“Северни ток” и западне спекулације

“Severni tok” i zapadne spekulacije

15 oktobra 2015

pol-iskenderov 786Piše: Petar Iskenderov

Realizacija ruskog projekta “Severni tok – 2” u današnjim uslovima predstavlja ključni element u sistemu obezbeđenja opšteevropske energetske bezbednosti. I ovaj projekat krči sebi put bez obzira na prepreke koje na njegovom putu postavljaju SAD i određeni krugovi u rukovodstvu EU, koji su spremni da Evropljane prinesu na žrtvu zarad sopstvenih geopolitičkih igara i otvorenih spekulacija.

Novi važan faktor u razvoju situacije, nesumnjivo je postala odluka nemačkog koncerna BASF da tokom pet godina uloži u izgradnju “Severnog toka – 2” oko 2 milijarde evra. To je rekao šef kompanije Kurt Bok: “Mi počinjemo sa novim infrastrukturnim projektom u koji planiramo da uložimo oko 2 milijarde evra”.

“Severni tok – 2” predviđa izgradnju dve grane morskog gasovoda ukupnog kapaciteta 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje iz Rusije u Nemačku po dnu Baltičkog mora, kao dopuna za dve već postojeće grane. Realizacija projekta poverena je zajedničkoj firmi New European Pipeline AG. “Gazpromu” će u zajedničkoj firmi pripadati 51%, nemačkoj E.ON i BASF/Wintershall, englesko-holandskoj Shell i austrijskoj OMV – po 10% svakoj, francuskoj ENGIE – 9%. Tenderi za izgradnju “Severnog toka – 2” treba da budu raspisani već u decembru tekuće godine.

Šef nemačke kompanije takođe je podsetio da je u poslednjih 25 godina u zajedničke projekte sa “Gazpromom” (za razvoj infrastrukture i podzemnog skladištenja gasa) bilo uloženo 10 milijardi evra, a pored te sume investirane su 2 milijarde evra za proizvodnju gasa na teritoriji Rusije. Pored toga BASF preko kompanije-kćerke Wintershall učestvuje u razradi “Ačimovskih nalazišta”[1]. Pored toga, nemačka kompanija se bavila i izgradnjom gasovodne mreže u Evropi, izgradnjom podzemnih skladišta gasa, pa je tako bila i partner “Gazproma” u projektu “Severni tok – 1”.

“Naša saradnja sa BASF može predstavljati obrazac poverenja među kompanijama, obrazac strateškog viđenja razvoja biznisa i očit primer značajnog doprinosa energetskoj bezbednosti Evropske Unije” – potvrdio je sa svoje strane predsednik Upravnog odbora “Gazproma” Aleksej Miler: “Mi sa nemačkim partnerima imamo u budućnosti velike planove, nove ambiciozne projekte. I ja sam apsolutno uveren da ćemo ih uspešno realizovati”.

Ralizacija navedenih planova nesumnjivo će predstavljati ozbiljan udar po onim političkim krugovima i strukturama koje pokušavaju da sačuvaju ključni tranzizni status za Ukrajinu, kako bi na taj način mogli da diktiraju svoju volju i zemljama centralne i istočne Evrope i Rusiji i samoj Ukrajini. Pritom za Kijev “gubitak zarade na tranzitu još i nije najgora stvar u toj situaciji” – veoma razložno ističe nemačka radio stanica Deutsche Welle. Za Kijev se sve može obrnuti porastom cena za gorivo – ističe sa tim u vezi Georg Cahman, analitičar nemačke grupe savetnika pri vladi Ukrajine. “Bez tranzita iz Ukrajine Slovačka više neće moći ostvarivati jeftine reversne isporuke Ukrajini. Na taj način Kijev neće imati alternativu direktnom uvozu iz Rusije” – ukazuje on.

“Sada mi praktično vraćamo Ukrajini deo ruskog gasa koji upravo iz Ukrajine i stiže” – potvrđuju u slovačkoj kompaniji Eustream, koja u ovom trenutku predstavlja glavnog “reversnog” dobavljača Ukrajine. “Ukoliko iz Ukrajine ne bude ništa stizalo, onda se neće imati šta ni vraćati” – priznaje predstavnik kompanije.

Pritom su i zapadnoevropski mediji primorani da priznaju gipkost i efikasnost ruskih planova i projekata. “U poslednjih nekoliko nedelja u “Gazpromu” su više puta dokazali kako se brzo može prilagoditi novim okolnostima. Bukvalno u petak koncern se dogovorio sa Ukrajinom – uz posredovanje EU – o uslovima isporuke goriva i tranzita gasa u centralnu i zapadnu Evropu” – između ostalog ukazuje nemački časopis Frankfurter Allgemeine Zeitung.

A Jan Žiška, kolumnista češkog časopisa Česká Pozice otvoreno ukazuje: “Gazprom se okreće Evropi”. On je uveren da će “sporazum Gazprom–BASF predstavljati samo uvod u drugi veliki projekat – “Severni tok – 2”. “Ako tome dodamo i planirani gasovod “Turski tok” na jugu Evrope – piše Žiška – onda Rusi u potpunosti mogu proći bez tranzita gasa preko teritorije Ukrajine, čiji će se strateški značaj znatno umanjiti, kao i Slovačke”. “I upravo to izaziva zebnju” u tom smislu i “vašingtonskih stratega u oblasti bezbednosti” – naglašava češki analitičar.

“U ovom slučaju Gazprom ne oseća nedostatak partnera, posebno su sa njim spremne da rade nemačke kompanije E.ON i BASF, austrijska OMV, francuska Engie i holandsko-britanski Shell. Američka privatna obaveštajna kompanija Stratfor u svojoj analizi dolazi do zaključka da sporazum tih kompanija o izgradnji “Severnog toka – 2” ima direktnu podršku nemačke vlade” – ukazuje češko izdanje.

Kao što vidimo, na stranu Rusije u energetskim debatama objektivno su prinuđene da prilaze sve uticajne evropske snage. I shodno tome, i takvim zemljama kao što su Slovačka, Srbija ili Mađarska, takođe je vreme da odrede svoje “gasne” prioritete.

[1] Blizu Karskog mora kao dela Severnog ledenog okeana (primedba prevodioca)

(Fond strateške kulture)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *