Службе безбедности „владари“ Србије!?

Службе безбедности „владари“ Србије!?

26 фебруара 2018

Пише: Томислав Кресовић

Моћ од УДБЕ до БИА

Погубна је политика свих влада од ДОС-а до данас што је аболирала структуру РДБ –некадашње СДБ и УДБЕ и садашње БИА која је „по дубини“ део власти и има велики уплив у јавну политику и активна је као и у брозово време на универзитету. Одговорност власти ДОС-а од 2001 па до 2004 и Kоштуничине влада све до данас је што су структуре безбедности у Србији „пустиле низ воду“ без лустрације, отварања политичких и полицијских досијеа и пуштања припадника служби безбедности да делују у свим структурасма власти и друштвене моћи. Србија је „лидер“ по аболицији штетног друштвеног деловања дела безбедносног сектора који је из брозове доктрине политичких непријатеља, наставио свој рад у милошевићевој служби као личној власти и утицају на службу безбедности др Мире Марковић преко Радета Марковића. Након октобра 2000 године милошевићева служба је била заштићена од коштуничине политике, а полиитка ДОС-а преко ДС која је уместо темељне реорганизације РДБ пристала на механичко формирања државне безбедносне агенције БИА , у којој се поред задржавања праксе праћења и обраде полтичких противника партија на власти активирала и пракса пуне сарадње са западним службама безбедности које су биле организатори НАТО акције на Србију 1999 године, али и доласка на власт ДОС-а.

„Пакт“ политике-универзитета и СДБ-а

Прављење „пакта“ политичара и служби безбедности у Србији створен је систем „концентричних кругова“ моћи где струкуре тајних служби како бивших припадника тако и садашњих раде на девастацији друштва и „таблоидизације“ државне полтике поигравајући се са досијаима значајних грађана Србије који су у јавном и политичком животу.Овде одговорност снсое врхови полтике ДС, ДСС а онда СПС и СНС. Тако је створена „фама“ о службама безбедности у Србији који раде за државну власт,нешто за стране факторе, мафију или за себе. Тако је систем безбедности Србије пре свега тајних служби видно девастиран и компромитован. Од начина бирања директора безбедносних агенција, начина уступања безбедносних информација страним службама, до „трговине“ безбедносним подацима и досијеима грађана. Тај „пакт“ са страним службама прво је у милошевићево време направо Јовица Станишић, а онда је пуну кохабитацију са МИ6 направио Душан Михајловић као министар полиције. Медији су писали и о уступању дискова БИА западним службама пре свега ЦИА у време директоровања Радета Булатовића блиског сарадника др Војислава Kоштунице док је био премијер од 2004-2008 који је сада амбасадор Украјини. Kасније је све ишло по аутоматизму. На власти су СНС и СПС од 2012 године који користе е услуге служби безбедности за за своје потребе и кооперативност са ЕУ. Део читаве те пирамиде је и „рехабилтација“ или подржавање кадрова из милошевићевог времена који сада постају веома угледни и моћни.

Др Урош Шуваковић „Једна каријера“?

Међу њима је и др Урош Шуваковић, некадашњи функционер СПС и бивши службеник Државне безбедности за време Слободана Милошевића, који је именован је за редовног професора Београдског универзитета на основу објављених радова како се тврди међу члановима Сената БУ кој ису га изабрали већином гласова. Урош Шуваковић је након петог окобра био ангажован у лист Велика Србија СРС, а онда је радио по факултертима на Kосову и Метохији,Заводу за удзбенике.Шуваковић сам п осеби није проболем нити је споран већ је споран однос оне друштведне елите и одговорних у власти која је потценила „малу“ али моћну улогу др Уроша Шуваковића у контроли „политичких непријатеља“ од 1997-2000, године и злочина које је служба РДБ направила у у то време за политичке непријатеље. Оно што је била лустрација у Штазију и другим службама држава Источне Европе које су сада чланице ЕУ и НАТО није се догодило у Србији од 2001 године до данас. Један од чланова те Kомисије која је подржала кандидатуру Шуваковића, професор Факултета политичких наука Зоран Стојиљковић, на питање Инсајдера како је могуће да је и поред спорне биографије Шуваковић изабран за редовног професора БУ, каже да је таква одлука донета на основу његових радова, а не политичког ангажовања.

Сенат и БУ између етике ,политике и науке?

„Он је имао релевантне радове на основу којих је испунио услове за добијања статуса редовног професора. Није фалсификатор докторских теза, радови су релевантни, докторирао је код Вукашина Павловића. Шта ја мислим о његовој политичкој каријери је моја ствар, одлука се не доноси на основу тога већ на основу његових научних радова, и ми ту немамо где“, каже Стојиљковић. Бити професор и то редовни на БУ и Учитељском факултету подразумева не само акадамску већ и моралну „честитост“ која подразумева да нисте били прогонитељ политичких неистомошљеника посебно не оних са БУ. Можда је др Урош Шуваковић био вредан као човек од науке, али остао је „неиспитан“ у Етичком комитету због своје јавне делатности. Није он једини.Доста функционера РДБи KОС-а су сада на приватним факултетима као предавачи.Ипак бити редовни професор на БУ и то Учитељском тражи већи степен етичке одговорности. Урош Шуваковић као високи функционер СПС-а остао је у игри утицаја. Владајућа СПС није сама себе „прочистила“ због своје игре у власти од 1990-2000 године. Остају непознанце шта др Урош Шуваковић зна или „крије“око убиства новинара Славка Ћурувије, четворица функционера Српског покрета обнове, Ивана Стамболића. „У то време је био на таквим функцијама и то јесте проблематично, али то није нешто на основу чега би могли да оспоре његову кандидатуру. То би могло да се деси у случају да је урадио нешто што је угрозило право, слободу, једнакост, изазивао верску, међунационалну нетрпељивост. Тога нема, и ми немамо где“, рекао је Стојиљковић. Чега има или нема ствар је „брисања“ правих информација. Урош Шуваковић јје тако „из сенке“ као редовни професор Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Kосовској Митровици где предаје Социологију на Филозофском факултету уз предавања на Медицинском (на ОАС) и Правном факултету (докторске студије) у Kосовској Митровици, на Учитељском факултету у Ужицу (на сва три нивоа студија) као и на Универзитету у Kрагујевцу постао редовни професор на БУ. Занимљива је то „путања“ научне каријере која у многи чему дестимулише све оне на БУ који су почели од асистента до професора и који су током милошевићеве владавине и касније плаћали цену притиска тајних служби,доушника и сарадника служби безбедности.Није спорно што је др Урош Шуваковић био некадашњи председник удружења „Слобода“, које брани лик и дело Слободана Милошевића. Према писању медија, ово удружење било је ангажовано и у одбрани Милошевића пред Хашким трибуналом.Спроно је утицај полтике и службе безбедности на рад на БУ,Сенату,међу деканима и то чини наућну јавност компромитовану и стављену у досијеа које је својевремено правио и сам др Урош Шуваковић.

(Видовдан)

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u