Сетимо се Југославије

Setimo se Jugoslavije

26 aprila 2018

Piše: Bojan Bilbija

Istorija će sve postaviti na svoje mesto – bila je prva reakcija predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina posle udruženog raketnog poduhvata koji su u noći 14. aprila izvršili SAD, Velika Britanija i Francuska. Ruski lider je 50-minutno bombardovanje Sirije nazvao direktno: agresijom protiv suverene države, kako se jedino može i protumačiti lansiranje 103 krstareće rakete bez odobrenja Saveta bezbednosti UN. Zapadni mediji, već dobro zagrejani antiruskom i antisirijskom histerijom, u svojim izveštajima i ne pominju ovaj čin flagrantnog kršenja Povelje UN, na kojoj počiva svetski mir. Ovaj scenario agresije, kao prepisan iz udžbenika, suviše često se ponavlja da bi bio slučajan. To je, očito, novo „međunarodno pravo“ – da prava i pravde nema za slabije i nemoćnije. Na njih se primenjuje zakon sile.

ISTORIJA ĆE SVE POSTAVITI – NA MESTO 

„Bez odobrenja SB UN, kršeći Povelju UN, norme i principe međunarodnog prava, izvršen je akt agresije protiv suverene države koja se nalazi u prvim redovima borbe protiv terorizma“, naglasio je Putin. Još je istakao da su i u udaru 2018, kao i godinu dana ranije, u aprilu 2017, Sjedinjene Države ponovo napale sirijsku avio-bazu Šajrat, a opet je „kao povod iskorišćena inscenirana primena otrovnih supstanci protiv civilnog stanovništva, ovog puta u Dumi, predgrađu Damaska“.

Zanimljivo je, međutim, da Amerikanci priznaju da su ispalili 103 rakete, ali neće da priznaju da je makar jedna oborena. Prema njihovim podacima, 76 raketa su lansirali na naučnoistraživački centar Ministarstva odbrane Sirije, u okolini Damaska; 22 po objektu za koji tvrde da služi kao skladište hemijskog oružja Bašara Asada u okolini Homsa; i još pet po bunkeru za čuvanje hemijskog oružja kod Homsa. Famozna „Sirijska opservatorija za ljudska prava“ sa sedištem u Londonu, poznata po antiasadovskim stavovima, iznosi bitno drugačije podatke – da je Asadova armija oborila čak 65 protivničkih raketa, ali da su udari zapadnih saveznika naneli „veliku materijalnu štetu“.



Rusko Ministarstvo odbrane pak ističe da su Sirijci oborili 71 krstareću raketu tročlane koalicije. I to: oborenih 13 od 13 ispaljenih, u gradu Al Kisv kod Damaska; 12 od 12 na aerodromu Dumejr na istoku Damaska; 4 od 4 na aerodromu Djuvali; 18 od 18 na aerodromu Blei; 12 od 12 na aerodromu Šajrat koji pominje Putin; 5 od 9 na napuštenom aerodromu Meze; 13 od 16 na aerodromu Homs, ali ozbiljna šteta nije naneta; 7 od 30 na objektima u regionu Barza i u gradu Džaramana. Ovi poslednji su označeni kao „objekti sirijskog vojnog hemijskog programa“ i oni su u napadu delimično srušeni, ali u njima nije bilo ni ljudi, ni opreme. Prema podacima ruskog Generalštaba, ukupno je troje ljudi povređeno u napadima, ubijenih nema.

Istakavši da je Zapad pokrenuo vojnu akciju ne sačekavši rezultate istrage Organizacije za zabranu hemijskog oružja, Putin je otkrio da ruski eksperti koji su boravili na „mestu Asadovog zločina“ u Dumi nisu otkrili tragove hlora ili drugih otrovnih materija, kao i da nijedan lokalni stanovnik nije potvrdio hemijski napad. „SAD svojim akcijama pogoršavaju humanitarnu katastrofu u Siriji nanoseći patnje civilnom stanovništvu, suštinski podstiču terorizam koji sedam godina razdire sirijski narod i provociraju novi talas izbeglica iz ove zemlje i regiona u celini. Sadašnja eskalacija situacije oko Sirije ima razorno dejstvo na čitav sistem međunarodnih odnosa. Istorija će sve postaviti na svoja mesta i ona je već prebacila na Vašington tešku odgovornost za krvavi obračun sa Jugoslavijom, Irakom, Libijom“, podvukao je predsednik Rusije.

AMERIČKA GREŠKA 

Sutradan, 15. aprila, Putin je u razgovoru sa iranskim predsednikom Hasanom Rohanijem upozorio da bi eventualni novi raketni udari na Siriju, uz kršenje Povelje UN, izazvali haos u međunarodnim odnosima. Dvojica lidera su se složila da ovakvi nezakoniti udari negativno utiču na političko rešenje u Siriji. Šef Pentagona Džejms Matis istakao je, međutim, da je raketni udar bio „jednokratan“ i da „naredni nisu u planu, ali se i ne isključuju“. Zanimljiva je i reakcija američkog profesora Džefrija Saksa, poznatog po radikalnim reformama – šok terapijama – kojima je devedesetih godina uništio rusku privredu. Iako se od njega to najmanje moglo očekivati, Saks je prozvao upravo Vašington za agresiju na Siriju i pozvao predsednika Donalda Trampa „da beži“ iz ove zemlje.

„Moramo da se vratimo na početak, ovo je američka greška koja je počela pre sedam godina. Sećam se dana kada je Barak Obama rekao da Asad mora da ode i za to angažovao CIA i Saudijsku Arabiju. Rezultat je katastrofa koja je stvorila Islamsku državu i druge džihadističke organizacije, a u sve je uvučena i Rusija. Mi kopamo sve dublje, a treba da izađemo odatle, da ne bacamo rakete, da se ne konfrontiramo sa Rusima. Imamo sedam godina katastrofe pod Obamom i nastavak pod Trampom. CIA i Pentagon žele da zadrže Iran i Rusiju van Sirije, ali nema načina da se to uradi. Napravili smo rat u Siriji, 500.000 ljudi je ubijeno, 10 miliona je raseljeno. Nema načina da se Asad sruši, napraviće se haos. Molim Trampa da beži odatle. Dosta smo štete napravili za ovih sedam godina“, apeluje Džefri Saks.

Zasad lideri SAD, Francuske i Britanije odbijaju bilo kakvu odgovornost ili priznanje da su počinili grešku, a kamoli neki zločin. Francuski predsednik Emanuel Makron nije hteo da pokaže Putinu obaveštajne podatke koji bi pokazali da je zaista Damask odgovoran za incident u Dumi, objavio je ruski šef diplomatije Sergej Lavrov. Makron je govorio o „nepobitnom dokazu“ za svoje tvrdnje, ali je odbio Putinov poziv da taj dokaz pokaže, ogradivši se rečima da je to – tajna, i to ne francuska. „To nije naša tajna, ali je ona ipak iskorišćena za pokretanje napada“, ocenio je Sergej Lavrov. S druge strane, francuski ministar inostranih poslova Žan-Iv le Drian nastavlja da prekoreva Moskvu. „Nadamo se da će Rusija shvatiti da je posle vojnog odgovora neophodno uložiti zajedničke napore u promovisanju političkog procesa u Siriji kako bi se izašlo iz krize“, poručio je Le Drian i ocenio da Asad blokira politički proces i da Rusija na njega mora da izvrši pritisak. A raketni napadi, kako tvrdi, treba da omoguće ponovno pokretanje pregovora u okviru UN – uprkos tome što je Vladimir Putin ocenio upravo suprotno.

SNAGA AMERIČKE „ISTINE” 

Tako dolazimo do veoma zanimljivih zaključaka. Najpre, Amerikanci tvrde da njihova „nijedna“ raketa nije oborena, iako Rusi, Sirijci, ali i Asadu opoziciona londonska Opservatorija navode podatke o najmanje 65 srušenih projektila. Društvene mreže preplavljene su snimcima na kojima se jasno vide eksplozije od vazdušnih udara u okolini Damaska, ali i kako sirijski PVO obara američke krstareće rakete. Strogo uzevši, to ne može da bude dokaz, ali je više nego verovatan pokazatelj da Amerikanci (opet) ne govore istinu. Kako im se onda može verovati na reč da „imaju dokaze“ o odgovornosti Asada za hemijske napade? Jer, kao i mnogo puta do sada, kada žele nekoga da optuže, u Vašingtonu i drugim zapadnim centrima ističu da su njihovi dokazi zasnovani na „poverljivim obaveštajnim podacima“, ali ne mogu da ih saopšte da ne bi ugrozili svoj izvor.

No potencijalno je važnije saznanje – i „iskreno“ priznanje – o tome da je zapadna koalicija svesno lansirala, kako sami kažu, „76 raketa“ na naučni institut u predgrađu Damaska, tvrdeći da je to pogon za istraživanje i proizvodnju hemijskog oružja. S jedne strane, tako su svesno – pod uslovom da su njihovi „obaveštajni podaci“ bili tačni – ugrozili stotine hiljada života nevinih civila u Damasku, jer bi oni teško preživeli eksploziju pogona bojnih otrova na 15 kilometara od centra grada. S druge strane, pošto ni u napadu na ovaj naučni institut, niti na druga dva „skladišta hemijskog oružja“ nije zabeležen ni jedan jedini slučaj trovanja, onda je opet jasno da nikakvih bojnih otrova nije ni bilo. Jer, da je bilo, onda bi ne samo Bašar Asad već i Tramp, Makron i Tereza Mej – morali da završe u Hagu zbog genocida. U tom slučaju, namerni raketni napad na skladište sa otrovima koji bi doveo do pogibije čitavih gradova – bio bi jednak svesnoj upotrebi hemijskog oružja protiv civila. To bi zapadnim pravnicima i borcima za ljudska prava moralo da bude jasno kao dan, zato i ćute.

Takvog oružja, na sreću, nije bilo. Zato je, ako je verovati ruskim i sirijskim izvorima – koji u ovoj situaciji deluju kao znatno pouzdaniji i verodostojniji – i te kako bilo masovnog obaranja američkih „lepih i pametnih“ raketa, kako ih je nazvao Tramp. Moguće je da su one toliko „pametne“ da su odbile poslušnost da se zakucaju u „opasne pogone Asadovog hemijskog programa“ i tako ubiju čitave gradove i provincije. A moguće je, i mnogo verovatnije, da i nisu baš tako pametne i da su uništene Asadovim starim sovjetskim PVO sistemima iz sedamdesetih godina. „Pojačanim“ ruskim obaveštajnim i radarskim podacima, ustupljenim Damasku tokom napada. U pravu je šef Pentagona Matis kada kaže da je ovo bio jednokratni udar. Jer ponavljanje ovakve blamaže definitivno bi podrilo „ugled jedine supersile“, koja je potrošila 100 miliona dolara samo na ispaljene rakete. Da bi uništila tri stare, napuštene zgrade.

(Pečat)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *