СИТУАЦИЈА БЛИЗУ ПУЦАЊА: Шта је то урадио Лукашенко?

СИТУАЦИЈА БЛИЗУ ПУЦАЊА: Шта је то урадио Лукашенко?

7 фебруара 2020

Док сутра у Москви буду разговарали председници Русије и Белорусије Владимир Путин и Александар Лукашенко, локалне бензинске пумпе ван Минска и већих градова већ увелико ће имати ограничење на точење горива како би нафте било довољно за све.

Белоруски председник ипак има бољу стартну позицију уочи новог сусрета с Путином – који је назвао „тренутком истине” – захваљујући посети америчког државног секретара Мајка Помпеа, који му је понудио стопроцентно снабдевање америчком нафтом у замену за досадашњу руску, али и америчке инвестиције.



Помпео је и током посете Kазахстану упозорио власти да буду обазриве у вези са руским и кинеским улагањима и утицајем, рекавши да атрактивност таквих инвестиција „иде уз цену суверенитета и може да наруши, уместо да помогне, дугорочан развој земље”.

Путин и Лукашенко у два сусрета током децембра нису успели да се договоре о новом споразуму о снабдевању нафтом јер је изостао договор о цени. Русија је од 1. јануара сасвим обуставила испоруке, а потом их је после четири дана делимично обновила.

Транзитне испоруке руске сирове нафте Европи преко Белорусије настављене су несметано, али белоруске рафинерије нафте раде на минимуму капацитета. Притом је влада у Минску тражила да и транзит кроз њихову земљу поскупи за 21 одсто, док Руси не пристају да поскупљење буде веће од шест одсто.

За Белорусију би поскупљење нафте и гаса из Русије био велики шок пошто је држава деценијама зарађивала од извоза јефтиних нафтних деривата произведених од руске нафте коју су добијали по много нижој цени од тржишне.

Русија је одлучила да не жели више да продаје нафту по субвенционисаној цени, али ни Лукашенко није губио време: преговарао је са САД, Саудијском Арабијом, Уједињеним Арапским Емиратима и Kазахстаном. Од Норвешке су купљене прве количине нафте за рафинерије, а у уторак је у Минску био министар спољних послова Литваније Линас Линкевич како би разговарао о извозу нафте.

Сада је главна политичка интрига у томе да ли је у питању само руски економски интерес или је на снагу ступила и политичка стратегија, која се западним медијима чини највероватнијом – да је притисак у функцији намере Kремља да формира јединствену државу са Белорусијом како би Путин прешао на нову функцију пре краја мандата 2024. године.

Подстакнут срдачним разговорима с Помпеом, Лукашенко је најавио да ће од Путина у петак тражити да настави с испоруком нафте и гаса по субвенционисаним ценама.

Председник који је на власти већ 26 година поручио је да не жели да буде „последњи белоруски председник”, алудирајући да су притисци у функцији уласка у заједницу са Русијом у којој би Белорусија изгубила суверенитет.

Неки руски медији тврде да би одговор на ову његову констатацију из руске перспективе могао да гласи – да би текући мандат за Лукашенка могао да буде и последњи.

На оптужбе из Минска да Русија заустављањем снабдевања нафтом ради на растакању Белорусије, из Москве је одговорено да Лукашенку не би било паметно да се ослања на америчку помоћ јер би могао да прође као бивши украјински председник Виктор Јанукович, коме су из Вашингтона прво обећавали инвестиције, да би касније стали на страну оних који су извршили пуч.

Исти кругови наглашавају да је Москва узнемирена због одбијања Минска да пристане на даљу интеграцију, о чему је споразум потписан још пре две деценије.

О томе се преговара годинама, а Лукашенко је усавршио методу затезања и попуштања, „играјући” између Русије и Запада.

Обећао је да ће 2004. године увести заједничку валуту, а прошле године Москва је убрзала преговоре и испоставила захтев да се формира наднационално тело.

Напредак у овим питањима је условила задржавањем попуста на нафту и гас (Русија испуњава 80 одсто потреба Белорусије за енергентима). Међутим, током прошле године, број присталица савеза с Русијом у Белорусији смањен је са 60,4 одсто на 40,4 одсто, показала је социолошка студија белоруске аналитичке радионице Андреја Вардоматског.



У односима Белорусије са САД и ЕУ такође постоје „одређене несугласице”.

Вашингтон је Минску увео санкције 2006. године, док је на снази била фраза да је Белорусија „последња диктатура у Европи” у којој се крше људска права и политичке слободе.

До извесне релаксације је дошло када је Лукашенко 2015. ослободио свих шест белоруских политичких затвореника и предузео одређене кораке за побољшање стања људских права. Санкције су умањене, али су још увек на снази, а у септембру прошле године је договорена размена амбасадора после више од 10 година.

Kолико је незахвално прогнозирати на чију страну ће Лукашенко стати, толико је вероватно да ће белоруски председник учинити све – па и купити који танкер америчке нафте – како „тренутак истине” не би значио и крај политичке каријере.

(Биљана Митриновић / Политика.рс)

KOMENTARI



5 коментара

  1. Beli Orao says:

    Изгледа да му је дошло вријеме да сиђе са столице на којој је очито предуго!!!

  2. milorad2 says:

    lukašeno predobro zna šta bi mu majki uradio samo da može, ima svetao primer miloševića pred očima.Ovo je neka politička igra opipavanja američkog pulsa jer svaka dublja saradnja sa CIA-e u belorusiji automatski za par god. garantuje majdan u kijevu:)Ajd, ako je lukašenko i poludeo nisu ostali oko njega sigurno, svima je vrlo jasno kuda vodi saradnja na sopstvenom samoubistvu, američkom rukom.Trenutno protezanje rusko-beloruskih granica liči na liniju fronta pred operaciju bagration i belorusija je ključni strateški položaj odbrane rusije.Pre napada na rusiju potreban je napad na belorusiju ili njena neutralizacija kao ruskog saveznika.Obe operacije su za zapad nemoguća misija i samo to je dosad i sprečavalo otvoren sukob u evropi.Izjava makrona o cerebralnoj smrti NATO je upravo konstatacija pat pozicije u kojoj se nalaze NATO planeri i generalštab a ne neko rasulo te organizacije.NATO će iz polititičkih i propaqgandnih razloga da bude "transformisan" ali to če uglavnom biti dodatno davanje političkih ovlašćenja toj nadnacionalnoj plaćeničkoj armiji i evntualno promena imena inače sve ostalo ostaje isti stari, "dobri" NATO, napravljen i održavan sa samo jednom svrhom-napad na rusiju u pogodnom momentu.Tehnički gledano ni uSA ni NATO nemaju razloga da budu nezadovoljni trenutnim rasporedom situacije na istočnom frontu što znači samo jedno , svaki dalji pritisak na tu stranu je u funkciji napadačkog rata, nikakav drugi razlog ne postoji za produbljivanje napetosti i krize na ruskim zapadnim granicama jer oni znaju da ozbiljne formacije ruske armije nisu nigde bliže od 100km od ruske granice ali NATO trupe se raspordjuju na samoj granici nasuprot tome.Faktički politika obe supersile na tim granicama se svodi na vojne pokrete duž neke trenuttno "imaginarne" linije fronta.Ovo su vrlo opasne stvari,vrlo opasne.Ništa trenutno u svetu nije tolika opasnost po svetski mir i čak sam opstanak.Zato su toliko licimerne i smešne priče o "zagrevanju planete" o "emisiji gasova" i ostala sitno žderačka prežvakavanja poptuno nesvesne stoke za klanje na zapadu.Oni jednostavno nemaju pojma po kojoj ivici noža se hoda svaki dana već par god. na ruskim granicama i to je i najveći uspeh zapadne oligarhije, njihovi kmetovi nisu ni svesni koliko se zapadna ekipa igra sa njihovim životima u njihovo ime.Zbog toga i zbog apsolutne nervoze u zapadnim vojnim i obaveštajnim centrima, jer vreme prolazi a kina jača, izbijanje velikog rata je pred vratima i to će biti veliikoo iznenadjenje za mnoge.Izgledaće kao da je u stvari to bilo slučajno ,ničim izazvano i bez razloga, sad je mir u sledećoj sek. padaju bombe,e baš tako će to da počne.Lukašnko je PREDOBRO svestan te situacije i ne verujem da on želi da okine oroz, ali ko zna ,možda baš to i želi u dogovoru sa moskvom.Posle ovoga što se sada dešava u belorusiji verovatnoća izbijanja iznenadnih sukoba u celom tom regionu je drastično povećana a majki je optrčao poslednji krug oko ruskih granica u pokušaju, još jedan zadnji put da ućari nešto pred izbijanje sukoba.Sirija i irak će biti početak velike i duboke svetske krize i to se već odvija ovih dana,stari su stavljene u pokret a ako neko misli da će iran da oćuti atentate na svoje generale i da je onih par kaćuša u iraku njihov "odgovor" i osveta taj je jako naivan, iran još nije ni odgovorio a kamoli krenuo da se sveti.Kada to urade biće to vrlo jasno svima.Sezona nesputanog ciljanog lova na američke oficire pre svega, je počela i to ne samo na b.istoku.To je rat u punom smislu te reči i svako ko tvrdi drugačije je slep kod očiju.Počeo je februar i do kraja ovog meseca ovo što recimo danas gledamo i mislimo o svetu i politici u svetu će biti DRASTIČNO drugačije.Kako ono beše-"deco jer volite brzu vožnju"...

    • Zoran says:

      Ameri ne bi sklonili Slobu da im nije okrenuo ledja. Ako se dobro secas oni su Slobi 1990. dali vetar u ledja. Podrzali ga. On im je okrenuo ledja kada je poceo da saradjuej sa Rusijom. Ako Lukasenko ostane sa Amerima nema nikakav problme, moze da prodje kao Milo, vecito skoro, u suprotnom ide na sud. Ono sto je krajnje problematicno zasto Rusija i Belorusija ne mogu da nadju zajednicki jezik pa se Lukasenkko okrece Americi. Mozda samo tvrdi pazar sa Rusima, ali...

  3. Za Srbiju says:

    Zapadna "meka" moć, zavladala Belorusijom. Proći će ko bos po trnju.

  4. Pera says:

    Licno mislim da mu Putin trazi da sidje sa trona i da ovaj izvrdava na razne nacine. Bese veliki covek, sta mu se desava, samo Bog zna !

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u