СИТУАЦИЈА СВЕ НАПЕТИЈА: Трамп циља Русију, мисли на Кину, а погађа Европу

SITUACIJA SVE NAPETIJA: Tramp cilja Rusiju, misli na Kinu, a pogađa Evropu

1 novembra 2018

Najave SAD o mogućem istupanju iz Sporazuma o likvidaciji raketa srednjeg i kratkog dometa enormno su podgrejale opasnost od nove trke u naoružavanju i postale su još jedan kamen spoticanja u odnosima Moskve i Vašingtona. Pitanje je — ima li nade za kompromis?

Sporazum koji su na vrhuncu Hladnog rata 1987. godine potpisali lideri SAD i SSSR-a Ronald Regan i Mihail Gorbačov, možda je bio i najveći uspeh međunarodne kontrole naoružavanja, a eksperti upozoravaju da bi kraj tog ugovora bio katastrofa, posebno za Evropu.



Moskva i Vašington se već dugo međusobno optužuju za kršenje tog dogovora, koji zabranjuje da dve sile imaju balističke rakete na zemlji i krstareće rakete dometa od 500 do 5.500 kilometara, a Donald Tramp je sada naložio Stejt departmentu da pripremi izveštaj o tome kako Rusija „krši“ Sporazum.

Ruski analitičari smatraju da Tramp na taj način želi da pokaže svojim evropskim saveznicima da se SAD povlače, jer Rusija navodno sistematski krši sporazum. To je, kako kažu, „dobar“ izgovor, jer će Trampu „odrešiti ruke“.

Zamenik predsednika komiteta Saveta Federacije za međunarodne poslove Vladimir Džabarov smatra da je izveštaj Stejt departmenta samo „lepo pakovanje“, da se celom svetu pokaže da je Amerika miroljubiva zemlja koju „agresivna“ Rusija primorava da pravi takve korake. Drugim rečima, Amerika se priprema da izađe iz tog sporazuma, a kao razlog optužuje Rusiju.

Već je postao manir, pre svega Vašingtona i Londona, da Moskvu prvu za nešto optuže, po pravilu bez dokaza, a zatim da je kažnjavaju sankcijama i drugim kaznenim merama.

Konkretno, Vašington optužuje Moskvu da krši Sporazum o likvidaciji raketa razvijajući krstareću raketu „Novator“ 9M729. SAD tvrde da radijus dejstva te rakete premašuje parametre dogovorene u ovom dokumentu, dok Moskva to negira i čak je Amerikancima predala informacije o testiranju te rakete.

S druge strane, ruski zvaničnici i vojni eksperti navode da Amerika krši Sporazum o likvidaciji raketa malog i srednjeg dometa postavljanjem sistema protivraketne zaštite u Evropi, budući da ti sistemi mogu biti korišćeni i za lansiranje krstarećih raketa „Tomahavk“. U dometu tih raketa je praktično celokupna evropska teritorija Rusije.

Konkretno, lansirne rampe MK-41 u Poljskoj i Rumuniji bez problema mogu da ispale i „Tomahavke“ koji mogu stići do Urala.

Ruski politikolog Vladimir Šapovalov ne očekuje da će izveštaj koji se priprema po Trampovom nalogu biti objektivan i smatra da je američki predsednik već doneo odluku o izlasku Vašingtona iz Sporazuma o likvidaciji raketa srednjeg i kratkog dometa.

„Najverovatnije da izveštaj neće biti objektivan, pošto u poslednjih nekoliko nedelja vidimo da se uveliko vrši informaciona priprema za izlazak iz tog dogovora. Faktički, odluka je već doneta. Sve mere koje je Tramp preduzimao jasno pokazuju da je stvar rešena i da nikakvih kompromisa neće biti. Zbog toga smatram da je taj izveštaj, koji je Tramp tražio da se napravi, samo formalnost. Očigledno je da je zadatak činovnika, koji spremaju taj izveštaj, da opravdaju tu odluku koja je već doneta. Trampu je sada važno da se pripremi za to, kako bi svoju odluku o potrebi izlaska iz dogovora prihvatio američki establišment“, smatra Šapovalov.

Trampa su čak i zapadni mediji kritikovali što cepa dokument, umesto da se bori za održanje dogovora. Prema njihovoj oceni, to ne vodi ka cilju, osim ako SAD same neće da obezbede nuklearno pojačanje svog arsenala. A Tramp je o tome otvoreno govorio. On je rekao da će SAD nastaviti da povećavaju nuklearni arsenal, sve dok se ostali (Rusija i Kina) „ne opamete“.

Zapadni mediji takođe navode da je, osim modernizacije nuklearnog arsenala SAD, Trampov san i militarizacija svemira — između ostalog, i da bi se držao korak sa Kinom.

Takođe, jedan od ciljeva SAD jeste i da nateraju Rusiju da uđe u trku u naoružanju i da joj ne dozvole da investira u privredu, nauku i obrazovanje. Vašington računa da će ta trka dovesti do kraha ruske ekonomije, kao što je bio slučaj sa Sovjetskim Savezom.

Međutim, Moskva je više puta saopštila da neće ulaziti u trku u naoružavanju, a ruski predsednik Vladimir Putin je rekao da su vojni troškovi uravnoteženi tako da bude zaštićena i bezbednost, ali i ekonomija zemlje.

Ruski vojni eksperti kažu da bi u slučaju da SAD napuste Sporazum o likvidaciji raketa, evropske zemlje koje pristanu da na svojoj teritoriji postave američke rakete srednjeg dometa, automatski postale mete ruskih krstarećih projektila „Kalibar“.

Stručnjaci tvrde da upravo ova vrsta ruskog oružja najviše zabrinjava Amerikance, jer su svesni da „Kalibrima“ sa nuklearnim punjenjem ili bez njega Rusi sada mogu da udare bilo gde. Zbog toga je i u Evropi sve više onih koji kritikuju Trampa da ne haje za svoje evropske saveznike.

Takođe, među analitičarima postoji i mišljenje da je Sporazum o likvidaciji raketa srednjeg i kratkog dometa zastareo i da bi Rusija i SAD trebalo da sednu za pregovarački sto i naprave novi sistem kontrole oružja, uzimajući u obzir okolnosti 21. veka. Međutim, vojni ekspert Viktor Murahovski smatra da su male šanse da se to dogodi.

„Ako govorimo o takvoj klasi oružja, kao što su krstareće i balističke rakete srednjeg i kratkog dometa, zabranjene Sporazumom o likvidaciji raketa, glavni akteri ovde nisu SAD i Rusija, nego Kina, Severna Koreja, Indija, Pakistan i Iran. Bez tih zemalja novi dogovor se nikako ne može sklopiti. Dakle, eventualno novi sistem kontrole oružja trebalo bi razmotriti sa zemljama koje imaju i razvijaju krstareće rakete srednjeg i kratkog dometa od 500 do 5.500 kilometara. Ali mislim da oni na to neće pristati, jer Kina kategorično odbija da uđe u bilo kakve pregovore o ograničavanju nuklearnog naoružanja, a Indija i Pakistan jedni druge gledaju preko nišana“, kaže Murahovski za Sputnjik.

Ekspert ističe da je jasno zašto su SAD odlučile da izađu iz tog dogovora, a Rusija je, kako kaže, samo izgovor.

„Glavni razlog je ono o čemu govore američki vojnici, a to je da im je teško da se suprotstave Kini u zoni odgovornosti američke Pacifičke komande, pošto Kina raspolaže raketama srednjeg i kratkog dometa, dok su Oružanim snagama SAD ruke vezane zbog Sporazuma o likvidaciji raketa. Kina, po računici Amerikanaca, trenutno ima više od 2.300 balističkih raketa srednjeg i kratkog dometa. Značajan deo njih ima nuklearne bojeve glave. U zoni opsega su cela Južna Koreja, Japan i ostrvo Guam, gde se nalaze američke baze. Upravo zbog toga su Amerikanci ovo pitanje pokrenuli još početkom dvehiljaditih, a do 2011. godine to se već pojavilo i u izveštajima Kongresa kao glavna tema. Ja sam gotovo siguran da će SAD izaći iz Sporazuma o likvidaciji raketa, ali da oni u Evropi neće raspoređivati svoje projektile, jer u Evropi imaju dovoljno krstarećih raketa, morskog i vazdušnog baziranja. Ako američki razarač sa 64 krstareće rakete stoji u Talinu, onda je sve jasno i može se uzeti lenjir i izmeriti rastojanje do ruskih gradova Pskova i Peterburga…“, kaže Murahovski.

Ekspert smatra da moguća trka u naoružavanju neće u značajnijoj meri podrazumevati količine nosača nuklearnog naoružanja, posebno strateškog, koliko će se voditi računa o kvalitetu. Kako dodaje, u toku je prelazak na hiperzvučne navođene bojeve blokove koji upravljaju sistemima diferenciranja PRO i uključenje veštačke inteligencije, ali nema kvanitativnog rasta.

Ako bi se cela ova priča sumirala, onda bi se mogla svesti na reči jednog nemačkog novinara koji je naveo da pretnjom, da će istupiti iz Sporazuma o likvidaciji raketa srednjeg i kratkog dometa, Tramp zapravo „cilja Rusiju, misli na Kinu, a pogađa Evropu“.

(Sputnjik)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *