SKUP KLIMATOLOGA: Deset milijardi da se Srbija zaštiti

5 septembra 2014

Da bi Srbija zaštitila svoje vode i sisteme vodosnabdavanja, potrebno je da uloži oko deset milijardi evra u narednih 20 godina. Samo 48 odsto vodosistema u našoj državi je ispravno, a trećina je visokorizična.

Ovo su samo neke od činjenica koje su se mogle čuti na simpozijumu organizovanom u čast 135 godina od rođenja Milutina Milankovića, matematičara i klimatologa, jednog od najvećih srpskih naučnika. Simpozijum, koji traje još danas, održava se pod pokroviteljstvom Uneska i Vlade Republike Srbije, a organizatori su Srpska akademija nauka i umetnosti, Institut za vodoprivredu „Jaroslav Černi“ i Centar za vode za održivi razvoj i prilagođavanje klimatskim promenama. Na skupu sa nazivom „Upravljanje vodama u zemljama u tranziciji u uslovima klimatskih i drugih globalnih promena, pouke iz paleoklime i regionalno modeliranje klime“ govorili su i neki od najvećih svetskih autoriteta u oblasti klimatologije. U svojim izlaganjima upozorili su na sve posledice koje ljudski nemar ima na prirodu i klimu, a kao jedan od primera sve ekstremnijih vremenskih prilika pomenute su i nezapamćene poplave u Srbiji.

– Ne postoje naučni dokazi da li su te poplave posledica poremećaja klime usled globalnog zagrevanja i ljudske aktivnosti ili su obična, prirodna pojava – ocenio je juče ekspert za procenu promene klime Ričard Somervil. – Ali kako god da je u tom konkretnom slučaju, sasvim pouzdano znamo da je količina padavina u svetu povećana, da je veća vlažnost vazduha i da je veća količina padavina i ekstremnih vremenskih prilika. To nije samo teorija, već merenjima dokazana stvar.

I njegov kolega Andre Berže, stručnjak za paleoklimu i inostrani član SANU, ukazao je da svaki pojedinac utiče da se povećava globalno zagrevanje.

NE MOŽE BEZ UGLjA

Akademik Fedor Mesinger napomenuo je da je sagorevanje uglja jedan od najvećih uzročnika porasta emisije ugljen-dioksida u atmosferi. Sa druge strane, Mesinger objašnjava, kada bismo sagoreli sve zalihe ovog fosilnog goriva, život na Zemlji ne bi bio moguć.