СИРИЈА ЋЕ ТЕК ДА ГОРИ: Турци убили четири руска специјалца!

SIRIJA ĆE TEK DA GORI: Turci ubili četiri ruska specijalca!

13 februara 2020

Turska je jedna od najvećih nepoznanica međunarodnih odnosa i među političkim analitičarima, dok zapadni diplomatski svet još izgleda potpuno nesposoban da razume planove Redžepa Tajipa Erdogana.

Dosta se raspravljalo o tvrdoglavoj odluci Ankare da kupi ruske protivvazdušne sisteme S-400, ali nakon toga nije usledio nikakav traumatični raskol unutar NATO pakta, čak ni razmimoilaženja s Evropskom unijom i Sjedinjenim Državama, što su mnogi očekivali.



Jednako lažna bila su predviđanja onih koji su verovali da se stvara tursko-ruski savez i da su dogovor i kupovina sistema S-400 simbolizovali njegovo rođenje, jer su Ankara i Moskva danas podeljene do nivoa da se teško može govoriti o savezu, iako postoji nivo saradnje na visokom nivou koju, pre svega, zahteva situacija u Siriji. Međutim, koliko god se trudili da prikažu to kao jako partnerstvo, Moskva s Ankarom ne može da bude ujedinjena protiv Zapada.

RUSKI SNAJPERISTI UBIJENI „TURSKIM HICIMA“?

Nakon nekoliko dana kontradiktornih informacija, konačno je stigla potvrda od strane ruskog ministarstva odbrane koja govori zašto Rusija ne popušta Erdoganu u Idlibu i pitanje je kako će se sve završiti. Čak su i zajedničke patrole na severoistoku Sirije upitne i nekoliko patrola sproveli su sami Rusi.

Razlog svađe iza zatvorenih vrata nije toliko Idlib, koliko ubistvo četiri ruska pripadnika specijalnih snaga koje su ranije ove nedelje ubili pripadnici proturskih islamističkih miliacija na severu arapske zemlje.

Ruski vojni stručnjaci koji su poginuli u Siriji bili su snajperisti, za Eho Moskve izjavio je posebni dopisnik Nove Gazete Irek Murtazin.

“To su bila dva para snajperista iz centra specijalne namene FSB-a, od kojih su dva oficira. Prema našim informacijama, ti snajperski parovi su trebali da jamče bezbednost nekom vrlo ozbiljnom sastanku na granici između Turske i Sirije. Nastala je situacija u kojoj su militanti pucali i na jedinice turskih specijalnih snaga, koje su takođe bile uključene u obezbeđivanje ovog sastanka s turske strane”, rekao je Irek Murtazin i dodao da je situacija “korisna svima, ali ne i Bašaru el-Asadu”.

Ranije je rusko ministarstvo spoljnih poslova priznalo smrt ruskih i turskih vojnih specijalaca u Siriji. Istovremeno, diplomati ne navode datum, niti okolnosti incidenta, niti broj žrtava. Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je kako je sredinom januara vojska pokušala da uvede režim primirja na severu Sirije, ali su ruske vojnike napali teroristi“. Kremlj je krajem ove nedelje odbio da komentariše ove poruke. Ovde iz terminologije vidimo da su „teroristi“ pripadnici neke od frakcija proturskih islamističkih milicija i Rusija za incident smatra odgovornom Ankaru. Tvrdnje od strane nekih turskih medija da su to mogli da budu Kurdi, Rusi nisu hteli ni da komentarišu.

U svakom slučaju, čini se da se napetost između dveju zemalja vratila na nivo iz 2015. godine, kada su turske oružane snage oborile ruski Suhoj-24 na granici sa Sirijom. To objašjava i maksimalnu rusku pomoć sirijskoj vojsci u Idlibu, gde Moskvu ne zanimaju zahtevi i apeli Turske za zaustavljanje kampanje u Idlibu.

Erdogan je takođe taj koji, iako zvanično teži ulasku u EU, sprovodi politiku neoimperijalne ekspanzije unutar Evropske unije i njegovih područja uticaja, od Balkanskog poluostvra do srednjeg i istočnog Sredozemnog mora, koristeći migrante kao oružje za ucenjivanje i kontrolu Brisela. Štaviše, iako je deo Severnoatlantskog saveza, Ankara je u otvorenom sukobu s nekim njegovim članicama. Grčkom na prvom mestu, ali i Francuskom i Italijom kojima ne dozvoljava eksploataciju kiparskih ležišta gasa u istočnom Mediteranu.

TURSKA ZAMKA ZA EU I RUSIJU

Turske akcije na međunarodnoj sceni imaju samo jedno objašnjenje: Turska ne veruje ni u kakve saveze. Svaku vezu uspostavlja radi postizanja kratkoročnih ciljeva i te veze su neideološke, ​​pragmatične i temelje se na logici nulte vrednosti, to jest, na ideji da samo jedna od dve strane može i treba u potpunosti da ima koristi od privremenog partnerstva. A ta strana je Ankara, naravno.

Tako je Ankara pristala da zadrži tri miliona azilanata s Bliskog istoka, ali zauzvrat nameće isplatu šest milijardi evra za njihovo izdržavanje, iako već ima koristi od tih ljudi koje eksploatiše kao jeftinu radnu snagu, dok kontinuirano preti Briselu raskidom sporazuma radi dobijanja novih ustupaka.

Vrlo slična strateška linija se vidi u odnosima prema Kremlju, kog Erdogan pokušava da ucenjuje kao i Evropu. Erdogan je uspeo da se predstavi kao da ponovno podržava Bašara el-Asada na vlasti, ali je u zamenu tražio od Rusije indirektnu kontrolu nad severnom Sirijom, zvanično sa antiterorističkom funkcijom.

Kada je dobio deo onoga što je tražio, povećao je svoja potraživanja i počeo da vrši veći pritisak na Damask i Moskvu, što je otkriveno u nedavnim sukobima sa sirijskom vojskom i upotrebom neregularnih islamističkih terorističkih snaga koje su bile angažovane i u aktivnostima protiv ruske vojske. Ovo je vrlo opasna igra samouverenog turskog predsednika Erdogana i sve što se sada događa u Siriji treba gledati kroz prizmu napetosti u vezama Ankare s Moskvom.

Isti scenario se ponavlja u Libiji, koja se posle Gadafija pretvorila u teritoriju osvajanja, gde je haos privukao pažnju novih sila, poput Rusije, Egipta, Saudijske Arabije, razbijajući hegemonske snove Pariza.

U Tripoliju su, kao i u Siriji, Rusi i Turci na suprotnim stranama jer razlozi različitosti nadmašuju sve konvergencije, koje su u prevladavjućem narativu u medijima prilično uvećane.

Turski modus operandi ne samo da ukazuje na jednostavan oportunistički pogled na međunarodne odnose, već i na činjenicu da kada „sultan“ krene s diplomatijom udvaranja, on istovremeno priprema izdaju. Ali, to su vrhunski stratezi i analitičari verovatno odavno shvatili, dok evropskim vođama po pravilu treba više vremena da vide očigledno.



SPORAZUM S VAŠINGTONOM?

Odnosi između Ankare i Vašingtona su danas znatno bolji nego oni s Briselom i Moskvom, a čvrsta linija Trampove administracije tokom diplomatske krize vezane za pritvor američkog protestantskog pastora Endru Bransona mogla bi delimično da objasni razloge ove veze.

U stvari, za razliku od Evropske unije, Bela kuća nije podlegla pretnjama ili ucenama i pokrenula je mini trgovinski rat, popraćen špekulativnim napadima na tursku liru, što je u nekoliko nedelja uverilo Erdogana da napravi korak natrag, da prestane da koristi retoriku sukoba i pristane da oslobodi Bransona.

Nakon što je vraćena hijerarhija moći i svako je uzeo ulogu koja mu pripada, moguće je da je Tramp uverio Erdogana da pokrene sukob s EU i Rusijom, koji su među glavnim ciljevima američke spoljnopolitičke agende, zajedno s Kinom. To bi objasnilo politiku maksimalnog pritiska protiv EU i Rusije i varljive dvostruke igre koje SAD vode protiv Kine.

Međutim, turska zamka mogla bi srednjoročno i dugoročno da utiče i na Vašington, jer krajnji cilj Erdogana i elite koja ga okružuje ostaje potpuna sloboda manevra u međunarodnim odnosima. Ova posebna istorijska konjuktura zahteva neprijateljski stav prema Briselu i Moskvi, ali duga tradicija promena na terenu i suptilne dvostruke igre Ankare ostavljaju mogućnost istorijskog preokreta i protiv Bele kuće.

(logicno.com)

KOMENTARI



18 komentara

  1. DRW says:

    Ne znam kako će to dalje da se odvija, ali znam da ćemo nekako mi Srbi da nagrabusimo.

    • Miki says:

      I treba da nagrabusimo. Eavo razloga: Svake godine hiljade fensi srba sunčaju zadnjice u Turskoj,pa se još ovdehvale da su za provod o Turskoj ostavili neko 1000 eura, neki se hvale i sa većim sumama. Naši crnoberzijanski pijačari trguju donji veš po Istambulu i trpše naše domaće resurse u Turskoj na to aTrgovci tehniku i rezervne delove najlošijeg kvaliteta dovlače iz Turske,po prodavnicama obrazlaču slično originalu. D toga nije dosta već nam i naši Kineski trgovci dovlače po njihovnim prodavnicama turki bofl za šta će samo pošteni građani Srbije platiti ceh,jer će se svi ovi predhodni naplatiti. Ovim treba da otvorimo slepima u vrhu drčave da se jednom okrenu narodu Srbije i podtaknu domaću proizvodnju a ne da peru pare sa stranačkim firmama,što se videlo u poslednjoj poseti Erdogana Srbiji,jer onu tehniku turske koja seugurava u Siriju smo mi finansirali predhodno opisanim malverzacijama i bahaćenjem s njima.

      • Ivke says:

        Istina

  2. Slobodanka says:

    Pre 3-4 meseca bilo je postavljeno pitanje zašto snage SAA ne oslobadjaju poslednju deeskalacionu zonu Idlib. Rok od godinu dana koji je dat Turskoj da ostvari povlačenje teškog naoružanja iz pojasa (15-20 km) te konfliktne zone je već bio istekao, Turska nije ostvarila taj zadatak, te to pitanje je bilo na mestu. Odgovor je bio da Turska kao članica astanskog formata ne dozvoljava da Sirija ostvari neke veće ciljeve u Idlibu. Konkretno rečeno je da Turska ni tada nije dozvoljava da snage SAA preuzmu od terorista deo puta M5 (Hama-Alepo), niti da oslobode put Latakija-Saraqeb-Alepo. Po Turskoj snage SAA mogle su da urade samo neke sitne intervencije na terenu. Izgledalo je da će Idlibska još dugo da stoji takva kakva je, a grozna jeste jer teroristi su naprimer mogli da gadjaju sa zapada pa preko celog grada Alepa i da pogode palestinsko naselje u blizini aerodroma. Na Palestinske izbeglice koji žive u Siriji su posebno kivni jer pokazali su se kao ozbiljni saveznici snaga SAA. Imam takav utisak da sada je Turska veoma iznenadjena da kolege u astanskom formatu (Rusija, Iran) usudile su se da ne slušaju nju tako važnu članicu > Tursku, te da su njih dve važne saveznice Sirije dozvolile da snage SAA krenu u novu ozbiljnu ofanzivu većih razmera. Otuda ovakve brze, ljute, glomazne, upadljive, drske aktivnosti Turske. Ali ljutnja i bes ne spada u veštinu ratovanja, dakle Turčija će biti poražena u Idlibu. Vidi se da snage SAA i njenih saveznika napreduju svaki dan. Svi dosadašnji pokušaji Turske na terenu da zaustavi napredovanje snaga SAA > propali su. Generaštab sirijske vojske ne sumnjam da je prilično tačno pretpostavljao pre otpočinjanja ofanzive, kako će reagovati Turska na oslobadjanje Idliba.

  3. M says:

    Turska može pasti samo u Velikom Ratu!A u tom će slučaju nagrabusiti i mnogi drugi!

    • Miraš says:

      Cilj ovoga što se dešava u Idlibu nije da padne Turska, nego da bude oslobodjen sirijski Idlib. Ali Turska može da se kocka pomažući teroristima jer nju jeste nezgodno napasti. Ako je Turska u ratu, onda ona može da zabrani prolaz svim ratnim brodovima kroz Bosfor, i ruskim ratnim brodovima, a onda nema brodskih pošiljki za Siriju. Znači snage SAA će morati biti glavni izvodjač radova protiv turskih okupatora na teritoriji Sirije.

  4. Slobodanka says:

    Islamska država (kalifat) praktično poražena je krajem 2017 godine. Ali prvi kalifat i to na velikom prostoru napravila je baš Turska početkom XVI veka poražavajući Mamelučki sultanat i osvajajući Levant (Sirija, Liban, Jordan, Izrael), Arabiju i Hidžaz, Egipat. Osmanska vlast nad Sirijom završila se 1918. Prema tome Sirijci veoma dobro znaju s kim imaju posla.

  5. Slobodanka says:

    Ne znam ko sve pravi plan operacija za snage SAA, ali dobro je napravljen. Izgleda da napredujući od juga ka severu značajno će suziti celu Idlibsku konfliktnu zonu, i deo zapadnog Alepa (pokrajine) prostor zapadno i ispred grada Alepa. Time teroristi gube prostor koji je bio važan za njihovu egzistenciju, smanjuje im se prostor delovanja i dubina teritorije na kojoj mogu da vršljaju. Snage SAA približavaju se i gradu Atarib koji predstavlja najzapadnije delove pokrajine Alepo. Ako i njega osvoje onda su u mogućnosti da granatiraju turske pošiljke naoružanja jer tuda prolazi severnu ulazni put koji vodi iz Turske pokrajine Hataj u Idlib. Ako uspeju da osvoje Atarib, značajno se popravlja situacija za Siriju i snage SAA na terenu.

  6. Miraš says:

    Zašto je Erdogan dao rok do kraja februara da se snage SAA povuku na prvobitne položaje. Zašto nije zadao naprimer: Odmah i završeno povlačenje u roku nedelju dana. Zato što Turskoj, a ne Siriji, treba to vreme do kraja februara.

  7. Miraš says:

    Ili: sa čime Turska ne stoji dobro na terenu Idliba kad daje tako dug rok do kraja februara? Sa naoružanjem, njega sad nastoje da nagomilaju. Znači ipak ih je iznenadila ofanziva snaga SAA u Idlibu. GLAVNO PITANJE: Kako će Sirijci da likvidiraju to silno tursko naoružanje koje Turčini upravo dovlače?

  8. Milenko says:

    U roku narednih 15 dana Turska može da dovuče i najboljeg američkog naoružanja (već su u kontaktu na nivou ministara vojnih), a oni će sada to vrlo rado isporučiti Turskoj. Ni Amerikancima ne odgovara pad Idliba, jer onda su oni sledeća suvišna roba u Siriji. Zato Sirijska Armija ne prekida ofanzivu nakon osvajanja puta M5 što je ranije bio plan, nego se žuri da uradi što više. Sirijci neka Vam je Bog upomoć.

  9. Zoran says:

    Izgleda to nikad nece da se resi.

  10. Beli Orao says:

    Ako odstranimo ekstremiste a ima ih puno u Raškoj i KiM-u onda možemo računati na stabilnu Srbiju i regijon! Što se tiče BiH tvorevine i tu ćemo morati da balinčad pročešljamo !!!

    • aPera says:

      Erdogan je grdne pare ulozio u Raski region !

  11. Branko says:

    Samo Tepih bombardovanje turskih snaga je resenje a i veliki samar Erdoganu da zna gde mu je mesto ali on koristi popustljivu politiku Rusije do kada ne zna se,ili ona poznata iz crnogorske serije "A kad ce ne zna se"

  12. milorad2 says:

    Neko je pobio i rusko i tursko obezbedjenje na tom sastanku TO je bitna vest ostalo je samo pitanje KO je uopšte bio na tom sastanku a napadači su poznati i takodje je pitanje koliko turci uopšte kontrolišu razne privatne paravojske koje tu operišu?Moglo bi pre da se desi da su teroristički komadanti odbili posušnost edroganu ili jednostavno nisu nikada ni bili pod njegovom komandom.Ako se frakcije u idlibu uskoro dohvate za gušu i počne nedjusobni sukob izmedju terorista biće jasno šta se desilo i zbog čega su ova 4 ruska specijalca poginuli, mislim da je čak vrlo verovatno da će doći do orbračuna medju teroristima koji će biti prilično otvoren i krvav jer oni su se već medjusobno napadali.

  13. aPera says:

    Ko s turcima tikve sadi, o glavu mu se lupaju. Evo sad i Putin je saznao tu poslovicu !

  14. aPera says:

    Taj moderni sultan pokusava da iskoristi rivalstvo amerike i Rusije i da ucari sto vise u svemu. E sad, neke ovce vole da se sisaju !

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *