Sirija – kontinuitet američkog nasilja u svetu

Sirija – kontinuitet američkog nasilja u svetu

10 septembra 2013

Zejnel ZejneliPiše: Zejnel Zejneli

Za Ameriku je sve isto. Važno je svakih godinu dva dana bombardovati neku zemlju, ubijati nevine, rušiti bolnice,stanove i kuće i na kraju shvatiti da si jednostavno poražen, kao narod kao država kao Klinton, Nikson, Ford, Barak Obama. Svejedno. U kojim je ratovima Amerika koje je vodila u poslednjih deset godina bila pobednik. U ni jednoj zemlji. Ali ako odluči da ratuje protiv jednog naroda, da bi srušila predsednika koji njoj nije po volji, da bi došla do izvora energenata onda ona počinje da ratuje, a najtužnije u svemu tome je što pomaže svoje dojučerašnje neprijatelje. Onda na čelo tih država dolaze upravo oni, sa kojima je ona u veoma dobrim odnosima, dok ne ostvari ciljeve, a zatim, ponovo počinje da ih tretira kao i posle 11. septembra. I takvi nikako da se opamete. Tako je bilo sa Al Kaidom, tako je bilo sa mudžahedinima, talibanima, Muslimanskom braćom i drugim islamističkim grupama, sa kojima navodno jedna država ne može da ide napred, da se razvija i demokratizuje. Sada je na redu Sirija i predsednik Asad. A kako se priprema bombardovanje Sirije, bez odobrenja SB, protivljenja velikih sila kao što su Rusija i Kina, ali i Evropske unije, onda je Obama bombardovanje Sirije, uporedio sa „akcijom“ na Kosovu i Metohiji.

Bombardovanje u Srbiji, bilo je navodno, usmereno protiv režima Slobodana Miloševića. Bombardovanje Sirije usmereno je protiv Bašara El Asada. Jedina sličnost je samo u tome što je Amerika, ta velika demokratija i u Srbiji i u Siriji imala svoje pomagače koje je naoružavala. U Siriji ima nekakav islamski pokret, plaćenike iz celog sveta, a na Kosovu je imala OVK. Razlika je u tome što je Amerika srušila Slobodana Miloševića i otela Srbiji 15 odsto teritorije i bez saglasnosti Srbije priznala Republiku Kosovo kao novu državu, i pod pretnjom Imperija terala i druge države da krenu njenim putem.

Kada je Srbija bombardovana bila je opšta saglasnost njenih saveznika da se bombarduje, a u to vreme i ogroman broj poznatih intelektualaca zdušno se zalagao da se Srbija bombarduje, pa čak i neki Srbi, kao što će biti i Sirijaca, koji će se za to zalagati. Danas je slika sasvim drugačija. Javnost je uzburkana, intelektualci se ne takmiče u tome ko će sa više gorčine naružiti režim, kao što je to bilo sa Srbijom. Jedini koji traži bombardovanje je usamljeni filozof Bernar Anri Levi. Kao naivni tinajdžer tvrdi da je u Siriji bilo masakra otrovima od strane vlade u. Niti je tamo bio niti je nešto video, sem što je pročitao u novinama, kao i sam ostali svet. Ali on optužuje sirijsku vlast, a svi znaju da je prevara. Još jedna i uvek ista.

On se samo priključio onim malobrojnim pojedincima, Obami i svom predsedniku, ali on zaista pojma nema šta se tamo dogodilo. Kao filozof nije razmislio o mogućoj prevari. Da se bar vratio u nekoliko prethodnih američkih ratova, koji su vođeni po istom klišeu, shvatio bi da su ih započinjali uvek pod lažnim izgovorima. Zar Levi ne može da shvati da će u bombardovanju Sirije poginuti pet ili pedeset puta više civila, dece i žena nego što je ubijeno otrovom koji su pobunjenici, naoružani od strane drugih zapadnih zemalja, namerno ispustili da bi izazvali reakciju Amerike.

Zar Levi nije razmislio o tome zašto je Amerika obavestila pobunjenike u Siriji da priprema bombardovanje, verovatno zadovoljna obavljenim zadatkom koji je sama isplanirala. Zar Levi i drugi ne razmišljaju o tome zašto bi Asad upotrebio bojne otrove kada zna da će to i te kako i njega samog koštati. I na Kosovu je smišljen masakar ,,nedužnih Albanaca“, koji je Americi i NATO zemljama, dakle EU, dalo opravdanja da nemilosrdno ubijaju decu, žene, ruše pale i na kraju izvrše najveće etničko čišćenje u Evropi u 20. veku. U tom ratu protiv Srbije, koji je Levi podržao, ali tada nije bio usamljen, poginulo je oko 4000 građana Srbije Srba, Albanaca, muslimana, Turaka, a i stotinak dece, a o ogromnoj materijalnoj šteti da i ne govorim. Posle te „uspešne akcije“ ubijeno je u njihovom prisustvu još oko 2000 ludi. Zar mu nije dovoljno Merkale, kada je NATO bombardovao Srbe.

Za sve to niko nije odgovarao. Ni Klinton, ni general Klark, niko u lancu komandovanja, ni za namerna ubistva ni za etničko čišćenje, niti za otimanje teritorije. Za ova poslednja dva zločina Amerike i njenih saveznika na Kosovu, oni su Briselskim dogovorom abolirani. U zamenu za sve to smeši nam se mesto u EU, iako još ne znamo kada. Dobro, Klinton je imao problema sa izvesnom damom, Hilari je bila ljuta, a da bi se odvratila pažnja rešio je da bombarduje Srbiju, na osnovu lažnog izveštaja o ,,masakru“ u Račku. Levi to mora da zna, ali čini se on živi od tuđih nesreća, voli da gleda kako se bombama masakriraju zemlje, uništava mladost, kako se krvari. Ako mu je do toga i sada povodom Sirije, najbolje da ode u Rumuniju, i tamo se lepo odmori u jednom dvorcu starom nekoliko vekova.On pominje i Rusiju, pa bi voleo i nju da neko bombarduje. Ali odgovor je, kao u pesmi ,,uzalud se nadaš“.

A što se Sirije tiče može se desiti i da se Leviju ispuni želja za ubijanjem. Dani koji su pred nama pokazaće šta će se zaista događati. I da Obama ipak donese odluku o bombardovanju, ostaće usamljen. Valjda se konačno shvatilo da je sve što tvrdi Američka administracija i njeni sateliti laž i prevara. Irak je bombardovan a nije pronađen ni gram otrova. Sadam je obešen bez suđenja. Libija je bombardovana da bi se navodno zaštitili civili, koji su u stvari bili pobunjenici protiv Gadafija, koji je branio državu. Ubijen je kao poslednji nitkov. Avganistan je bombardovan zbog terorista. Kakvo je sada stanje samo u ove tri države. Nema ništa od američke slobode i demokratije. Islamski narod to jednostavno neće. U Avganistanu je ubijeno više od milion ljudi, a nedavno su u jednom danu ubijena četrdeset svata, dakle nedužnih civila. Niko nije odgovarao. U Iraku, od uvođenja ,,Američke demokratije“, ubijeno je takođe milion ljudi, uglavnom civila. U Libiji je građanski rat, a u Egiptu samo što nije izbio. Države su uništene, narod živi u bedi, beži iz zemlje, uglavnom se gladuje, kao i u Srbiji posle Kosova, kao i na Kosovu posle Amerike.

Ovoga puta mnoge zemlje su pokazale razboritost, razmišljale svojim glavama i nisu nasele lažima i prevarama Amerike, kojoj nedostaji ideje, sem otrova kao razloga, koja je zemlja koja traži razloge za ubijanje i okupacije zemalja zbog svojih potreba a sasvim je sigurno da živi od tuđih nesreća. Da li će negde povesti rat, ili izazvati ekonomsku krizu, to uopšte nije bitno. Bitno je da je u njenom slučaju sve prevara. Ona se sada našla kao čobanin iz narodne priče, koji je nekoliko puta vikao ,,vuk, vuk“, kojeg nije bilo, a kada mu je vuk stvarno pojeo ovce, niko mu nije pritekao u pomoć. Amerika klizi u tom pravcu, a kada se shvati da je sve greška, onda postaje kasno, a ona usamljena. Kao danas.

Jer na kraju krajeva šta briga Ameriku ili bilo koju zapadnu silu kako se živi u jednoj muslimanskoj zemlji i po čijim zakonima. Ako je njima dobro onda to treba prihvatiti. Pa nije ni u Americi sve sjajno i bajno i tamo ima gladnih, nezapooslenih, beskućnika, ljudi bez zdravstvenog osiguranja, škole su skupe, lečenje takođe, oduzimaju se stanovi i kuće. Ako se zbog dovođenja zapadnih vrednosti, koje inače nisu nikakve vrednosti, želi da se promeni bilo šta u islamskim zemljama, onda su odabrane pogrešne zemlje, i sa dugoročnim lošim namerama. Muslimani imaju svoj put i života i razvoja. U Libiji je sve bilo besplatno, Iraku takođe, Egiptu gotovo sve, Siriji. To su civilizacije stare i po pet hiljada godina, od kojih su mnogo učile i zapadne zemlje. Možda se može silom menjati svest naroda u Srbiji, iako je to nemoguća misija, kao što je nemoguća i u islamskim zemljama. Tamo je Kuran, sveta knjiga, i u tumačenju se ne može ništa promeniti.

Islamske zemlje uprkos nagađanjima iz Amerike su bogate, demokratske na svoj način, civilizovane, mnogi su univerzitetski obrazovani, tehnički i tehnološki razvijene. Zar je neko na zapadu pomislio da će u Iranu potpresednik vlade biti žena, da će one u arapskom svetu biti poslanice, lekari, naučnici, književnici. A kada ima obrazovanih, normalno je, kao i u Americi da se teži daljem razvoju tehnike i tehnologije, pa je sasvim normalno da se razvija i atomska tehnologija. Ne mogu muslimani da žive odvojeni od sveta i kao pre četiri ili pet vekova. Oni to i ne žele. Zapadu fali, svakako doslednost, iskrenost i poverenje. Ali one ne žele sasvim sigurno da žive u mraku i u okupaciji, kako želi da ih vidi i da im nameće velika Amerika. Zato je i bombardovanje Sirije potpuna greška i neće doneti ništa dobro. Ali Amerika to ne može da shvati, sve dok su američkim nekadašnjim, sadašnjim i budućim predsednicima životi njihovih kućnih ljubimaca, vredniji od života svakog muslimana.

Ako se ikada posmislilo da je oduzimanje Kosova bombama i izgubljenim životima nagrada Amerike muslimanskim zemljama i dokazivanje da ona brani muslimane, bilo na Kosmetu ili u BiH, na primeru Kosmeta, koje uglavnom još uvek ne priznaju islamske zemlje, onda je jasno šta arapske zemlje misle o američkom ,,poklonu“.

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *