Слике ружичасте и црне Југе

Slike ružičaste i crne Juge

27 aprila 2017

U VOJNOM bunkeru na Kalemegdanu, danas je otvorena izložba o cenzuri u Srbiji i Jugoslaviji, šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka, inspirisana knjigom istoričarke Radine Vučetić „Monopol na istinu“, a čiji su autori Mirjana Slavković, kustos u Muzeju Jugoslavije i Marija Miletić.

Na 36 panoa postavke „Umetnost u bunkeru“, koju su organizovali JP „Beogradska tvrđava“ i Izdavačka kuća „Klio“, prikazani su kontrasti umetničkog života SFRJ: Tito i holivudske zvezde nasuprot bunkerisanju filmova, avangarda u pozorištu i na Bitefu, nasuprot skidanju predstava „Kad su cvetale tikve“, „Kape dole“ i „Druga vrata levo“, avangardno slikarstvo nasuprot zabranjenim slikama Miće Popovića…Klaustrofobičnost samog prostora starog bunkera, dala je dodatno značenje vremenu, u kome nije bilo zvanične cenzure, a u kome su se, ipak, zabranjivali studentski časopisi, književna i likovna dela, predstave i filmovi.

– Kada razmišljam o cenzuri generalno, ali i cenzuri danas, ono što poručuje i ova izložba, je da oni koji su cenzurisali, sitni aparatčici, nisu opstali, a jesu dela. To je i poruka za cenzore da su njihovi poduhvati kratkog dometa, jer je umetnost ta koja opstaje – rekla je Radina Vučetić, otvarajući postavku na Kalemegdanu.

– Na izložbi su izdvojeni i autentični borci za slobodu od Živojina Pavlovića, Dušana Makavejeva, Želimira Žilnika, Bore Draškovića, Ace Popovića, Zorana Radmilovića, a posebno bih htela da istaknem ličnu posvetu Lazaru Stojanoviću. Kada smo dogovarali ovu izložbu plan je bio da upravo on govori na otvaranju. Nažalost on više nije sa nama.

Pored toga što nas podseća na fenomene iz vremena Jugoslavije, ova postavka, smatra profesor Milan Ristović, nateraće nas da razmišljamo analitički o vremenu u kome živimo i položaju u kome se danas nalaze svi oni koji rade u oblasti kulture.

– Knjiga Radine Vučetić važna je kao jedna vrsta opomene na mehanizme usmeravanja i uslovljavanja umetničkog stvaralaštva, na oblike manipulacije, koji na kraju, cenzuru pretvaraju u jedan život koga bismo se svi rado odrekli. Ona je opomena ne samo umetnicima, nego i onima koji te umetnike vole i podržavaju, jer mehanizmi osporavanja su sve suptilniji, pa smo primorani da ih dobro proučimo, da ne bismo bili njihove žrtve – zaključio je Zoran Hamović, direktor i glavni urednik „Klio“, koji je pročitao i pismo profesorke Milene Dragićević Šešić, koja je bila sprečena na prisustvuje otvaranju ove postavke.

OPASNI KAMELEON

KAO što je umetnost nepoderiva i neuništiva, što pokazuju ovi zabranjeni naslovi i imena njihovih autora, takođe je i sama cenzura promenjivog oblika – kaže za „Novosti“ Bora Drašković. – Ona ima razne načine da zaustavi dela. Znamo za veliku umetnost koja je bila zabranjivana, ali je preživela, ali nažalost, ne znamo koliko sjajnih predstava, filmova i knjiga nije videlo dana. Moramo biti oprezni, a ovakve knjige i izložbe upozoravaju i koliko je cenzura opasna i nepotrebna. Ona menja samo boju kože kao neki kameleon.

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *