Слободан Станишић: Склони смо брзом забораву

Слободан Станишић: Склони смо брзом забораву

14 јуна 2017

ЈЕДАН од најпродуктивнијих и најчитанијих српских писаца за децу и младе Слободан Станишић (1939) на овогодишњем републичком откупу књига за библиотеке постигао је својеврстан рекорд. Према одлуци Комисије, изабрано је чак 26 његових наслова, више од свих других, и домаћих и страних писаца. Од тога су 24 књиге из едиције „Деца читају српску историју“, где су главни јунаци познате личности из наше историје.

Овај аутор има иза себе инпресивно стваралаштво: објавио је више од 125 књига – романа, збирки, прича и песама (за које је добио све најзначајније награде), аутор је 12 антологија, монодрама, радио-драма за децу, радио -комедија, уређивао је дечје листове и часописе „Невен“, „Лењи Гаша“, „Змај“, „Чика Јова“, радио као уредник у РТС.

* Како је настао овај серијал? Како сте се одлучили ли за поједине јунаке?

– Све се догодило намерном случајношћу. Прва замисао је била да издавач објави моје тинејџерске романе, што је започело „Тангом за троје“. У разговору на Сајму књига, та идеја се спонтано угасила. Свуда око нас била су многобројна издања књига за млађи узраст страних аутора. Упитали смо се – зар нема наших личности које могу да буду јунаци детињства? Предложио сам одмах Немању, а његови потомци Стефан, Урош, Драгутин, Милутин, Стефан Дечански, Душан и Урош Нејаки, наметнули су се сами. У изузетној опреми и са сјајним илустрацијама на следећем сајму појавило се првих осам књига. Чим их је угледао на штанду, директор „Пчелице“ Горан Марковић је рекао: „Идемо даље!“ То се, иначе, догодило пре него што је серијалу додељена награда Сајма. Што се избора ликова тиче, брзо смо схватили да нам недостају, условно говорећи, женски ликови. Тако је следећа едиција започела кнегињом Милицом, Јефимијом, Симонидом и принцезом Оливером. Трећи серијал почиње Чучук Станом и Хајдук Вељком, а завршава се Карађорђем и Милошем.

* У којој мери сте се придржавали поузданих историјских чињеница, а где је ваша машта?

– Сви ликови, године и датуми су истинити. Невоља је што о некима има мало података, тако да су неправедно и брзо пали у заборав. Пошто волим да се ослањам на оно што је у књигама, одлазило ми је доста времена на истраживање и проналажење зрна приче. Измишљени су, најчешће, споредни ликови, слуге, понеки детаљ који чини причу уверљивом.

* У проучавању грађе за ове књиге, шта вас је највише изненађивало?

– Наша склоност брзом забораву. Боље је и дуже памтила усмена књижевност, кад се све преносило с колена на колено. За једну од књига наметао ми се лик мајке кнеза Лазара. Пошто је нисам нигде пронашао, ишао сам до Академије наука и од врхунских историчара сазнао да је њено име остало непознато. Тај лик сам морао да измислим.

– Она се већ наставила поетском збирком „Злато на свили“. То је посебно издање едиције „Деца читају српску историју“. Песме говоре о Божићу, Ускрсу, Светом Сави, манастирима, иконама и фрескама. Наставак обухвата великане српске писмености, од Ћирила и Методија до Вука. Ту су осам књига с мало развијенијом причом, богато ислустроване, а појавиће се на предстојећем Сајму.

* У данашњем свету, младима није лако да се одупру разним изазовима који воде у површност и баналност?

– Књига је та која помаже да развијемо сазнање, да обогатимо машту и ојачамо памет. Тако су бар мислили највећи умови човечанства. Никола Тесла је писао песме и преводио Змаја. Убеђен сам да је склоност технолошким изазовима само пролазни манир једне генерације. Већ следећа ће то превазићи и окренути се нечему новом. Немојте се изненадити ако се међу тим новитетима нађе нека стара, лепа књига.

* У неколико прича ваши се јунаци венчавају. Јесте ли намерно изабрали тај догађај из њиховог живота?

– Да. Додуше, Немања већ живи у складном браку, али већ његов син Стефан Првовенчани срећу налази тек у трећем браку с принцезом Аном. Замислио сам да у просидби прекрасне кћери венецијанског дужда, учествује Стефанов мали син. Његова отреситост и памет имају историјско оправдање, пошто ће кад порасте постати патријарх Сава Други. А сама Анина просидба описана је као авантура уз витешки турнир и борбу с гусарима.

* Каква су ваша искуства кад су у питању читаоци?

– На више књижевних сусрета родитељи су уз децу испољавали велико интересовање за Јелену Анжујску која је описана као краљица јоргована. Био сам изненађен када су и одрасли тврдили да је то најлепша књига у серијалу, чак да су је прочитали по неколико пута.

* А Симонида?

– Највећи проблем је био објаснити младом читаоцу поступак краља Милутина. Заиста је чудно да се он у озбиљним годинама оженио петогодишњом девојчицом. Међутим, у књизи је она описана као драги камен који је наш непобедиви краљ освојио и донео на свој двор. Симонида ту расте, учи наше обичаје, спрема се да постане права краљица. Притом ће заволети наш народ, а та љубав ће јој бити узвраћена. Истинит је податак да је она патила за својим оцем и да је желела да се врати у Цариград, с тим што је то у причи описано на посебан начин.
* У трећем серијалу обухваћени су хајдуци. Како сте проналазили материјал о њима?

– Помогао ми је Вук Караџић. Он је радећи у Неготину као цариник, добро упознао и дружио се са Хајдук Вељком. Он је описао његов живот из прве руке. Тако нам је оставио драгоцен документ о јунаку кога многи пореде с Милошем Обилићем. С тим што су Вељково јунаштво, честитост, племенитост, раздраганост и све остале особине забележене руком провереног писца. Његови подвизи су понекад на ивици могућег, а стварно су се одиграли. Штета што о њему нисмо снимили филм. То се односи и на Старину Новака и остале. Кад се упознате с њиховим животима, схватите да су то били обични људи који су под необичним околностима израстали у личности фантастичних остварења.

* Шта је основна замисао серијала „Деча читају српску историју“?

– Деца добију националне јунаке који могу да се, ако не прославе, оно бар стану раме уз раме са странима којих је код нас много. Мислим сам да смо у томе успели, што је показало моје дружење у школама у Чачку. У свакој од десетак школа деца су читајући ове књиге изабрала своје јунаке и пред аудиторијумом изводила садржај. Били су костимирани као краљеви, краљице и наши цареви, што је доказ да је наша замисао успела.

ПРИНЦ ДУШАН КАО УЗОР

* КОЈИ је од описаних ликова био најближи вама или вашем детињству?

– То је свакако принц Душан, мада замисао није била да њега приближим себи. Или обратно. Душан би требало да буде сличан сваком нашем дечаку, пре свега по ономе што је исконско у духу нашег народа. Ту пре свега мислим на народно стваралаштво. Ми, по традицији, волимо децу, зато су нам она храбра, ваљана и паметна. Како би се друкчије појавио млађани Милош Војиновић који је главни јунак песме „Женидба Душанова“?

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u