СЕНКА НАД ДАВОСОМ

SENKA NAD DAVOSOM

30 januara 2019

Piše: Filip Rodić

Ovogodišnji susret najmoćnijih ljudi na svetu u elitnom švajcarskom skijalištu, Davosu, nije to za šta se predstavlja, jer su ga najmoćniji ove godine preskočili. Ne bode toliko oči odsustvo predsednika Rusije i Kine Vladimira Putina i Si Đinpinga, koji i nisu redovni učesnici ove žurke globalističke elite koja je počela u utorak 22. januara. Nije toliko simptomatično ni odsustvo predsednika SAD Donalda Trampa, koji je Davos ignorisao i 2017, dok je prošle godine, kako je pisao magazin „Forčjun“, „natrljao nos globalnoj eliti“, iako su stavovi izneti u obraćanju bili daleko blaži od onih iz predizborne kampanje, a i od poteza povučenih u prvoj godini njegove vlasti.

Simptomatično je, za početak, da na ovogodišnjem Svetskom ekonomskom forumu ne učestvuje niko iz američke administracije, jer im je predsednik Tramp to zabranio. „Iz obzira prema 800.000 američkih radnika koji ne primaju platu i kako bi osigurao da mu se članovi tima mogu naći pri ruci u slučaju potrebe, predsednik Tramp je otkazao put svoje delegacije na Svetski ekonomski forum u Davosu“, rekla je portparolka Bele kuće Sara Sanders. Tramp je ovakvu odluku doneo zbog blokade finansiranja američke vlade koja je već oborila istorijski rekord po dužini, proistekle iz neslaganja Trampove administracije s demokratama oko finansiranja izgradnje zida na granici s Meksikom.

Učesnici ovogodišnjeg foruma ostali su uskraćeni i za mudrosti koje bi mogli da čuju i od rotšildovske marionete koja se nalazi na čelu Francuske Republike. Emanuel Makron je morao da otkaže dolazak u Davos zbog navodnih „obaveza“, a u stvari zbog glavobolja koje mu zadaje narodni ustanak u vidu protesta „Žutih prsluka“ koji već više od dva meseca pogađaju Francusku. Pripadnici elitnog kluba neće moći da uživaju ni u plesnim veštinama britanske premijerke Tereze Mej, koja je, pošto je tokom glasanja o poverenju jedva sačuvala fotelju, morala da ostane kod kuće da bi raspetljavala probleme izazvane odlukom britanskog naroda da napusti Evropsku uniju i smisli kakav kompromis da napravi sa domaćim političarima i briselskim birokratama. Do roka, koji joj ističe 29. marta, broji sitno, a jedino svetlo koje u ovom trenutku vidi na kraju tunela gde se nalazi moglo bi biti od farova nadolazećeg voza.

Među oligarsima u Davosu neće biti ni njihov najnoviji miljenik iz Afrike, predsednik Zimbabvea Emerson Mangagva, koji je novembra 2017. sa vlasti svrgnuo jogunastog i svojeglavog Roberta Mugabea, jer su u njegovoj zemlji (ponovo) izbili nasilni protesti zbog, između ostalog, povećanja cene goriva po kojoj je Zimbabve sada apsolutni svetski rekorder.

Postoje, na sreću, i utešne nagrade za sve one koji plaćaju ogromne sume novca (između 60.000 i 600.000 dolara) da bi na skijalištu pričali o sudbini sveta. Za njih će tu biti nemačka kancelarka Angela Merkel, čija se vrlo bogata karijera po svemu sudeći uskoro ne tako slavno završava, ili deus ex machina Đuzepe Konti, koji je postavljen za premijera Italije samo da bi se očuvao tabu da na čelu ove evropske zemlje ne može biti populista poput njegovih potpredsednika i pobednika prošlogodišnjih parlamentarnih izbora Luiđija di Maja i Matea Salvinija.

KEROZINSKA ELITA

Ovogodišnji Davos bolje nego išta demonstrira da je francuski predsednik Emanuel Makron i ono što se s njim dešava paradigma buduće sudbine globalističke elite. Na početku nemira u Francuskoj, u tekstu „Ustanak periferijske Francuske“, citirajući novinara i pisca Fransoa Bukea, pisali smo o tome kako se radi o sukobu između „kerozinske elite i dizel-populizma“. Prema njegovim rečima, kap koja je prelila čašu narodnog nezadovoljstva bilo je poskupljenje goriva opravdano jednim delom strahom za ekologiju i štetom koju automobilska fosilna goriva nanose našem životnom okruženju. Buke piše da elita koja Francusku preleće avionima oporezuje radničku klasu koja mora da koristi automobile.

Zanimljiva koincidencija, ako u koincidencije verujete, jeste da je anketa sprovedena među učesnicima ovogodišnjeg foruma pokazala da oni najviše strahuju od klimatskih promena izazvanih ljudskim aktivnostima i zagađenjem kao „faktora za političku i ekonomsku nervozu“. S druge strane, zabeleženo je da su učesnici u Davos stigli pomoću 1.500 privatnih avionskih letova, što je za 50 odsto više u odnosu na prethodnu godinu. Ubiše se od zabrinutosti za ekologiju kao Makron.

Ali kako je to moguće u vremenu kada zbog siromaštva i sve gore socijalne situacije širom zapadnog sveta bujaju „populistički“ pokreti za koje svetska elita traži leka? Odgovor na ovo pitanje daje nam istraživanje humanitarne organizacije „Oksfam“, objavljeno pred početak Foruma u Davosu, a prema kojem je jaz između najbogatijih i ostatka sveta u proteklim godinama samo nastavio da se povećava da bi dostigao dosad nezabeležene razmere. U izveštaju pod naslovom „Javno dobro i privatno bogatstvo“ navodi se da 26 najbogatijih ljudi na svetu trenutno poseduje više novca nego 3,8 milijardi ljudi (preko polovine stanovnika Zemlje). Tokom protekle godine, navodi se u istraživanju, imovina ovih najbogatijih ljudi povećavala se za neverovatnih 2,5 milijarde dolara dnevno, odnosno za 900 milijardi na godišnjem nivou. Broj milijardera koji poseduju veće bogatstvo od polovine čovečanstva smanjio se tokom 2018. sa 43 na 26 (preostalih 17 nisu propali, nego je samo manje bogataša postalo dovoljno da pokrije 50 posto ljudske populacije). Ti ljudi i njihovi „saradnici“ se okupljaju u Davosu da bi raspravljali „kako da svet učine boljim mestom za život“ i to, iako je, prema podacima pomenutog „Oksfama“, rešenje nadohvat ruke – kada bi se porez za jedan posto najbogatijih povećao za svega pola procenta, obezbedila bi se sredstva za školovanje 262 miliona dece i zdravstvena zaštita kojom bi se spaslo 3,3 miliona života.

DA LI JE DAVOS POBOLJŠAO SVET?

Osnivač Svetskog ekonomskog foruma u Davosu Klaus Švab svojevremeno je izjavio da je osnovao ovaj skup jer mu je dečački san u vreme Drugog svetskog rata bio izgradnja organizacije koja bi svet učinila boljim mestom. Njegova fondacija je, bez ikakve dileme, imala značajan uticaj na pravac u kojem se svet kretao i kreće, ali je veliko pitanje da li je taj pravac u interesu većine, ili manjine koja u svojim rukama drži sve ekonomske poluge. Na ovo ukazuje i činjenica da je Forum u Davosu, sve do početka ovog veka, kada je postao ugrožen demonstracijama i protestima lokalne zajednice, bio vrlo zatvoren skup o čijim se aktivnostima nije moglo mnogo saznati. Posle toga je, iz očigledno više marketinških i propagandnih razloga, postao otvoreniji za javnost i građanske organizacije, ali se i dalje radi o telu koje je, kako su za agenciju „Frans pres“ izjavile profesorke sa Univerziteta u Stokholmu Kristina Garsten i Adrijana Sorbom, „bez pravnog mandata da utiče na globalno upravljanje, ali s ambicijom da to čini“.

Zbog toga se pojavljuju inicijative da se ovaj skup ukine. Jedan od ljudi koji smatraju da je Svetski ekonomski forum „skup ljudi koji su uništili svet“ i da bi ga „trebalo otkazati“ je bivši kolumnista „Njujork tajmsa“ Anand Giridharadas, inače autor knjige „Pobednik uzima sve“ u kojoj pokušava da objasni uzroke za talas „populizma“ što je zahvatio zapadni svet. On je u intervjuu za agenciju „Blumberg“ za stanje u kojem se svet danas nalazi optužio plutokrate poput vlasnika „Amazona“ Džefa Bezosa i „Fejsbuka“ Marka Zakerberga koji su pomogli u „uništavanju sveta“ zarad „nemilosrdne korporativne agende koja je dovela do monopolizacije političke moći u rukama elite, dok je ostatak stanovništva ostavila sa duboko ukorenjenim osećanjem frustracije, pošto su dosadašnje mogućnosti za društvenu pokretljivost zatvorene, a ljudi se osećaju sve bespomoćnijim da promene svoju sudbinu“.

„Tragedija našeg vremena je što su ljudi koji su uspostavili monopol na napredak i ukrali budućnost od naroda oni koji sprovode promene. Mark Zakerberg, jedan od velikih inovatora našeg vremena, kompromitovao je američku demokratiju i ukrao budućnost, finansijska industrija koja je izazvala krizu se oprala pomoću marketinškog trika u vidu priče o ’korporativnoj društvenoj odgovornosti’. ’Amazon’ je još jedan monopol“, naveo je on.

U intervjuu „Frans presu“ rekao je da se na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu u „suštini lobira pod maskom iznošenja novih ideja“ i da je to „savršeni način da bogati i moćni ljudi nametnu svoje sebične interese i vrednosti kao opšte dobro“ i da je ludost očekivati od „elite u Davosu da se stara o zajedničkom dobru, kada ona za to nije ni kvalifikovana, niti ima interes za tako nešto“.

„Verujem da bi Davos trebalo da bude ukinut. Mislim da je jedini preostali put za plutokrate i davosku klasu u ovom vremenu gneva istinsko preispitivanje i preporod samog sebe. Davos je proslava i neka vrsta karnevala onih koji su uništili toliko zemalja širom sveta“, rekao je on.

Svedoci smo da se širom zapadnog sveta radnička i srednja klasa bune zbog ugnjetavanja koje nad njima sprovode plutokratske elite i posredno, ili neposredno, upravo je taj revolt razlog zbog kojeg su učešće na ovogodišnjem Svetskom ekonomskom forumu otkazali „najugledniji“ gosti, i Tramp, i Mejova, i Makron i baš to je razlog što i neki od prisutnih, poput Angele Merkel, nisu više „ugledni“ kao što su bili, a budućnost im je neizvesna.

(Pečat)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *