Silovanje naroda

Tweet

Piše: Saša Mirić

Agitacija muslimanskih verskih lidera i dela sarajevske političke vrhuške da se na predstojećem popisu stanovništva u BiH u „Bošnjake“ svrstaju i svi oni koji se izjasne kao „Muslimani“, vraća ovu zemlju u neka davna i strašna vremena „silovanja sopstvenog naroda“ s ciljem ostvarenja nerealnih političkih projekata.

Očigledno je da bosanska nacionalna ideologija kao politička izmišljotina i zaostavština „oca bošnjaštva“ Benjamina Kalaja (1839-1903), i danas predstavlja glavni adut pojedinih interesnih grupa u borbi za prevlast u BiH.

Mada je u svojim naučnim delima pisao da je stanovništvo Bosne i Hercegovine deo srpskog naroda, Kalaj kao austrougarski namesnik u BiH od 1882. do 1903. godine „instalira“ ideju o postojanju „bosanske nacije“ nasuprot teoriji o „Srbima triju vera“, koja je tada bila opšteprihvaćena u evropskoj nauci. A koliko u praksi „boli“ forsiranje „bošnjaštva“, u to vreme su na svojoj koži osetili brojni ugledni muhamedanci u BiH. Principi i metode takve politike nepojmljive su za današnje shvatanje demokratije i ljudskih prava.

Najbolji primer za to je sudbina mostarskog hodže Mehmed-efendije Spahića (1855 – 1958), koji se javno deklarisao kao Srbin.

Naime, odgovarajući na poziv onovremenog srpskog lista „Dubrovnik“ da se bosansko-hercegovački muhamedanci izjasne kao Srbi, efendija Spahić se 21. avgusta 1892. zahvalio uredništvu na takvom pisanju „za sve bosanske i hercegovačke Srbe-muhamedance, osobito za mostarske – ja ih mogu u ovakvoj stvari slobodno zastupati, pošto svi bosanski i hercegovački plemići i ugledne osobe drže se ovoga načela, kao što su i dužni.

Doduše, može se i među ovim izdajica naći svoje domovine, kao urednik Bošnjaka (tadašnji režimski list „Bošnjak“ koji je propagirao ideju bošnjaštva) i tako dalje. Samo se naša mladež vara u ovom pogledu, misleći, da je rano još za nas javno početi raditi. Tu se omladina jako vara, jerbo mora neko da radi o stvari, osobito o ovakvoj, koja ima svoga temelja. Za nju treba da se iz svijeh petnijeh žila zauzmemo, jer nas na to pozvlje naše poštenje. Molim, dakle, braćo Srbi, osobito muhamedanci, ne budite kukavice, već tražite pravo svoje, nek se vidi Srbin što je“.

Svoju opredeljenost Spahić je čak izražavao i stihovima: „Što pominješ prošlost meni, ta preda mnom jasno stoji. Ja poznajem porijeklo, praotaca, djeda moji! I ja čujem glase, što ih, s njina groba vjetar vine: Srbin budi, čedo naše, ili proklet bio sine!“

Zbog svega toga Spahić je prošao kroz pravu golgotu, zatvor, mučenja, internaciju… Da li slična sudbina čeka i neke nove „Spahiće“ koji se usude da umesto „Bošnjak“, upišu nešto drugo u rubriku „nacionalna pripadnost“ na predstojećem popisu stanovništva u BiH?

(Pressrs.ba – Banja Luka)

Tweet