Sramota je potrošena

Tweet

Piše: Slobodan Turlakov

Svakog dana, pa i časa, sudaramo se sa tom istinom. Ni stida, ni srama, odlika je ovog našeg doba, a i sveta.
Suštinska pitanja nigde se ne postavljaju, i zbog toga niko se ne zamara, glavna je lična korist, po cenu najgorih i nepredvidljivih mogućnosti. Svet kao da živi prvi put, kao da je bez nikakvog iskustva.

Nemačka je dva puta povela svetski rat, sa epohalnim ljudskim žrtvama i razaranjima, što se i danas sprema da učini. Odista, zađemo li u predvečerje Drugog svetskog rata, već na prvom koraku se sudaramo sa svim onim što se zbilo, što će se i sada zbiti, mada je kao pokriće za svoju „nevinost“ izmislila EU.

Nisu li Daladje i Čemberlen oduševljeno dočekani u svojim zemljama posle Minhena, na kom su kao spasli mir, da bi još u toj godini Čehoslovačka bila okupirana, iduće godine i Poljska, a godinu dana kasnije i sama Francuska, a potom i Jugoslavija i Grčka.

Zar Nemačka i danas nije spremna da napravi „reprizu“ , samo ne oružjem, već putem EU, u kojoj su sve zemlje izgubile samostalnost i suverenost. Sve, sem nje, Nemačke.

Merkelova, kao ženski Firer, šeta se Evropom kao gazdarica, njene reči su normativne, ono što ona kaže mora da se izvrši.

Nije li evropski komesar Han dao najtačniju definiciju današnjeg stanja u Evropi: „Nemački uslovi su evropski uslovi“

Drugim rečima, mi vladamo Evropom, bez kapi nemačke krvi. Na što bi nam i i sam Hitler čestitao. Pogotovu što što smo Americi prepustili ratove, dok mi izigravamo mirotvorce. Čak i na Balkanu, odakle smo isterali Ruse, prepuštajući Amerikncima i Bondstil i Krivolak kao baze za njihov budući rat sa Rusima.

Nema sumnje, Nemačka danas skuplja moć, i u isto vreme igra nekadašnju ulogu Engleske: nek drugi krvare, a mi ćemo da ih podstičemo i huškamo jedne na druge, za našu korist.

Kada je izdajnička trojka Nikolić – Vučić – Dačić stupila 2012 na scenu, odmah su zaigrali na nemačku kartu, iako je Vučić još onda rekao : „ovom zemljom ne može se vladati bez podrške Amerike.“ Ali, ipak je uporno nastojao da se približi Nemačkoj, verujući čak da je uspeo. Međutim, u Minhenu, na susretu sa Bajdenom opet se vratio rečenoj misli, oduševljeno se spremajući na, sa Bajdenom dogovoreni, put u Ameriku. „Građani će brzo videti korist posete Americi, u pogledu političke stabilnosti , napretku ka EU, američkih investicija i boljeg života našeg naroda.“.

Zna se već, ništa od toga, kao ni od toliko toga obećanog od strane Vučića. Doduše, smrt Bajdenovog sina, omela je njihov sastanak, ali kao što se Vučić pripremao za put, logično je pretpostaviti da se i Bajden, kao američki potpredsednik, isto tako, sa svojim saradnicima, pripremao da ga dočeka, tj. da mu izdiktira šta ima da radi.. Međutim, niko od imena i funkcije nije dočekao Vučića, i on se vratio praznih ruku, upućujući publiku pred ekranima svojih TV, da se iz njegovog smrknutog lica vidi kako stoje stvari. Čak obaveštavajući ih da će sledećih mesec dana biti veoma, nepredvidljivo teško, za Srbiju.

Niko da ga zapita, zašto je uopšte obećavao američke investicije, kad je pre polaska za Ameriku pozvao domaće privrednike „da osnuju firme u južnoj srpskoj pokrajini, i u srpskim i u albanskim sredinama, uz pogodnosti da plaćaju niže poreze i doprinose, koje bi država omogućila svima koji investiraju u taj deo Srbije, u „region uspeha“

Dakle, malo je što Albanci sa našom imovinom rade šta hoće, pa vrše i njenu rasprodaju, već se predlaže da gradimo nove firme, pod povoljnijim uslovima, nego u samoj Srbiji!

Pri tom, bilo bi logično i korisnije, da je te beneficije koje im je obećavao na Kosovu, obećao i u Srbiji. Uostalom, kada je Ćurčić, naš čovek koji obnavlja vile u Rusiji, bio kod Tome, tražio je samo jedno, da naši ljudi koji bi investirali u Srbiji imaju iste uslove kao i stranci. On je to obećao, ali ništa od toga!

U isto vreme Mišković izjavljuje : „Ne moramo da se volimo, ali možemo da razgovaramo za dobro Srbije!“

Taman posla! Mišković ima da izdrži suđenje, i da time potvrdi Vučićeve hvale o borbi protiv korupcije i lopovluka, mada, kad je Mišković u pitanju, ni jedno ni drugo nije dokazano, sem ako je Tadićevim ministrima davao „bakšiš“, što ako se i zna ne sme da se dira, jer da nije bilo DS-a ne bi danas bio ni SNS-a. Da je bilo drugačije, Vučić je imao mnoge razloge da pohapsi i pošalje na sud tolike Tadićevce, na čelu sa njim. (Nije li Mile Isakov, javno optužio Tadića i Dinkića da su opljačkali državu za 20 miliona evra oko nabavke famoznog izraelskog satelita, što je on, kao ondašnji srpski ambasador u Izraelu, tačno znao!)

Uostalom, Mišković u Čelarevu na svojoj plantaži jabuka uzgaja tone i tone tog proizvoda koji se mogao, mirne duše, izvesti u Rusiju, umesto što je uz pomoć državnih funkcionera, pokušano da se uzaludno izvoze poljske jabuke! Iako je je taj „detalj“ detaljno obrađen u medijima, niko od tih funkcionera, inače članova SNS-a, nije povukao mačka ta rep, već i zbog toga što bi se time prekinuo lanac za sigurnu i obezbeđenu pljačku širih razmera, kojom se obilato svi služe. Najzad, uzaludno je uveravati ove ljude da nisu za posao, kad oni sami znaju da su stvoreni samo za pljačku!. Svejedno, sami je sprovodili ili, pak, kao drugi je odobravali i omogućavali.

I mi govorimo kako je sramota potrošena!

Ma, ona nije postojala od časa stvaranja SNS-a , jer sa njom ne bi moglo da se stvori ono što je stvoreno – Neviđeno čudo od države, iako se neprestano manipuliše sa predvodništvom u regionu, u svemu, pa se stiglo čak i do vojske, koja je po Nikoliću, ponos Srbije! (Ne dao Bog da se taj ponos stavi na iskušenje, videlo bi se onda koliko taj „ponos“ima razlog za postojanje!)

Nema sumnje, kad je Vučić posle šetnje do Amerike, smrknuta lica najavio težak period koji nam predstoji, on je znao za pripremu engleske Rezolucije o Srebrenici, pa je svakako morao misliti i na posledice njenog usvajanja, ne samo po Republiku Srpsku, već i po njega, lično, do čega mu je jedino stalo. I njemu i Tomi Nikoliću.

No, nezavisno od te engleske Rezolucije, koja se naravno podupire Tadićevom Rezolucijom, od 31. marta 2010. koja je svima koji su za nju glasali sada ovom engleskom Rezolucijom stavljen nož pod grlo!, svedoci smo Tomine klackalice. To jest, najpre je odbio da ide u Srebrenicu povodom 20 godišnjice „zločina“ nad muslimanima, da bi, nekoliko dana kasnije, saopštio da je spreman da ide u Srebrenicu i oda počast žrtvama „strhovitog zločina“, prisećajući se valjda obećanja da će klečati pred tim „žrtvama“, da bi njegov savetnik za spoljne poslove, Mrkić, u njegovo ime, sada saopštio da predsednik Nikolić neće ići u Srebrenicu!

Šta će se desiti do 11. jula, pitanje je već i od energičnosti zapovesti onih koji ih izdaju i po kojima, inače, Toma i Vučić žive i vladaju, tek novo saopštenje glasi, da je Nikolić uputio pismo Putinu, u kom ga moli da stavi veto, u Savetu bezbednosti, na englesku Rezoluciju. A odmah potom, izjavio je da je „prioritet Srbije približavanje EU“, što je više nego bedno po njega i njegovu ličnost, jer ako ima i malo pameti on bi morao biti svestan da EU stoji iza te Rezolucije, i da time ništi svoju molbu Putinu da je osujeti svojim vetom! Drugim rečima, on od Putina, bez stida i srama, moli da bude veći Srbin od njega, koji bi po slovu zakona morao biti čelnik Srbije i svih Srba.

Pri svem tom, ni Nikolić, ni Vučić ne pominju Bratunac, a ni zversko ubijanje srpskog stanovništva po selima oko Srebrenice, po kom je ona mogla biti, s pravom, srpska osveta. Umesto da lično, i Nikolić i Vučić, odu u Bratunac i da tamo izraze svoju počast pobijenim Srbima, šalju u Bratunac Vulina koji je tamo , ko zna kako, mada se zna zašto, lupio: „Bilo bi lakše kada bi se svi rukovodili Vučićevim primerom, “ koga je „usput“ nazvao i „srpskim vođom“, koji je, međutim, izjavio da će odlučiti da li će ići ili ne u Srebrenicu, tek posle odluke Saveta bezbednosti, i time učinio bespredmetnim Vulinovo podastiranje i dodvoravanje.

Odista, dokle će taj nesrećnik izigravati Vučićevog čauša! On ne samo da je izgubio svaki osećaj stida i srama, već i elementarnog dostojanstva!

Doduše, on ima i neko opravdanje, tj. ono što on radi to rade i ostali ministri, u svakoj prilici, što Vučić sa velikom važnošću prihvata.

Međutim, grdna je i neomeđena sramota, što je Vlada uopšte razgovarala o toj engleskoj Rezoluciji i što je odluka po njoj proglašena državnom tajnom. Preko te Rezolucije se moralo preći kao preko još jednog podlog engleskog pokušaja da se uništiti Republika Srpska, čije je postojanje od bitne i neprocenjive važnosti za postojanje i same Srbije.

Dačić, koji je već toliko puta dokazao da je politički prevarant. doozvolio je sebi da izjavi: „Ne iznenađuje nas britanska Rezolucija o Srebrenici,. Znali smo njihove namere još ranije.“
Naravno, nije kazao koje su namere on i njegov SPS imali kad su glasali za Tadićevu zloglasnu Rezoluciju, kojom se ovaj i danas njom ponosi.

No, i pored proglašenja državnom tajnom, ipak je procurelo da je ministarka Zorana Mihajlović prihvatila englesku Rezoluciju, dok su se ministri Udovički i Sertić – uzdržali od glasanja.

Tog časa, Vučić je morao iz svoje Vlade da odstrani sve troje, jer ono što je od bitne važnosti za postojanje i život Republike Srbije, to ne može biti predmet saglasnosti ili odustajanja od glasanja! Ili još jasnije , sa takvim ministrima Vučićeva Vlada je dokazala da je nemerodavna da rešava bilo koje srpsko pitanje.

Konačno, to je i pitanje časti i ljudskog dostojanstva tih ministara, pa su i oni sami morali da se povuku, dokazujući time da su svesni da im nije mesto u srpskoj vladi!

Ali taj stav i to elementarno dostojanstvo nema ni Vučić, koji se „ponosi, što u Srbiji nije sramota govoriti o zločinima sopstvenih građana , jer je to pitanje prava i pravde. A to je u interesu oba naroda“..

Vučić bi morao da zna da građanin kao pojam pripada onom zemljištu koje je omeđeno državnim granicama, i da su, u ovom slučaju, „sopstveni građani“ tek i samo „sopstveni sunarodnici“. Da tipovi kao što su Vuk Drašković ili Nataša Kandić, svojim suludim antisrpstvom, jedini imaju pravo na takvo mišljenje i tvrđenje. Šta više, da kao
Nataša Kandić tvrdi „da su Srbi dugo pripremali genocid u Srebrenici!“

Ta žena se toliko obezobrazila da bez ikakvog straha sme da izjavi da je „Naša uloga (NVO) je u tom da uznemiravamo javnost u Srbiji!“

A koja je uloga te „javnosti“ prema NVO?

Vučić, kao što se gore vidi, pominje – „oba naroda“. Jednom drugom prilikom rekao je kako su naši narodi, u prošlosti, često bivali na suprotnim stranama, što je naravno čista glupost. Mi nikad nismo ni sa muslimanima, ni sa Hrvatima, bila na suprotnim stranama. Jer oni su nas napadali, a mi smo se branili, a to nije isto, ali za njega jeste, jer on, štiteći sebe od svoje srpske prošlosti, mora neprestano da se dokazuje protiv nje.
U kakvoj li će kaljuzi završiti taj čovek? I on i Toma? Samo Bog zna.

Koliko je ova Vlada nekompetentna videlo se nedavno u Zaječaru, gde je ministarka Zorana otvarala nezavršen most, pa je čak taj dan proglasila za zaječarski „mostovdan!“ Ne zna se šta je izazvalo protest građana, koji su vikali „lopovi!, lopovi“ i isterali Zoranu iz Zaječara.

Sutradan je nastavljeno dovršenje mosta, ali se posle dva dana, pokazalo da je ispucao beton na pešačkoj stazi! Kakva beda!

Prosto, fantazija! Ta žena je na sve spremna. Pa je tako izjavila da će ići u Srebrenicu, tj, ako Vučić reši da i on ide!

I Vučić, isto tako, lunja levo desno, samo da bi dobio šansu da da neku izjavu i da se slika na nekoj svojoj TV! Tako je bio i u Mađarskoj, da bi potvrdio da nikad nisu bili bolji odnosi između dve zemlje. Da bi dokazao tu „istinu“, rekao je da iako nam „nije prijatno što Mađarska diže zid na svojoj granici sa Srbijom, da bi sprečila ilegalan ulazak azilanata, ipak razume Orbana, jer time štiti svoju zemlju i njen interes“.

Ima li takav stav i isto takvo interesovanje u zaštiti svoje zemlje i njenog interesa i sam Vučić, pa da sa istim ciljem, podigne zid na granici sa Makedonijim?

Taman posla, Srbija ne sme da odgovara na potencijalne provokacije iz regiona, neprestano tvrdeći da je uloga Srbije da čuva mir i političku stabilnost regiona, kako bi mogla da unapredi ekonomniju i obezbedi sigurnu budućnost naše dece!

U moru gluposti njegovih izjava, jedna od najmarkantnijih je izrečena na evropskom forumu Vahau u Cirihu, kad je rekao da je „Srbija imala najmanje glupih izjava u regionu“ i da je politička stabilnost važnija od ekonomskih mera. Uz to da je ponosan što u Srbiji nema iscrtanih kukastih krstova i da se ne gaze jevrejske zastave.“

Nekoliko dana kasnije, javljeno je da je na zidovima Prve kragujevačke gimnazije, neko iscrtao kukaste krstove, i uopšte da svako jutro njeni zidovi osvanjuju sa raznim ispisima od kojih nije pošteđen ni Vukov spomenik. Na to saopštenje direktorke nije reagovala kragujevačka policija, a ni nalickani beogradski ministar unutrašnjih dela, pa ni Vučić !

Uostalom, on, siromah, i nema vremena, sprema se da 8.jula dočeka ženskog Firera, koja ima da mu izdiktira šta ima sve da radi na Kosovu, u Srebrenici, valjda i u Hrvatskoj. Jer ona štiti i poštuje sve one koje su pomagali muškom Fireru, protiv Rusa, pa dakle i Ukrajinu.

P.S. Hrvatski admiral Domazet objavio je novu knjigu, u kojoj tvrdi da je JNA srbizirana i da je, kao takva, izvršila agresiju na Hrvatsku! Na pitanje voditelja TV zašto je tako kasno stupio u hrvatske postrojbe, admiral je odgovorio da je čekao da mu na VMA, završe proteze.

Kako je VMA pripadala JNA, za koju je admiral rekao da je srbizirana, to znači, da pošto je VMA bila u sastavu srbizirane JNA, hrvatski admiral sada jede srpskim zubima. Jadnik.
Gornji.

Tweet