Setite se srpskih heroja

Setite se srpskih heroja

9 jula 2013

dragomir-antonicPiše: Dragomir Antonić

Mesec jul razuveri mnoge „neverne Tome“. Stiže na vreme, kao i svake godine. Bez uslovljavanja, implementacija, „teških“ pregovora, lakih oduševljenja, „istorijske pobede u danu kad su Srbi uvek doživljavali poraze“. Šta sve živi ljudi, pri tom na položaju mogu izgovoriti, a da ih nije sram, uverili smo se prethodnih dana.

PREKOR I DIVLJENJE 

No jul dođe, kao i svake godine od prethodnih 7.521 koliko ih ima po srpskom kalendaru. Sudeći po svemu doći će i naredne. Ko bude živ svedočiće. Trebalo bi samo istrajati, a potom sve dođe na svoje mesto. Što bi rekao deda Tanasije: „Sunce ti kalajisano!“ kada bi želeo nekog, nešto, ali pre svega sebe da opsuje. U stvari da prekori. Pomalo i da se divi.

Pomenuta izreka koja se i danas čuje u Srba doduše ređe nego ranije mogla bi se svrstati među psovke. Svakako ne u one bahate, uvredljive i nepristojne koje narušavaju ugled psovača, bez obzira na to koliko u tom času je njegova ljutnja opravdana. Jer kad se psovka ili ružna reč izgovori mogu je čuti i potpuno nedužne osobe koje nemaju nikakvog udela u ljutnji psovača. Zato se ova kovanica „Sunce kalajisano“ ne može smatrati ozbiljnom psovkom i onaj koji je izgovori neće biti počašćen epitetom da „psuje kao kočijaš“. Ove reči se obično upućuju dragim osobama, pre svega deci koja su uradila nešto neprilično, ali i zadivljujuće, ne pitajući starije. Neprilična radnja može izazvati veću štetu od načinjene, kao što može dovesti u opasnost sa nesagledivim posledicama one koju su tu radnju učinili. Zato kad bi neko izgovorio pomenute reči u njima je sem prekora sadržan i strah da se počiniteljima, deci, ne bi nešto strašno desilo.

Bio sam dečak predškolskog uzrasta, nepunih sedam godina, kad sam sa svojim vršnjakom Mićom Tošićem, nažalost sad počivšim, jednog letnjeg popodneva u Požegi, krenuo u hvatanje riba na reci Skrapežu. Stariji su se odmarali od letnje sparine, a mi smo skinuli zavese sa prozora i pobegli na reku da na njenim brzacima lovimo mrene. Avantura se neslavno završila, čipkane zavese – deo devojačke spreme baba Rođe – su se lako u vodi pocepale. Usput nas je uhvatila letnja oluja tako da smo šćućureni u jednom obalnom useku čekali da nevreme prođe.

VEŠTA RUKA KALAJDŽIJE 

Strah koji je naše roditelje, tetke, kumove obuzeo mi tada nismo razumeli, uplašeni od sopstvenog straha, a plašeći se kazne zbog uništenih zavesa nismo želeli ni da nas bilo ko pronađe. Našao nas je Jova limar. Kad nas je ugledao izgovorio je za mene tad najtežu grdnju: „A tu ste se sakrili Sunce vam kalajisano“! Sve se bezbolno završilo samo je ostalo sećanje i zauvek upamćene reči koje je Jova, takođe odavno počivši, izgovorio.

Reč kalajisati znači prevući ili oblagati kalajem neku metalnu, pre svega bakarnu posudu ili neki drugi metalni predmet. Bakarno posuđe je nekad bilo veoma vredno, a majstori, zanatlije, kalajdžije bili su veoma poštovani. Kalajisanje je zahtevalo veštu ruku i oštro oko – darove od Boga date. Sunce je izvor života na zemlji stalno prisutan u religiji, mitologiji, verovanjima i običajima. Ni srpska narodna mitologija nije izuzetak i Sunce se pominje u mnogim pesmama, obredima i praznicima. Mnoge se običajne radnje izvode „pre izlaska Sunca“ ili „pre zalaska Sunca“, ide se „u susret Suncu“, određenu radnju valja izvesti „kad je Sunce u zenitu“ i tako dalje.

Kad se veština kalajisanje bakarnih predmeta upari sa Suncem koje život daje, dobija se izreka koja u sebi sadrži i divljenje i prekor i psovku.

Divljenje za urađeno, prekor zbog straha od pomisli šta se sve moglo desiti, i psovka kao odušak, olakšanje što je sve prošlo sa malim posledicama ili nadoknadivom štetom. Mnogo lepog i dragocenog iskustva je sadržano u dugovečnoj narodnoj izreci.

MI NJIMA BIZMARKA, ONI NAMA BAUKA 

O bogatstvu i lepoti srpskog jezika i tajnovitoj slojevitosti narodnih poslovica i izreka mora se voditi računa. To je naše blago, ostavljeno u nasleđe od naših predaka da nam pomogne kad se nađemo u teškim ili „nerešivim“ situacijama. Zašto se bez potrebe mučiti i neke nesuvisle ponižavajuće rečenice govoriti kad je dovoljno samo se malo osvrnuti i pogledati sopstvenu tradiciju i stvaralaštvo, gde će se bez velike muke pronaći dovoljno materijala za odgovore na pitanja koja nam danas postavljaju, a mi iz ne znanja mislimo da su veoma teška i da se moramo poniziti da bi na njih odgovorili. Upravo je suprotno. Ne smemo biti uplašeni kao mala deca i šćućureni čekati kaznu koju nam pripremaju danas oni koji nas mrze.

Moramo biti hrabri i reći, ako smo Srbi, ako nam je do Srbije stalo, ako želimo dobro svojim potomcima: dosta ponižavanja i lagarija Sunce vam kalajisano! To recite, a zauzvrat prestanite sa pričama o promeni svesti i zaboravljanju prošlosti. Nije valjda da su naša svest, naša tradicija, verovanja, običaji, poezija, pripovedanja, bajanje, snoviđenja… gori od tuđih, na primer nemačkih. Nije bauk delo srpske tradicije već je u nju ušetao iz germanske tradicionalne škole – da plaši decu. Eto vam jedan primer međukulturne saradnje. Mi njima Bizmarka, oni nama bauka. Sad pokušavaju da nama preko vas uvale učenje druga Gebelsa. Dobri ste đaci, ali „čovek snuje a Bog odlučuje“! O izreci sledećom prilikom.

Leto je. Dok radite ili se odmarate pomislite na srpske heroje: Vojislava Šešelja, Radovana Karadžića, Ratka Mladića… oni iz kazamata ne mogu ni nos da promole, ali borbu za Srbe i Srbiju ne napuštaju.Večna pamjat generalu i heroju Slavku Lisici.

(Pecat.co.rs)

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. Dunja says:

    Slava mu

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *