ОВАКО РТС и Н1 описују „велико пријатељство“ Србије и Америке

OVAKO RTS i N1 opisuju „veliko prijateljstvo“ Srbije i Amerike

28 jula 2018

DVE ozbiljne i pažljivo pripremljene televizijske emisije obeležile su stogodišnjicu isticanja srpske zastave na Beloj kući u Vašingtonu, jedna na N1, a druga na javnom servisu, iste večeri u razmaku od nekoliko sati. Vidi se da su dva TV medijuma s najvećom frekvencijom želela da naglase važnost ovog, iznenadno otkrivenog jubileja i u vezi sa tekućom posetom Ane Brnabić Vašingtonu. I jedni i drugi su se pozivali na kontinuitet diplomatskih odnosa od 1881. godine, glavna ličnost u obe emisije je Mihajlo Pupin, prijatelj predsednika SAD Vudroa Vilsona, a mnoge dobre i značajne stvari izrečene su o ovoj baštini. Ipak, obe emisije pokazale su pravo lice i naličje tih odnosa.



Autor prve emisije (N1) Jugoslav Ćosić, sasvim primereno duhu mreže koju promiviše, stavio je akcenat na svečarski karakter ne samo ove, već i godišnjice ukupnih odnosa SAD i Srbije. Sve je tu na svom mestu, naročito duh brojnog srpskog iseljeništva u Americi, koje predstavlja most između dvaju naroda. Ćosićev pristup, iako odiše političkom korektnošću i prisilnom ljubaznošću, nije mogao da zaobiđe onu strašnu „pukotinu u vremenu“, kako je ambasador Kajl Skot nazvao period devedesetih godina prošlog veka, koji se završio američkim bombardovanjem Srbije. U objašnjenju ovog zločina, jedan od učesnika u Ćosićevoj emisiji, profesor Robert Hajden, smatra da je do neprijateljstva došlo otprilike zato što su se, posle pada Berlinskog zida, sve bivše jugoslovenske nacije opredelile za Ameriku, a Milošević je odabrao Moskvu. To je bio osnovni razlog što su SAD na Srbiju počele da gledaju kao na neprijatelja. Ni reči o ugroženoj demokratiji, ljudskim pravima, humanitarnoj katastrofi i sličnim mantrama, čak ni o nevinim Albancima. „Niste bili protiv Rusa i postali ste naši neprijatelji.“ To je objašnjenje ratnog kažnjavanja Srbije, čak i u časovima proslave sto godina uzajamnih simpatija.

Ta Skotova „pukotina u vremenu“, uz objašnjenje oko koga se ambasador lično potrudio na srpskom, činila je okosnicu druge emisije sa istom temom, emisije „Oko“, autora i voditelja Borislava Papića na RTS-u. Sasvim uvažavaući „lice“, Papića je, kao i njegove ugledne goste, više zanimalo „naličje“ ovog povoda, sav onaj splet „složenih uzajamnih izazova“, kako se obično kaže, kad se izbegavaju teške reči u nastojanju da se očuvaju kulturni kodovi odnosa sa supersilama. E, baš ovaj splet ispostavio se i kod Papića kao karakteristika naših današnjih odnosa sa Amerikom. Pritom, naravno, nije izgubio iz vida da današnje Srbija i Amerika nisu one od pre sto godina. Naprotiv, svetski kontekst izmenio se za 180 stepeni i doveo nas, Amerkance i Srbe, na dva suprotna pola svetske politike. Koliko god prizivali lepe slike prošlosti i periode kada smo bili na istoj strani, Skotova „pukotina u vremenu“ postavila se između nas kao zla kob. Svi učesnici Papićeve emisije složili su se, na kraju, sa tim. Čak i poslovično oprezni i uzdržani profesor Ivo Visković, i sam dugogodišnji diplomata, opisao je današnje srpsko-američke odnose kao „ne prijateljske“. Ovaj zaključak baca sasvim drugačije svetlo na zastave i lanjske snegove.

(Borislav Zečević / Novosti)

KOMENTARI



6 komentara

  1. Bogomir says:

    Dzaba sad sve. Ne znam ko je u Americi bio taj pametni geostrateg da donese odluku o bombardovanju Srbije i Republike Srpske i pomaganju ustasa u klanju Srba, ali sa tim se sebi zapecatili bilo kakvu sansu na ovim prostorima. Stavili su sebe u kos sa vecnim srbomrscima, vecnim bioloskim neprijateljem Srba, kos nemackih i turskih govana. Iz toga nem izlaza. Najbolje da sami sa sobom to razjasne, jer ovde je sve razjasnjeno.

  2. padre says:

    Oni su samo sa svojim Indijancima, crncima, latinosima i kinezima veći prijatelji, nego sa nama!

  3. RASPUCHIN says:

    Šta se tu ima komentarisati? Zabole me neka stvar šta misle AV i Brnabić-ka. Kada su , početkom devedesetih pomogli Vatikanu , švabama i ustašama a krajem devedesetih šipcima , da nastave genocid nad našim narodom stavili su se sami na stranu naših neprijatelja. Da li se mogu iskupiti? Neka prvo vrate sve naše teritorije i obeštete , kako Srbiju tako i sve prognane Srbe sa naših teritorija , upute javno izvinjenje i kazne svoje štićenike pa da tek onda razmislimo o tome da li im oprostiti ili ne. Ja im ne praštam ni indijance a kamo li naše.

  4. Mali s palube says:

    Zasto niko nije postavio pitanje o buducnosti Bondstila ?

  5. rajkoo says:

    Da su amerikanci nasi neprijatelji veci i od siptara i od hrvata i od mudzahedina to zna i malo dete i onoja ko je totalno glup. Oni koji vole amerikance, nemce i ostalu bratiju koja je ucestvovala u NATO agresiji su njihovi prijatelji a nasi naprijatelji. Srbija mora da se vrati na dan kada je zapocela NATO agresija i od tog dana da zapocne istragu i borbu za svoja prava. A o Kosovu ima napisano u rezoluciji 1244 pa onaj ko ne postuje taj papir mora u zatvor i da robija tesku robiju. Srbija je velika i ponosna zemlja ima pametne i sposobne ljude i to je ono sto nas cini jakima a ne stalne kuknjave i zapomaganja nasih politicara. Zivela nasa slobodna i jaka Srbija, u zatvor sa onima koji se ne bore za napisano u rezoluciji 1244.

  6. Rodja says:

    Ha, ha. Još jednom, i ne znam po koji put, viđen scenario sa istim navoručenijem: "Amerikanci su jako dobar narod, samo mi Srbi, nikako to da razumemo i shvatimo". A izraz "strašna pukotina u vremenu"? Užasno podcenjivački za pamćenje Srba. Zna svaki Srbin, pa čak i deca, da je "pukotina u vremenu", kako kaže "cenjeni kajl skot-ina" napominje, je čista agresija, rasparčavanje i otimačina delova Srbije, uz pljačkanje državne i društvene imovine, Pogotovo, nakon priznanja tzv države kosovo i pljačke njene imovine. Možda će to proći kod njihovih građana, ali kod Srba po Vertikali, sigurno ne!!!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *