SLEDEĆI RAT U UZBEKISTANU: NATO naciljao Rusiju i Kinu u paketu

SLEDEĆI RAT U UZBEKISTANU: NATO naciljao Rusiju i Kinu u paketu

16 oktobra 2014

Uzbekistan 898Politička stabilnost ove države nije baš u zavidnoj situaciji, a namerne katastrofalne posledice destabilizacije najviše će pogoditi Moskvu i Peking.

Uzbekistan je geostrateška lokacija zbog više razloga, među kojima je i činjenica da se graniči sa sve četiri druge centralnoazijske republike i Avganistanom. Dodatno, Uzbekistan ima najveću populaciju i vojsku od svih bivših sovjetskih republika u centralnoj aziji. To znači da, ne samo da događaji koji bi se tamo desili imaju veliku mogućnost da pogode sve komšije, već i da može da se desi obrnuto i da se komšije upletu u domaće afere Uzbekistana.

Van regionalnog konteksta, Uzbekistan je od velike važnosti za Rusiju, Kinu i Zapad. Što se tiče Moskve, ona Taškent vidi kao regionalni otpor integracionalističkim planovima Evroazijske unije, ali i kao dezertera Organizacije za kolektivnu bezbednost i saradnju (CSTO).

Uzbekistan je takođe zagrejani rival državi članici CSTO-a, Tadžikistanu, gde bi Rusija mogla da se umeša ako se konflikt zakuva. S druge strane, Kina ima samo pozitivne odnose sa Uzbekistanom, pošto kritični cevovod prirodnog gasa između Kine i centralne Azije prolazi kroz celokupnu teritoriju ove članice Šangajske operacije za saradnju (SCO).

Što se tiče Zapada, iako je vojska SAD izbačena iz države 2005. godine nakon kritikovanja Andijan dešavanja i iako je EU uvela sankcije ovoj državi, bilateralni odnosi se polako popravljaju. SAD i NATO razmatraju da prodaju Uzbekistanu svoju korišćenu avganistansku opremu, a EU je zaustavila svoj embargo na oružje.

Dakle, možemo da primetimo da Uzbekistan gaji antagonizam prema Rusiji i njenoj integracionalističkoj viziji, da je u prijateljskim odnosima sa Kinom zbog energije i političkih dogovora, a da potencijalno postaje utvrđenje zapadnog uticaja (ili strateške destabilizacije) pošto se NATO povukao ove godine.

Da se vratimo na destabilizaciju Uzbekistana. Država trenutno prolazi kroz klimaks dugotrajne borbe za moć između Nacionalne službe za bezbednost i Ministarstva unutrašnjih poslova koji prethodi predsedničkim izborima naredne godine.

Šuška se i o uzdizanju secesionističkog pokreta Karakalpaka u uzbekistanskoj zapadnoj autonomnoj republici. Mora se uzeti u obzir da se tamo nalaze ogromne gasne rezerve, a u Karakalpakstanu se nalazi i deo Gaspromovog gasnog cevovoda , što znači da je to strateška pozicija koja utiče na isporuku gasa iz Rusije.

Ono što je važno shvatiti u ovom trenutku je kako to mogu zloupotrebiti zapadnjačke obaveštajne organizacije u cilju destabilizacije regiona i održavanja izvesnog pritiska na centralnu vlast. Uznemiravanje provincijalne dinamike i pokretanje pobune odmah bi uticalo na nedovoljno nastanjene Kazahstan i Turkmenistan.

Bilo kakav scenario destabilizacije mogao bi da ima efekat razbijanja i izazove totalni kolaps u regionu. Jedna od njih bi mogla biti ogroman priliv pobunjenika u Kazahstan, čija je granica sa Uzbekistanom veoma slabo obezbeđena. Pošto je Kazahstan deo Evroazijske unije, sloboda kretanja bi dozvolila da pobunjenici (ili teroristi koji se tako predstavljaju) uđu u Rusiju, dodatno šireći problem.

Slom vlasti bi veoma brzo doveo do raspadanja Uzbekistana kao države, čime bi to bilo idealno mesto za nastanak hiper terorizma koji bi mogao da parira onom koji je prisutan na Bliskom istoku. Teroristi bi zatim mogli da napadnu ranjive kineske i ruske cevovode koji prolaze kroz Uzbekistan, nanoseći značajnu ekonomsku (a posledično i društvenu) štetu delovima ovih država.

Pored privlačenja elemenata sklonih terorizmu kao što su izgubljeni Čečeni i revolucionarni Ujguri, ovaj teroristički kotao bi mogao da prospe svoj sadržaj po komšijskim državama ili dalje po polju Rusije i Kine. Ako bi ušli u Kazahstan, Kirgistan ili Tadžikistan, aktivirale bi se zajedničke odbrambene obaveze CSTO-a što bi značilo da bi Rusija morala vojno da reaguje.

Čak i pre toga, SCO bi izvršila intervenciju da spreči Uzbekistan od propadanja u kompletni haos. U svakom slučaju, oko Uzbekistana kruži haotična potencijalna energija koja bi mogla da se oslobodi u bližoj budućnosti i povuče čitav region sa sobom.

Rat u ovoj oblasti je vrlo verovatan jer NATO planeri očekuju da Rusija nema tolike kapacitete da osim Ukrajine i Sirije, pokrije i ovaj region.

(Webtribune.rs)

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. Mare says:

    Pa to je smesno. Uzbekista moze preko noci da postane deo Rusije. Medjutim iz celog konteksta izbaceno je da Uzbekistanci zapad nemogu da gledaju ocima, veliko siromastvo i trenutna ogromna pomoc koja stize iz Moskve.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *