Simonjan: Odavno ovde nisam stranac

Tweet

NOVA knjiga putopisa i eseja Babkena Simonjana, jermenskog pesnika, prevodioca, esejiste i počasnog konzula Srbije u Jerevanu – povod je da veliki prijatelj našeg naroda ponovo boravi u Beogradu. Ali, to je samo jedan od njegovih umetničkih planova, jer on već godinama prikuplja materijal za knjigu „Jermeni u Srbiji“ (od 13. veka do danas), radi na drugom, dopunjenom izdanju „Antologije srpske poezije“ na jermenskom, a u toku je i stvaranje „Antologije jermenske poezije“ na srpskom jeziku. I to nije sve: povodom dvesta godina prvog Vukovog rječnika, koji se pojavio 1818. godine u jermenskoj štampariji u Beču, Simonjan priprema i mali, džepni srpsko-jermenski rečnik sa 3.000 reči, istovremeno sam radeći i na kapitalnom, akademskom rečniku sa tridesetak hiljada reči!

U Srbiju je prvi put došao davne 1982. godine i od tada ne broji posete. Upoznao je zemlju „uzduž i popreko“, ipak, u njegovom srcu Kosovo zauzima posebno mesto.

– Sve s čim sam se tu sreo je božanstveno, ali izdvajam tri stvari: fresku Simonide u Gračanici, Bogorodicu Ljevišku u Prizrenu i susret s patrijarhom Pavlom – kaže Babken Simonjan. – Simonidu sam prvi put video 1993. godine i u meni je, čini mi se, istog trenutka nastala pesma „Simonida“… Godinu dana kasnije pozvan sam u Peć, na Sajam knjiga pravoslavnih naroda. Uručena mi je nagrada „Sveti Sava“ za knjigu putopisa „Kroz balkansku istoriju“, a gostoljubivi domaćini su me pitali šta bih još želeo da vidim.

Jermenski umetnik poželeo je da poseti Bogorodicu Ljevišku i da se sretne s počivšim patrijarhom Pavlom. Sa uzbuđenjem je iščekivao da u porti prizrenskog manastira ugleda stih Hafizove pesme, ispisan na arapskom jeziku: „Zenica moga oka gnezdo je lepoti tvojoj“:

– Upravo je to za mene Kosovo… Tada je nastala i moja pesma „Natpis na zidu Bogorodice Ljeviške“. Posle dva dana video sam se i sa patrijarhom. U susretu s tim blagim, božanstvenim čovekom, osetio sam se uzvišeno. Kao da nisam na zemlji već na nebesima. Govorio je o Jermenskoj apostolskoj crkvi, genocidu nad mojim narodom, našoj sličnoj, krvavoj istoriji. Na kraju me je pitao zašto sam došao u Srbiju, u ta nehumana, ratna vremena. Odgovorio sam: „Ovde osećam neku toplinu. Srbija je odavno za mene prestala da bude inostranstvo“. Blagosiljao me je i poželeo srećan put.

Istorijsko i kulturno nasleđe dva stradalnička i sapatnička naroda, srpskog i jermenskog, za Simonjana su večna inspiracija.

– I dalje otkrivam sebi nove autore i dela. Gotovo svaki dan poželim da osetim čar srpske pisane reči. Taj otkucaj je stalno u mojim grudima…

NJEGOŠ

NAŠ sagovornik već četiri decenije prevodi dela srpskih autora, Vukove i druge pripovetke, znamenite pesnike, a ceo jedan ciklus (trideset pesama) posvetio je Srbiji. Objavio je četiri knjige o zbivanjima na ovim prostorima, peta će (na jermenskom) obuhvatiti njegove eseje, pesme, putopise i prevode srpske književnosti.

– Poslednje što sam preveo je čuvena Njegoševa pesma „Noć skuplja vijeka“. Za mene su to najlepši stihovi na srpskom jeziku, pored Kostićeve „Santa Maria della Salute“.

Tweet