СИРИЈЦИ „опчињени“ Путином (ФОТО)

SIRIJCI „opčinjeni“ Putinom (FOTO)

28 februara 2016

3445gPutin je čak popularniji i od dugogodišnjeg sirijskog saveznika — lidera Hezbolaha Hasana Nasralaha, ocenjuje španski list „Pais“. Na ulicama Damaska portreti i suveniri sa likom ruskog predsednika se mogu videti skoro svuda — na bilbordima, poslovnim zgradama, kioscima.

„Od septembra prošle godine, kada je uz podršku ruskih vazdušnih snaga sirijska vojska izvojevala nekoliko velikih pobeda protiv terorista ID, rejting ruskog predsednika je enormno porastao, toliko da je zasenio slavu lidera Hezbolaha“, navodi list.

Divljenje Putinu vidljivo je u celoj sirijskoj prestonici, a posebno u bazarima oko Velike džamije u Damasku, takođe poznate kao Umejadska džamija, gde se prodaje ogromna kolekcija bedževa, privezaka, šolja i majica sa likom ruskog lidera.

Kako navodi list, u nekim školama u Damasku ruski jezik se uči kao prvi strani jezik, pa zato ne čudi činjenica što lokalno stanovništvo često ruske vojnike, koji u slobodno vreme šetaju gradom, pozdravlja povicima „Rusijo, dobro došla“.

Ca6dKz6XEAIO3SG

U skladu sa tim, kao podrška akcijama koje Rusija sprovodi protiv terorista u njihovoj zemlji, stanovništvo odano sirijskom predsedniku Bašaru el Asadu nedavno se oglušilo o informacije zapadnih medija o tome kako u ruski avioni, navodno, gađaju civile.

„Sirijski narod takve informacije smatra zapadnom propagandom koja ima za cilj da još više podeli zemlju“, ističe „Pais“.

Takođe, ruski jezik se može čuti i u sirijskim vojnim objektima, što ne treba da iznenađuje, s obzirom na to da se na njenom čelu nalaze ljudi koji su obrazovani u Rusiji.

CYXuoG3WcAEwZHR

„Efekat Putin“ je bez sumnje uticao na moral vojnika u celosti, ali su svi istovremeno svesni činjenice da neposrednu borbu protiv terorista vodi upravo sama sirijska vojska, zaključuje španski list.

(sputniknews.com)

KOMENTARI



5 komentara

  1. rema says:

    Znao sam da nešto povezuje Siriju i Srbiju.

  2. Apis says:

    Rema, povezuje ih zelja po slobodi. Ugrozenom coveku ko god pruzi ruku on će da je poljubi.

  3. U R O S says:

    Mediji: Đurić predao Tačiju "neki pisani dokument" Priština -- Zamenik premijera Kosova Hašim Tači sastao se u jednom restoranu na periferiji Prištine sa direktorom vladine Kancelarije za KiM Markom Đurićem. To je prenelo više medija na albanskom jeziku. Prištinski dnevnik "Zeri" i portal "Infokus" naveli su da je Đurić Tačiju predao neki pisani dokument u kome, navodno, stoje zahtevi koji su nadoknada za glasove koje bi srpski poslanici dali Tačiju na vanrednoj sednici Skupštine Kosova kako bi on bio izabran za predsednika Kosova. Isti izvori naveli su da se Đurić sa Tačijem sastao prilikom povratka iz Goraždevca. Predsednik Srpske liste Slavko Simić rekao je juče za agenciju Beta da je na jučerašnjoj sednici Prdsedništva Skupštine Kosova zahtevao da koalucioni partneri Srpske ispune svoje obaveze iz koalicionih sporazuma, kao i iz Briselskog sporazuma.

  4. rema says:

    To ti kažem Apise. Živela sloboda!

  5. SRBIN says:

    Kampanja je već uveliko počela. I to kako je počela!? Jedna od ključnih karakteristika je organizovani udar na patriotsku opoziciju. Za svega dve nedelje pojavilo se sedam tekstova pet različitih autora na ovu temu. Više je nego očigledno da se akcija koordinira iz jednog centra. (Možda taj centar ima stari srpski naziv - Deliveri junit?) A šta to znači? Sistem "deliveri junit" (u prevodu "jedinice za isporuku") formiran je početkom godine na osnovu nekadašnjeg modela rada kabineta britanskog premijera Tonija Blera koji funkcioniše pomoću timova koji su zaduženi za povezivanje svih institucija koje su angažovane na istim projektima. Ovakav model uređenja kabineta premijera je izrađen na osnovu angažovanja konsultantske kuće "Tony Blair Associates", čije su troškove angažovanja u Srbiji pokrili Ujedinjeni Arapski Emirati. Glavni koordinator pet stručnih timova u okviru sistema "deliveri junit", formiranih u kabinetu premijera Srbije Aleksandara Vučića, je, prema nezvaničnim saznanjima, izabran, ali predstavnici vlasti njegovo ime još drže pod velom tajne. Pogotovo ako se ovoj akciji dodaju i dramatičnim tonom intonirane izjave Zorane Mihajlović i Ivice Dačića kako će se „pozabaviti“ patriotskim snagama „zbog budućnosti naše dece“, odnosno da su to partije koje šire „opasne ideje“. Tako dođosmo do toga da je zalaganje za čvršću saradnju sa Rusijom „opasna ideja“. Teško je setiti se da je tako nešto organizovano protiv vanparlamentarnih snaga u istoriji moderne Srbije. Još je teže nazreti zbog čega se to radi, ako ankete javnog mnjenja toj političkoj grupaciji daju 6-8,5 posto. Posebno ako se ima u vidu da su, sudeći po izjavama čelnika ovog saveza i svih do sada publikovanih stavova, predstavnici ovog bloka mnogo više udaljeni od evrofanatične opozicije, nego od delova vlasti koji, makar i samo verbalno, pokazuju neku želju za formulisanjem politike koja će Srbiju očuvati kao suverenu zemlju, kojom ćemo se više oslanjati na iskrene saveznike u svetu. Uglavnom, nameću se dva odgovora. Prvi je da patriotski blok stoji mnogo bolje nego što to ankete pokazuju i da se režim uplašio. Drugi je da se (stara-nova) vlast sprema za novo nepočinstvo u Narodnoj skupštini i da im zbog toga svedoci ne trebaju. Bez prisustva poslanika koji će se suprotstaviti sporazumima iz Brisela ili „IPAP aranžmanu“ sa NATO, sve je glatko prolazilo kroz Narodnu skupštinu prethodne dve godine. Barem što se formalno-proceduralne strane tiče. Siguran korak u nove „pobede“, sa poštenim i proverenim kadrovima – za dobrobit Srbije Niko da postavi pitanje ustavnosti, da uloži amandman, da koristi legitimno pravo opstrukcije usvajanja određenih rešenja, kako bi makar skrenuo pažnju javnosti na štetnost odluka koje se donose. Šta to još može biti učinjeno u narednim godinama? Prva stvar se vezuje, naravno, za Kosovo. Bez obzira na sve pokušaje da se od šire javnosti sakrije, Poglavlje 35 je vrlo jasno. Kao i svi prethodni dokumenti koji su dolazili iz Brisela i Berlina. Od Srbije se očekuje da potpiše „pravno obavezujući“ sporazum sa lažnom državom Kosovo, koji će podsećati na sporazum između dve Nemačke. Takav sporazum bi otvorio vrata članstvu takozvane Republike Kosovo u OUN, posle čega će pitanje bilateralnog (ne)priznavanja postati irelevantno. Da se ka ovom scenariju, pokazuje i poslednja izjava predsednika Nikolića kako je Beograd spreman da i dalje „priznaje posebnost Kosova“. Druga stvar se tiče ulaska Srbije u NATO. Kada je o nastupu NATO na Balkanu reč, u narednih godinu i po dana nas očekuje žestok pritisak. Srbija nije samo zanimljiva kao eventualna članica, već i kao strana koja neće praviti problem oko prijema BiH ili vojnih akcija Alijanse u istočnoj Evropi (čitaj: protiv Rusije). Teme članstva u NATO i potpisivanja „završnog sporazuma“ sa Prištinom su međusobno povezane. Ukoliko dođe do prvog, treba brzo očekivati i ovo drugo,NATO sekretara je aerodromu lično dočekao Vučić, sa pogačom i sulju – kao so su nam potrebni. Treća stvar je novi paket sporazuma sa MMF-om i uopšte nastavak pogubne ekonomske politike. Ono što se formalno nazivalo opozicijom je bilo spremno da postavlja pitanja Vučiću o suštinski bezveznim stavkama rashodne strane budžeta (šta to menja u našoj ekonomiji ako Vlada ima par desetina vozila više ili manje ili ako potroši par miliona dinara godišnje na putovanja!?), dok se MMF nije smeo uzimati u usta. Naravno, zato što se radi o „klijentima MMF-a“, zastupnicima iste politike, koju su od 2008. sprovodili Mirko Cvetković i Mlađan Dinkić, a danas to čini Aleksandar Vučić. Ni ta tema uopšte nije otvarana u Narodnoj skupštini tokom prethodne dve godine, kao da o tome i nema šta da se raspravlja. Kakvi su rezultati te politike? Vojislav Koštunica je otišao i iza sebe ostavio 8.78 milijardi evra duga (da podsetimo, kada je došao na čelo Vlade Vojislav Koštunica, dug je bio oko 12 milijardi), Mirko Cvetković 15.4, a danas je to neverovatnih 25.2 milijardi (od toga, republika Srbija duguje 24.8 milijarde, a jedinice lokalne samouprave 430 miliona evra). Samo za poslednjih godinu dana dug je povećan za 2 milijarde evra (pri tome, u poslednjih godinu dana je smanjen dug jedinica lokalne samouprave). Iako je Zakonom o budžetskom sistemu učešće javnog duga u bruto društvenom proizvodu ograničeno na 45 odsto, danas on iznosi 75,5 odsto. Ono što se dešava u Srbiji, po svemu podseća na Grčku, u kojoj se uprkos sve žešćim merama štednje dug sve više povećavao. Na kraju, Grci će uspehom proglasiti kada dođu do faze stagnacije duga, a stagnacija će biti obezbeđena prodajom sve preostale imovine. Sa ovim su itekako u vezi i sve mere koje već treća srpska vlada uporno primenjuje, a koje ne daju nikakve makroekonomske efekte. Do sada je stranim investitorima dato preko 1,5 milijardi evra podsticajnih sredstava, a da pri tome nije pokrenuta rasprava o efektima tih poteza. I što je zanimljivo, MMF će tvrdo insistirati da se smanjuju plate za po 1.000 dinara, ali ovih 1,5 milijardi evra neće ni primetiti. Ovo je samo jedan primer. I razlog da se u Narodnoj skupštini o svemu otvori rasprava. Naravno, ako ima ko da je otvori. Otuda i pritisci na patriotske snage. I otuda pomoć Aleksandru Vučiću i njegovim telalima od Sonje Biserko. Jer, kako reče ona, da parafraziram, najveća opasnost na sledećim izborima je da se vrate „nazadne snage“ koje podržava SPC. Otuda verovatno i brujanje političke čaršije da je u sledećoj republičkoj vladi već viđen Boris Tadić, a u pokrajinskoj Nenad Čanak. Oni u svemu onome što može da usledi nisu „nezgodni svedoci“ već „poželjni saradnici“. Oni nisu „nazadni“, već baš „napredni“.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *