Срамота је потрошена

Tweet

Пише: Слободан Турлаков

Сваког дана, па и часа, сударамо се са том истином. Ни стида, ни срама, одлика је овог нашег доба, а и света.
Суштинска питања нигде се не постављају, и због тога нико се не замара, главна је лична корист, по цену најгорих и непредвидљивих могућности. Свет као да живи први пут, као да је без никаквог искуства.

Немачка је два пута повела светски рат, са епохалним људским жртвама и разарањима, што се и данас спрема да учини. Одиста, зађемо ли у предвечерје Другог светског рата, већ на првом кораку се сударамо са свим оним што се збило, што ће се и сада збити, мада је као покриће за своју „невиност“ измислила ЕУ.

Нису ли Даладје и Чемберлен одушевљено дочекани у својим земљама после Минхена, на ком су као спасли мир, да би још у тој години Чехословачка била окупирана, идуће године и Пољска, а годину дана касније и сама Француска, а потом и Југославија и Грчка.

Зар Немачка и данас није спремна да направи „репризу“ , само не оружјем, већ путем ЕУ, у којој су све земље изгубиле самосталност и сувереност. Све, сем ње, Немачке.

Меркелова, као женски Фирер, шета се Европом као газдарица, њене речи су нормативне, оно што она каже мора да се изврши.

Није ли европски комесар Хан дао најтачнију дефиницију данашњег стања у Европи: „Немачки услови су европски услови“

Другим речима, ми владамо Европом, без капи немачке крви. На што би нам и и сам Хитлер честитао. Поготову што што смо Америци препустили ратове, док ми изигравамо миротворце. Чак и на Балкану, одакле смо истерали Русе, препуштајући Америкнцима и Бондстил и Криволак као базе за њихов будући рат са Русима.

Нема сумње, Немачка данас скупља моћ, и у исто време игра некадашњу улогу Енглеске: нек други крваре, а ми ћемо да их подстичемо и хушкамо једне на друге, за нашу корист.

Када је издајничка тројка Николић – Вучић – Дачић ступила 2012 на сцену, одмах су заиграли на немачку карту, иако је Вучић још онда рекао : „овом земљом не може се владати без подршке Америке.“ Али, ипак је упорно настојао да се приближи Немачкој, верујући чак да је успео. Међутим, у Минхену, на сусрету са Бајденом опет се вратио реченој мисли, одушевљено се спремајући на, са Бајденом договорени, пут у Америку. „Грађани ће брзо видети корист посете Америци, у погледу политичке стабилности , напретку ка ЕУ, америчких инвестиција и бољег живота нашег народа.“.

Зна се већ, ништа од тога, као ни од толико тога обећаног од стране Вучића. Додуше, смрт Бајденовог сина, омела је њихов састанак, али као што се Вучић припремао за пут, логично је претпоставити да се и Бајден, као амерички потпредседник, исто тако, са својим сарадницима, припремао да га дочека, тј. да му издиктира шта има да ради.. Међутим, нико од имена и функције није дочекао Вучића, и он се вратио празних руку, упућујући публику пред екранима својих ТВ, да се из његовог смркнутог лица види како стоје ствари. Чак обавештавајући их да ће следећих месец дана бити веома, непредвидљиво тешко, за Србију.

Нико да га запита, зашто је уопште обећавао америчке инвестиције, кад је пре поласка за Америку позвао домаће привреднике „да оснују фирме у јужној српској покрајини, и у српским и у албанским срединама, уз погодности да плаћају ниже порезе и доприносе, које би држава омогућила свима који инвестирају у тај део Србије, у „регион успеха“

Дакле, мало је што Албанци са нашом имовином раде шта хоће, па врше и њену распродају, већ се предлаже да градимо нове фирме, под повољнијим условима, него у самој Србији!

При том, било би логично и корисније, да је те бенефиције које им је обећавао на Косову, обећао и у Србији. Уосталом, када је Ћурчић, наш човек који обнавља виле у Русији, био код Томе, тражио је само једно, да наши људи који би инвестирали у Србији имају исте услове као и странци. Он је то обећао, али ништа од тога!

У исто време Мишковић изјављује : „Не морамо да се волимо, али можемо да разговарамо за добро Србије!“

Таман посла! Мишковић има да издржи суђење, и да тиме потврди Вучићеве хвале о борби против корупције и лоповлука, мада, кад је Мишковић у питању, ни једно ни друго није доказано, сем ако је Тадићевим министрима давао „бакшиш“, што ако се и зна не сме да се дира, јер да није било ДС-а не би данас био ни СНС-а. Да је било другачије, Вучић је имао многе разлоге да похапси и пошаље на суд толике Тадићевце, на челу са њим. (Није ли Миле Исаков, јавно оптужио Тадића и Динкића да су опљачкали државу за 20 милиона евра око набавке фамозног израелског сателита, што је он, као ондашњи српски амбасадор у Израелу, тачно знао!)

Уосталом, Мишковић у Челареву на својој плантажи јабука узгаја тоне и тоне тог производа који се могао, мирне душе, извести у Русију, уместо што је уз помоћ државних функционера, покушано да се узалудно извозе пољске јабуке! Иако је је тај „детаљ“ детаљно обрађен у медијима, нико од тих функционера, иначе чланова СНС-а, није повукао мачка та реп, већ и због тога што би се тиме прекинуо ланац за сигурну и обезбеђену пљачку ширих размера, којом се обилато сви служе. Најзад, узалудно је уверавати ове људе да нису за посао, кад они сами знају да су створени само за пљачку!. Свеједно, сами је спроводили или, пак, као други је одобравали и омогућавали.

И ми говоримо како је срамота потрошена!

Ма, она није постојала од часа стварања СНС-а , јер са њом не би могло да се створи оно што је створено – Невиђено чудо од државе, иако се непрестано манипулише са предводништвом у региону, у свему, па се стигло чак и до војске, која је по Николићу, понос Србије! (Не дао Бог да се тај понос стави на искушење, видело би се онда колико тај „понос“има разлог за постојање!)

Нема сумње, кад је Вучић после шетње до Америке, смркнута лица најавио тежак период који нам предстоји, он је знао за припрему енглеске Резолуције о Сребреници, па је свакако морао мислити и на последице њеног усвајања, не само по Републику Српску, већ и по њега, лично, до чега му је једино стало. И њему и Томи Николићу.

Но, независно од те енглеске Резолуције, која се наравно подупире Тадићевом Резолуцијом, од 31. марта 2010. која је свима који су за њу гласали сада овом енглеском Резолуцијом стављен нож под грло!, сведоци смо Томине клацкалице. То јест, најпре је одбио да иде у Сребреницу поводом 20 годишњице „злочина“ над муслиманима, да би, неколико дана касније, саопштио да је спреман да иде у Сребреницу и ода почаст жртвама „стрховитог злочина“, присећајући се ваљда обећања да ће клечати пред тим „жртвама“, да би његов саветник за спољне послове, Мркић, у његово име, сада саопштио да председник Николић неће ићи у Сребреницу!

Шта ће се десити до 11. јула, питање је већ и од енергичности заповести оних који их издају и по којима, иначе, Тома и Вучић живе и владају, тек ново саопштење гласи, да је Николић упутио писмо Путину, у ком га моли да стави вето, у Савету безбедности, на енглеску Резолуцију. А одмах потом, изјавио је да је „приоритет Србије приближавање ЕУ“, што је више него бедно по њега и његову личност, јер ако има и мало памети он би морао бити свестан да ЕУ стоји иза те Резолуције, и да тиме ништи своју молбу Путину да је осујети својим ветом! Другим речима, он од Путина, без стида и срама, моли да буде већи Србин од њега, који би по слову закона морао бити челник Србије и свих Срба.

При свем том, ни Николић, ни Вучић не помињу Братунац, а ни зверско убијање српског становништва по селима око Сребренице, по ком је она могла бити, с правом, српска освета. Уместо да лично, и Николић и Вучић, оду у Братунац и да тамо изразе своју почаст побијеним Србима, шаљу у Братунац Вулина који је тамо , ко зна како, мада се зна зашто, лупио: „Било би лакше када би се сви руководили Вучићевим примером, “ кога је „успут“ назвао и „српским вођом“, који је, међутим, изјавио да ће одлучити да ли ће ићи или не у Сребреницу, тек после одлуке Савета безбедности, и тиме учинио беспредметним Вулиново подастирање и додворавање.

Одиста, докле ће тај несрећник изигравати Вучићевог чауша! Он не само да је изгубио сваки осећај стида и срама, већ и елементарног достојанства!

Додуше, он има и неко оправдање, тј. оно што он ради то раде и остали министри, у свакој прилици, што Вучић са великом важношћу прихвата.

Међутим, грдна је и неомеђена срамота, што је Влада уопште разговарала о тој енглеској Резолуцији и што је одлука по њој проглашена државном тајном. Преко те Резолуције се морало прећи као преко још једног подлог енглеског покушаја да се уништити Република Српска, чије је постојање од битне и непроцењиве важности за постојање и саме Србије.

Дачић, који је већ толико пута доказао да је политички преварант. доозволио је себи да изјави: „Не изненађује нас британска Резолуција о Сребреници,. Знали смо њихове намере још раније.“
Наравно, није казао које су намере он и његов СПС имали кад су гласали за Тадићеву злогласну Резолуцију, којом се овај и данас њом поноси.

Но, и поред проглашења државном тајном, ипак је процурело да је министарка Зорана Михајловић прихватила енглеску Резолуцију, док су се министри Удовички и Сертић – уздржали од гласања.

Тог часа, Вучић је морао из своје Владе да одстрани све троје, јер оно што је од битне важности за постојање и живот Републике Србије, то не може бити предмет сагласности или одустајања од гласања! Или још јасније , са таквим министрима Вучићева Влада је доказала да је немеродавна да решава било које српско питање.

Коначно, то је и питање части и људског достојанства тих министара, па су и они сами морали да се повуку, доказујући тиме да су свесни да им није место у српској влади!

Али тај став и то елементарно достојанство нема ни Вучић, који се „поноси, што у Србији није срамота говорити о злочинима сопствених грађана , јер је то питање права и правде. А то је у интересу оба народа“..

Вучић би морао да зна да грађанин као појам припада оном земљишту које је омеђено државним границама, и да су, у овом случају, „сопствени грађани“ тек и само „сопствени сународници“. Да типови као што су Вук Драшковић или Наташа Кандић, својим сулудим антисрпством, једини имају право на такво мишљење и тврђење. Шта више, да као
Наташа Кандић тврди „да су Срби дуго припремали геноцид у Сребреници!“

Та жена се толико обезобразила да без икаквог страха сме да изјави да је „Наша улога (НВО) је у том да узнемиравамо јавност у Србији!“

А која је улога те „јавности“ према НВО?

Вучић, као што се горе види, помиње – „оба народа“. Једном другом приликом рекао је како су наши народи, у прошлости, често бивали на супротним странама, што је наравно чиста глупост. Ми никад нисмо ни са муслиманима, ни са Хрватима, била на супротним странама. Јер они су нас нападали, а ми смо се бранили, а то није исто, али за њега јесте, јер он, штитећи себе од своје српске прошлости, мора непрестано да се доказује против ње.
У каквој ли ће каљузи завршити тај човек? И он и Тома? Само Бог зна.

Колико је ова Влада некомпетентна видело се недавно у Зајечару, где је министарка Зорана отварала незавршен мост, па је чак тај дан прогласила за зајечарски „мостовдан!“ Не зна се шта је изазвало протест грађана, који су викали „лопови!, лопови“ и истерали Зорану из Зајечара.

Сутрадан је настављено довршење моста, али се после два дана, показало да је испуцао бетон на пешачкој стази! Каква беда!

Просто, фантазија! Та жена је на све спремна. Па је тако изјавила да ће ићи у Сребреницу, тј, ако Вучић реши да и он иде!

И Вучић, исто тако, луња лево десно, само да би добио шансу да да неку изјаву и да се слика на некој својој ТВ! Тако је био и у Мађарској, да би потврдио да никад нису били бољи односи између две земље. Да би доказао ту „истину“, рекао је да иако нам „није пријатно што Мађарска диже зид на својој граници са Србијом, да би спречила илегалан улазак азиланата, ипак разуме Орбана, јер тиме штити своју земљу и њен интерес“.

Има ли такав став и исто такво интересовање у заштити своје земље и њеног интереса и сам Вучић, па да са истим циљем, подигне зид на граници са Македонијим?

Таман посла, Србија не сме да одговара на потенцијалне провокације из региона, непрестано тврдећи да је улога Србије да чува мир и политичку стабилност региона, како би могла да унапреди економнију и обезбеди сигурну будућност наше деце!

У мору глупости његових изјава, једна од најмаркантнијих је изречена на европском форуму Вахау у Цириху, кад је рекао да је „Србија имала најмање глупих изјава у региону“ и да је политичка стабилност важнија од економских мера. Уз то да је поносан што у Србији нема исцртаних кукастих крстова и да се не газе јеврејске заставе.“

Неколико дана касније, јављено је да је на зидовима Прве крагујевачке гимназије, неко исцртао кукасте крстове, и уопште да свако јутро њени зидови освањују са разним исписима од којих није поштеђен ни Вуков споменик. На то саопштење директорке није реаговала крагујевачка полиција, а ни налицкани београдски министар унутрашњих дела, па ни Вучић !

Уосталом, он, сиромах, и нема времена, спрема се да 8.јула дочека женског Фирера, која има да му издиктира шта има све да ради на Косову, у Сребреници, ваљда и у Хрватској. Јер она штити и поштује све оне које су помагали мушком Фиреру, против Руса, па дакле и Украјину.

П.С. Хрватски адмирал Домазет објавио је нову књигу, у којој тврди да је ЈНА србизирана и да је, као таква, извршила агресију на Хрватску! На питање водитеља ТВ зашто је тако касно ступио у хрватске постројбе, адмирал је одговорио да је чекао да му на ВМА, заврше протезе.

Како је ВМА припадала ЈНА, за коју је адмирал рекао да је србизирана, то значи, да пошто је ВМА била у саставу србизиране ЈНА, хрватски адмирал сада једе српским зубима. Јадник.
Горњи.

Tweet