СЕВЕРНОМАКЕДОНСКИ БУЛДОЖЕР МОДЕРНИЗАЦИЈЕ

SEVERNOMAKEDONSKI BULDOŽER MODERNIZACIJE

4 novembra 2018

Piše: Filip Rodić

Jedan od osnivača, bivših direktora i suvlasnika beogradskog dnevnika „Danas“ Radivoj Cvetićanin s velikom je radošću u, rekli bismo bezumnom, komentaru za ovaj list povodom odluke makedonske skupštine da otvori put za ustavne promene u ovoj zemlji ocenio da je „propali referendum zaboravljen kao da ga nije ni bilo i makedonski buldožer modernizacije nezaustavljivo ide dalje“, te dodao da je to „lekcija za Srbiju“. Ovo reagovanje na prošlonedeljna dešavanja u (Severnoj) Makedoniji svakako se ne može svrstati u grupu najznačajnijih, ali je najslikovitije jer na najjednostavniji mogući način ogoljava suštinu demokratije kako je zamišljaju oni u Briselu i Vašingtonu koji je i najvatrenije nameću ostatku planete.

Pohvale ovom činu koje su uputili lideri „najdemokratskijih“ institucija na svetu, poput predsednika Evropskog saveta Donalda Tuska, generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga, američkog Stejt departmenta, uglavnom su svedene i protokolarne, bez bespotrebnog licemerja. Iz ovog okvira jedino iskače evropski komesar za proširenje i susedsku politiku Johanes Han, koji je ocenio da se radi o „velikom danu za demokratiju u Skoplju“ i izrazio očekivanje da će „slobodni izbor narodnih poslanika u potpunosti biti poštovan“. Oni su, za razliku od Cvetićanina, bili dovoljno pametni da ne podsećaju na propali referendum koji žele da zaborave, baš kao što žele da zaborave i druge propale referendume čiji im ishod nije išao naruku, pa su „morali“ da prenebregnu izraženu volju građana i uprkos njoj urade sve po svojoj želji. Takvi su, na primer, u „njihovom dvorištu“ bili referendumi o takozvanom evropskom ustavu održani 2005. u Francuskoj (54,7 odsto protiv uz izlaznost od 69,4 procenata) i Holandiji (61,5 odsto protiv uz izlaznost od 63,3 procenata). Podsetićemo da se s ovim referendumima posle toga prestalo, a da je Evropski ustav posle toga proguran na mala vrata i po preimenovanju u „Lisabonski sporazum“ usvojen bez ikakvih konsultacija s narodom. Bez licemerja i neumesnih pozivanja na demokratiju, makedonskom premijeru Zoranu Zaevu čestitao je i njegov grčki kolega i supotpisnik Prespanskog sporazuma Aleksis Cipras. Baš kao Zaev, i Cipras je organizovao referendum o čije se rezultate i jasno iskazanu narodnu volju kasnije brutalno oglušio. To je bilo 2015. kada mu je 61,3 odsto glasača uz izlaznost od 62,5 procenata poručilo da odbija uslove ekonomskog paketa pomoći Grčkoj koje je on sve kasnije prihvatio. Dakle, da parafraziramo Cvetićanina, sveevropski buldožeri modernizacije nezaustavljivo idu dalje uprkos jasno i demokratski izraženoj volji građana, jer njima upravlja mala elita koja želi da po svaku cenu ostvari svoje interese. Iz ovoga zaključujemo da je stvaranje privida demokratičnosti u stvari suština modernizacije, kako je vide Cvetićanin i njegova sabraća.

CIJENA, SITNICA

Ministar odbrane Grčke Panos Kamenos je na vest o odluci makedonskog parlamenta reagovao drugačije od svog koalicionog partnera i predsednika vlade Aleksisa Ciprasa. „Ko bi mogao da pomisli da u evropskom sistemu vrednosti i demokratiji oni koji ne glasaju po naređenjima bivaju hapšeni, a poslušni za glasanje dobijaju bonus u iznosu od dva miliona evra ’prljavog novca’. Stidim se“, napisao je on na tviteru. Iz njegovih reči nije najjasnije na kakav on to tačno „prljavi novac“ misli, ali mi vidimo dve mogućnosti. Prva je da ovaj grčki ministar govori o tajnim fondovima za koje se sumnja da postoje u grčkom Ministarstvu spoljnih poslova (njima od ostavke Nikosa Kocijasa upravlja Cipras) zbog kojih je njegova stranka Nezavisni Grci zatražila istragu. O ovim fondovima spekulisalo se u poslednjih deset godina i u Makedoniji uz tvrdnje da se koriste za potkupljivanje makedonskih političara. Druga mogućnost je da Kamenos govori o „unutarmakedonskom“ podmićivanju, na šta ukazuju i lideri vodeće opozicione stranke VMRO-DPMNE. Generalni sekretar ove stranke Igor Janušev izjavio je na konferenciji za novinare pre glasanja u Sobranju da se poslanicima VMRO-DPMNE nudi između 250.000 i dva miliona evra za glas.

Dok o eventualnom potkupljivanju poslanika opozicione VMRO-DPMNE, koja se oštro i bezuslovno protivi ustavnim promenama i Prespanskom sporazumu, (zasad) nema konkretnih dokaza, vrlo je jasno šta ih je moglo motivisati – petoro od ukupno osam opozicionih poslanika koji su glasali za ustavne promene je optuženo za učešće u nasilju u parlamentu 27. aprila prošle godine kada je Albanac Taljat Džaferi izabran za predsednika Sobranja. Makedonsko tužilaštvo podiglo je u martu ove godine optužnicu za terorističko ugrožavanje ustavnog poretka protiv 30 ljudi koji su učestvovali u tom nasilju. Interesantna je koincidencija da se među tih trideset ljudi nalazi i pet poslanika i da su svi oni glasali za ustavne promene. Još interesantniji je podatak da je jedan od četiri uslova ove grupe poslanika VMRO-DPMNE da glasaju u korist vlasti Zorana Zaeva bila upravo amnestija za optužene u ovom slučaju. Najinteresantniji detalj je da su četvorica od petorice optuženih koji su glasali tog dana pušteni iz pritvora.

Na ovo je za „Sputnjik“ ukazao i Cvetin Čilimanov, nekadašnji savetnik predsednika Makedonije Đorđa Ivanova: „Juče je bio veoma težak dan za makedonsku državu. Sednica je trebalo da počne u podne, a počela je tek u deset uveče. Tokom tih deset sati poslanici VMRO su bili izloženi strašnim pritiscima, a socijaldemokrate su napravile karijeru od isprovociranog upada u skupštinu prošle godine, zbog čega su pokrenuti krivični postupci protiv određenog broja poslanika iz VMRO. Deo njih je na kraju i glasao za ovaj proces promene Ustava koji je vlast inicirala, što ukazuje na to da će te optužbe protiv njih biti ili povučene ili umanjene, kako bi im se vlast odužila“, rekao je on.

Da su na poslanike VMRO–DPMNE vršeni snažni pritisci ukazuje i činjenica da je u vreme pre i posle glasanja u Sobranju bio i američki ambasador u ovoj zemlji Džes Bejli, što dokazuje i SMS prepiska poslanika vladajuće većine do koje je došao skopski nedeljnik „Republika“, ali i pismo koje je ranije lideru VMRO-DPMNE Hristijanu Mickoskom uputio pomoćnik američkog državnog sekretara Ves Mičel. U tom pismu on uz uvijenu pretnju od Mickoskog zahteva da svojim poslanicima „javno i privatno“ omogući da „odluče o tome kako će glasati o ustavnim promenama bez pretnji nasiljem, odmazdom ili drugim sredstvima prinude“.

NASTAVAK BORBE

Usvajanjem predloga ustavnih promena, međutim, igra oko imena ove zemlje, ali i njene budućnosti i geopolitičke pozicije nije završena. Predstoji usvajanje predloga ustavnih amandmana, za šta je potrebna samo prosta većina i tu vladajuća koalicija zasad nema nikakvih problema, ali će joj za samo usvajanje ovih amandmana ponovo biti potrebna dvotrećinska većina, koja nije izvesna zbog mogućnosti raspisivanja prevremenih parlamentarnih izbora u Makedoniji. Ove izbore opoziciona VMRO-DPMNE mogla bi da isposluje uspešnim organizovanjem masovnih demonstracija i opštenarodnog otpora, što je realna mogućnost. Koliko je situacija u vezi s ovim napeta najbolje govori činjenica da je svih 80 poslanika koji su glasali za ustavne promene dobilo policijsko obezbeđenje, jer postoji opasnost za njihovu bezbednost. Još realnija opasnost po planove Zorana Zaeva i njegovih saradnika je velika verovatnoća da predsednik Makedonije Đorđe Ivanov odbije da potpiše ustavne amandmane po njihovom usvajanju u Sobranju, što bi izazvalo krizu poput one kada je odbijao da potpiše imenovanje Talata Džaferija za predsednika Skupštine, što je i bio kontekst u kojem se desilo prošlogodišnje nasilje u makedonskom parlamentu.

Pored svega ovoga problem je što Prespanski sporazum mora biti prihvaćen i u Grčkoj, gde, takođe, postoji ozbiljan otpor. Arhitekta ovog sporazuma, šef grčke diplomatije Nikos Kocijas, koji se, kao što smo već naveli, povukao s funkcije, izjavio je povodom odluke Sobranja da se oseća kao „najsrećniji ministar u ostavci“. S druge strane, Jorgos Kumucakos iz najveće opozicione stranke, Nove demokratije, rekao je da će Kocijas zbog ovog sporazuma ostati upamćen kao čovek koji je omogućio sporazum katastrofalan za grčku državu i naciju. „Konačni rezultat Kocijasovog mandata ući će u istoriju i umove Grka zbog donošenja štetnog po naciju Prespanskog sporazuma i ustupanja makedonske nacionalnosti i jezika Skoplju“, rekao je Kumucakos. U grčkom parlamentu situacija je slična kao i u Sobranju – Ciprasova Siriza raspolaže sa 145 od 300 mandata i vlast joj zavisi od Nezavisnih Grka Panosa Kamenosa koji se protive ovom sporazumu, tako da je moguće da ne bude u stanju da obezbedi potrebnu većinu. Ali i u tom slučaju moglo bi se naći neko „kreativno rešenje“ na buldožeru modernizacije.

(Pečat)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *