Smanjenje plata i penzija je spas?

Tweet

Penzije i plate u javnom sektoru zahvataju više od pola budžeta i stalno su na meti za „led“, pišu Novosti.

Situacija u kojoj narodni poslanik ili opštinski nameštenik u Srbiji, umesto keša, deo plate prima u državnim obveznicama, koje će u punoj ceni moći da naplati tek za godinu dana, scenario je koji će teško biti viđen u našoj zemlji.

Dok o ovom modelu „odložene plate“ trenutno razmišljaju Slovenci, ne bi li smanjili deficit u finansijama, u Srbiji je glavna dilema da li „zamrznute“ plate i penzije mogu da spasu državnu kasu.

Šta će da „smisli“ Vlada Srbije, biće poznato već u ponedeljak. A, u nedelju o tome, na sastanku, raspravljaju premijer Ivica Dačić, prvi potpredsednik vlade Aleksandar Vučić i ministar finansija Mlađan Dinkić.

Dok se premijer tvrdi da zamrzavanja plata i penzija neće biti i da se teret krize neće prebaciti na najsiromašniji deo stanovništva, Vučić ističe da je za primenu „lekovitih“ ekonomskih mera, makar bile i nepopularne. Dinkić je, pak, pre nekoliko dana podsetio da su plate u javnom sektoru veće nego u privatnom, koji inače „hrani“ javni. Takođe, da bi se sudbina zaposlenih u javnom sektoru mogla vezati za sudbinu zaposlenih u privatnom.

Izvesno je samo da je državni deficit za samo četiri meseca dostigao 78 milijardi dinara (a planirali smo ukupnpo 122 milijarde); da će prihodi u državnoj kasi podbaciti, dok su rashodi već premašili plan za tekući period. I Narodna banka Srbije ukazala je da deficit „zvoni na uzbunu“. Sa svim merama štednje dostići će od 4,5 do pet odsto bruto domaćeg proizvoda. A sve što je više od tri procenta – upozoravajuće je.

„Postoje tri načina da se reši ovaj problem: da se povećaju fiskalni prihodi podizanjem poreza, da se krešu rashodi ili da se štampa novac. Nadam se da ova treća mogućnost ne dolazi u obzir, jer već imamo dosta gorkih iskustava sa hiperinflacijama“ – kaže za „Novosti“ profesor Ljubomir Madžar.

“ Međunarodna iskustva pokazuju da oni stabilizacioni programi koji su se temeljili na povećavanju poreza, uglavnom nisu uspevali. A, uspevali su oni koji su se temeljili na kresanju izdataka. To važi i za nas, ako želimo da nam sređivanje finansija uspe. Moramo da smanjimo fiskalne izdatke i usaglasimo ih sa našim skromnim i sve manjim mogućnostima.“

Tweet