СИТУАЦИЈА БЛИЗУ ПУЦАЊА: Шта је то урадио Лукашенко?

SITUACIJA BLIZU PUCANJA: Šta je to uradio Lukašenko?

7 februara 2020

Dok sutra u Moskvi budu razgovarali predsednici Rusije i Belorusije Vladimir Putin i Aleksandar Lukašenko, lokalne benzinske pumpe van Minska i većih gradova već uveliko će imati ograničenje na točenje goriva kako bi nafte bilo dovoljno za sve.

Beloruski predsednik ipak ima bolju startnu poziciju uoči novog susreta s Putinom – koji je nazvao „trenutkom istine” – zahvaljujući poseti američkog državnog sekretara Majka Pompea, koji mu je ponudio stoprocentno snabdevanje američkom naftom u zamenu za dosadašnju rusku, ali i američke investicije.



Pompeo je i tokom posete Kazahstanu upozorio vlasti da budu obazrive u vezi sa ruskim i kineskim ulaganjima i uticajem, rekavši da atraktivnost takvih investicija „ide uz cenu suvereniteta i može da naruši, umesto da pomogne, dugoročan razvoj zemlje”.

Putin i Lukašenko u dva susreta tokom decembra nisu uspeli da se dogovore o novom sporazumu o snabdevanju naftom jer je izostao dogovor o ceni. Rusija je od 1. januara sasvim obustavila isporuke, a potom ih je posle četiri dana delimično obnovila.

Tranzitne isporuke ruske sirove nafte Evropi preko Belorusije nastavljene su nesmetano, ali beloruske rafinerije nafte rade na minimumu kapaciteta. Pritom je vlada u Minsku tražila da i tranzit kroz njihovu zemlju poskupi za 21 odsto, dok Rusi ne pristaju da poskupljenje bude veće od šest odsto.

Za Belorusiju bi poskupljenje nafte i gasa iz Rusije bio veliki šok pošto je država decenijama zarađivala od izvoza jeftinih naftnih derivata proizvedenih od ruske nafte koju su dobijali po mnogo nižoj ceni od tržišne.

Rusija je odlučila da ne želi više da prodaje naftu po subvencionisanoj ceni, ali ni Lukašenko nije gubio vreme: pregovarao je sa SAD, Saudijskom Arabijom, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Kazahstanom. Od Norveške su kupljene prve količine nafte za rafinerije, a u utorak je u Minsku bio ministar spoljnih poslova Litvanije Linas Linkevič kako bi razgovarao o izvozu nafte.

Sada je glavna politička intriga u tome da li je u pitanju samo ruski ekonomski interes ili je na snagu stupila i politička strategija, koja se zapadnim medijima čini najverovatnijom – da je pritisak u funkciji namere Kremlja da formira jedinstvenu državu sa Belorusijom kako bi Putin prešao na novu funkciju pre kraja mandata 2024. godine.

Podstaknut srdačnim razgovorima s Pompeom, Lukašenko je najavio da će od Putina u petak tražiti da nastavi s isporukom nafte i gasa po subvencionisanim cenama.

Predsednik koji je na vlasti već 26 godina poručio je da ne želi da bude „poslednji beloruski predsednik”, aludirajući da su pritisci u funkciji ulaska u zajednicu sa Rusijom u kojoj bi Belorusija izgubila suverenitet.

Neki ruski mediji tvrde da bi odgovor na ovu njegovu konstataciju iz ruske perspektive mogao da glasi – da bi tekući mandat za Lukašenka mogao da bude i poslednji.

Na optužbe iz Minska da Rusija zaustavljanjem snabdevanja naftom radi na rastakanju Belorusije, iz Moskve je odgovoreno da Lukašenku ne bi bilo pametno da se oslanja na američku pomoć jer bi mogao da prođe kao bivši ukrajinski predsednik Viktor Janukovič, kome su iz Vašingtona prvo obećavali investicije, da bi kasnije stali na stranu onih koji su izvršili puč.

Isti krugovi naglašavaju da je Moskva uznemirena zbog odbijanja Minska da pristane na dalju integraciju, o čemu je sporazum potpisan još pre dve decenije.

O tome se pregovara godinama, a Lukašenko je usavršio metodu zatezanja i popuštanja, „igrajući” između Rusije i Zapada.

Obećao je da će 2004. godine uvesti zajedničku valutu, a prošle godine Moskva je ubrzala pregovore i ispostavila zahtev da se formira nadnacionalno telo.

Napredak u ovim pitanjima je uslovila zadržavanjem popusta na naftu i gas (Rusija ispunjava 80 odsto potreba Belorusije za energentima). Međutim, tokom prošle godine, broj pristalica saveza s Rusijom u Belorusiji smanjen je sa 60,4 odsto na 40,4 odsto, pokazala je sociološka studija beloruske analitičke radionice Andreja Vardomatskog.



U odnosima Belorusije sa SAD i EU takođe postoje „određene nesuglasice”.

Vašington je Minsku uveo sankcije 2006. godine, dok je na snazi bila fraza da je Belorusija „poslednja diktatura u Evropi” u kojoj se krše ljudska prava i političke slobode.

Do izvesne relaksacije je došlo kada je Lukašenko 2015. oslobodio svih šest beloruskih političkih zatvorenika i preduzeo određene korake za poboljšanje stanja ljudskih prava. Sankcije su umanjene, ali su još uvek na snazi, a u septembru prošle godine je dogovorena razmena ambasadora posle više od 10 godina.

Koliko je nezahvalno prognozirati na čiju stranu će Lukašenko stati, toliko je verovatno da će beloruski predsednik učiniti sve – pa i kupiti koji tanker američke nafte – kako „trenutak istine” ne bi značio i kraj političke karijere.

(Biljana Mitrinović / Politika.rs)

KOMENTARI



5 komentara

  1. Beli Orao says:

    Izgleda da mu je došlo vrijeme da siđe sa stolice na kojoj je očito predugo!!!

  2. milorad2 says:

    lukašeno predobro zna šta bi mu majki uradio samo da može, ima svetao primer miloševića pred očima.Ovo je neka politička igra opipavanja američkog pulsa jer svaka dublja saradnja sa CIA-e u belorusiji automatski za par god. garantuje majdan u kijevu:)Ajd, ako je lukašenko i poludeo nisu ostali oko njega sigurno, svima je vrlo jasno kuda vodi saradnja na sopstvenom samoubistvu, američkom rukom.Trenutno protezanje rusko-beloruskih granica liči na liniju fronta pred operaciju bagration i belorusija je ključni strateški položaj odbrane rusije.Pre napada na rusiju potreban je napad na belorusiju ili njena neutralizacija kao ruskog saveznika.Obe operacije su za zapad nemoguća misija i samo to je dosad i sprečavalo otvoren sukob u evropi.Izjava makrona o cerebralnoj smrti NATO je upravo konstatacija pat pozicije u kojoj se nalaze NATO planeri i generalštab a ne neko rasulo te organizacije.NATO će iz polititičkih i propaqgandnih razloga da bude "transformisan" ali to če uglavnom biti dodatno davanje političkih ovlašćenja toj nadnacionalnoj plaćeničkoj armiji i evntualno promena imena inače sve ostalo ostaje isti stari, "dobri" NATO, napravljen i održavan sa samo jednom svrhom-napad na rusiju u pogodnom momentu.Tehnički gledano ni uSA ni NATO nemaju razloga da budu nezadovoljni trenutnim rasporedom situacije na istočnom frontu što znači samo jedno , svaki dalji pritisak na tu stranu je u funkciji napadačkog rata, nikakav drugi razlog ne postoji za produbljivanje napetosti i krize na ruskim zapadnim granicama jer oni znaju da ozbiljne formacije ruske armije nisu nigde bliže od 100km od ruske granice ali NATO trupe se raspordjuju na samoj granici nasuprot tome.Faktički politika obe supersile na tim granicama se svodi na vojne pokrete duž neke trenuttno "imaginarne" linije fronta.Ovo su vrlo opasne stvari,vrlo opasne.Ništa trenutno u svetu nije tolika opasnost po svetski mir i čak sam opstanak.Zato su toliko licimerne i smešne priče o "zagrevanju planete" o "emisiji gasova" i ostala sitno žderačka prežvakavanja poptuno nesvesne stoke za klanje na zapadu.Oni jednostavno nemaju pojma po kojoj ivici noža se hoda svaki dana već par god. na ruskim granicama i to je i najveći uspeh zapadne oligarhije, njihovi kmetovi nisu ni svesni koliko se zapadna ekipa igra sa njihovim životima u njihovo ime.Zbog toga i zbog apsolutne nervoze u zapadnim vojnim i obaveštajnim centrima, jer vreme prolazi a kina jača, izbijanje velikog rata je pred vratima i to će biti veliikoo iznenadjenje za mnoge.Izgledaće kao da je u stvari to bilo slučajno ,ničim izazvano i bez razloga, sad je mir u sledećoj sek. padaju bombe,e baš tako će to da počne.Lukašnko je PREDOBRO svestan te situacije i ne verujem da on želi da okine oroz, ali ko zna ,možda baš to i želi u dogovoru sa moskvom.Posle ovoga što se sada dešava u belorusiji verovatnoća izbijanja iznenadnih sukoba u celom tom regionu je drastično povećana a majki je optrčao poslednji krug oko ruskih granica u pokušaju, još jedan zadnji put da ućari nešto pred izbijanje sukoba.Sirija i irak će biti početak velike i duboke svetske krize i to se već odvija ovih dana,stari su stavljene u pokret a ako neko misli da će iran da oćuti atentate na svoje generale i da je onih par kaćuša u iraku njihov "odgovor" i osveta taj je jako naivan, iran još nije ni odgovorio a kamoli krenuo da se sveti.Kada to urade biće to vrlo jasno svima.Sezona nesputanog ciljanog lova na američke oficire pre svega, je počela i to ne samo na b.istoku.To je rat u punom smislu te reči i svako ko tvrdi drugačije je slep kod očiju.Počeo je februar i do kraja ovog meseca ovo što recimo danas gledamo i mislimo o svetu i politici u svetu će biti DRASTIČNO drugačije.Kako ono beše-"deco jer volite brzu vožnju"...

    • Zoran says:

      Ameri ne bi sklonili Slobu da im nije okrenuo ledja. Ako se dobro secas oni su Slobi 1990. dali vetar u ledja. Podrzali ga. On im je okrenuo ledja kada je poceo da saradjuej sa Rusijom. Ako Lukasenko ostane sa Amerima nema nikakav problme, moze da prodje kao Milo, vecito skoro, u suprotnom ide na sud. Ono sto je krajnje problematicno zasto Rusija i Belorusija ne mogu da nadju zajednicki jezik pa se Lukasenkko okrece Americi. Mozda samo tvrdi pazar sa Rusima, ali...

  3. Za Srbiju says:

    Zapadna "meka" moć, zavladala Belorusijom. Proći će ko bos po trnju.

  4. Pera says:

    Licno mislim da mu Putin trazi da sidje sa trona i da ovaj izvrdava na razne nacine. Bese veliki covek, sta mu se desava, samo Bog zna !

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *