predsedniku Kenetu Kaundi poklonjena bronzana skulptura Betovena. Daljim istraživanjem je utrdio da je ovaj naizgled neobični dar i te kako imao smisla: Kaunda je bio strastveni pijanista, a i vajar koji je uradio skulpturu – Rade Stanković, svirao je klavir. Svom prijatelju caru Hajlu Selasiju, Tito je poklonio jahtu, a Brežnjevu automobil „fijat 1300“.

Svi pokloni su plaćani državnim novcem, a analiza troškova iz 1964, kada su kod nas dolazile delegacije Rumunije, SSSR-a i Liberije, pokazala je, napominje sagovornik, da je samo šest odsto budžeta potrošeno na poklone, a 60 na ukrašavanje gradova.

– Tri firme, „Radna žena“ iz Beograda, „Dekor“ iz Zagreba i „Dekor servis“ iz Ljubljane, dobro su zaradile, jer su napravile čak 314.000 papirnih i platnenih zastava, koje su kasnije bačene – objašnjava Momčilo Cvijović. – Koča Popović je onda predložio da se te pare utroše pametnije, u sređivanje parkova i puteva.

HAJNEMANU RUĐEROVA „FILOZOFIJA“

Cvijović nije, ipak, uspeo da utvrdi zašto je predsedniku SR Nemačke Gustavu Hajnemanu, po obrazovanju pravniku, poklonjeno prvo izdanje knjige Ruđera Boškovića „Teorija prirodne filozofije“, štampano u Veneciji 1763. godine, a kupljeno 1974, za 23.000 dinara, koliko je tada koštao automobil „škoda“.

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *