Сметају им Путин и Меркелова

Smetaju im Putin i Merkelova

19 februara 2015

putin(1)  567Bez sumnje najčešće pominjana reč koja je mogla da se čuje na ovogodišnjem forumu „Evropa–Ukrajina”, održanom u poljskom gradu Lođu, jeste – Putin. Ime ruskog predsednika stavljeno u izrazito negativan kontekst odzvanjalo je tokom debata o izazovima sa kojim se danas suočavaju Evropa i Ukrajina. Doduše, nemali broj govornika imao je štošta da zameri i Angeli Merkel, smatrajući da je pogrešila što se javno odrekla vojnog rešenja ukrajinskog sukoba.

Među najoštrijima u kritici Putina i Nemačke bio je poznati poljski disident u vreme komunizma, a sada glavni i odgovorni urednik varšavske „Gazete viborče” Adam Mičnik, koji je kritikovao Merkelovu i Olanda što su naterali ukrajinskog predsednika Porošenka da u Minsku potpiše uslove koje je, kako tvrdi, osmislio Putin.

„Ne može se Putin tretirati kao normalni evropski političar koji ispunjava data obećanja”, kaže Mičnik. „Slažem se da vojno rešenje ne može da spreči rat, ali smatram da Putina možemo da zaustavimo samo silom.”

Optužujući sve one u Poljskoj koji zagovaraju da se novac ne daje Ukrajini, već poljskim poljoprivrednicima da su „peta kolona”, Mičnik je poručio da su Rusi krivi za to što je Putin na vlasti. Prema njegovoj oceni, za to postoje dva rešenja: jedno je ono što se desilo libijskom vođi Muameru el Gadafiju, a drugo je ono što se dogodilo Viktoru Janukoviču, „premda Putin nema svoj Rostov na Donu da se tamo sakrije”.

Gevorg Mirzajan, komentator moskovskog nedeljnika „Ekspert”, međutim, poručuje Poljacima i Ukrajincima: „Ne možete kriviti Rusiju za sve.” Prema njegovoj oceni, Putin koristi to što su radikalni politički elementi ušli u Vrhovnu radu (ukrajinski parlament), ali je i to samo po sebi problem za samu Ukrajinu.

„Cilj Putina i Rusije je jasan, a to je ujedinjena federalizovana neutralna Ukrajina”, kaže Mirzajan i dodaje da misli na „postkrimovsku Ukrajinu”, to jest Ukrajinu posle prisajedinjenja Krima Rusiji.

„SAD ne žele da pomognu Ukrajini, već samo žele da okruže Rusiju sa svih strana i to je pravi cilj američkog angažovanja u Ukrajini”, kaže ovaj ruski novinar za „Politiku” i dodaje da, s druge strane, Rusija samo demonstrira da može da uradi isto što i SAD. „Znam da je mnogima to teško da shvate, ali delom su Ukrajinci u pravu kada se žale na Putinove poteze, a delom je i Putin u pravu jer u Ukrajini koristi kosovski presedan, koji su napravili Amerikanci.”

Benjamin Zeeb, direktor nemačke nevladine organizacije „Projekat za demokratsku uniju”, u razgovoru za „Politiku” ističe da ne veruje da trenutni kurs ruske politike ide u korist većinske ruske populacije. Na pitanje zašto se cela priča o Rusiji usredsređuje na Putina i da li to služi tome da se on lakše demonizuje, Zeeb ističe da se toliko govori o Putinu jer je jasno da on usmerava ovaj tip ruske spoljne politike.

„Nema smisla demonizovati Rusiju i reći da je to zla imperija koju moramo krvlju zaustaviti. Ta retorika nema smisla. Možda ima za Ukrajince koji sada brane svoju zemlju. Ali za ostatak Evrope je drugačija situacija”, kaže on i dodaje da ne smatra da Rusija predstavlja bezbednosnu pretnju za Nemačku ili Francusku ali predstavlja izazov.

Profesor Moskovskog ekonomskog instituta Igor Čubajs kaže za „Politiku” da se od Putina pravi mit, ali i da sam Putin od sebe pravi mit. On kaže da je cela situacija deo projekta „Ruski svet”, koji podrazumeva zaštitu ruske populacije koja živi izvan granica Rusije.

„Projekat ’Ruski svet’ je prerađen projekat Kominterne koja je želela da revolucija bude globalna. Rat u Ukrajini je ruski eksperiment koji treba i drugima da pokaže šta im se može desiti. Ako se plan o decentralizaciji Ukrajine ostvari, i Donjeck i Lugansk postanu autonomni, Kijev će praktično plaćati za ova dva regiona koja će Rusija koristiti”, kaže Čubajs.

„Ruska propaganda kaže da Rusiji prete neprijatelji, a zapravo je glavni ruski neprijatelj vladajući sistem koji stvara neprijatelje.”

Predsednik američke Potomak fondacije Filip Karber oštricu svoje kritike ne usmerava toliko na Putina koliko na nemačku kancelarku Angelu Merkel i nemačku politiku. Prema njegovoj oceni, ogromna greška je napravljena prošle nedelje na pregovorima u Minsku.

„Nisam protiv toga da Merkelova i Oland odu i razgovaraju sa Putinom, ali nisu smeli da u sporazum ne uključe davanje Ukrajini sistema za održavanje prekida vatre. Ukoliko ovaj dogovor ne uspe, oni bi, iskreno rečeno, trebalo da umuknu. Merkelova je pričala previše. Imala je više od 40 telefonskih razgovora sa Putinom koji nisu doveli ni do čega. Zbog toga je vreme da umukne”, izričit je prvi čovek ove uticajne američke fondacije, koja ima uticaja na odluke u Vašingtonu.

Karber ističe da u Vašingtonu polako nestaje strpljenja za politiku Nemačke i da su na Kapitolu nemački političari izgubili kredibilitet skoro kao Putin.

„Uobičajeno ne volim da kritikujem političare, ali mislim da je politika Merkelove postala naporna. Kakav autoritet ona ima da kaže žrtvi da se ne brani. Kada ona kaže da ne može da pošalje oružje Ukrajini jer bi to samo povećalo nasilje, to je kao kada bi žrtvi silovanja rekli da se ne brani jer će doživeti još više nasilja”, kaže Karber i dodaje da on, kada zagovara snabdevanje Ukrajine oružjem, ne govori o tome da im se da oružje da marširaju sve do istočne granice, već da im se da oružje kako bi prestala da se proliva krv. „A posle ćemo videti. Napravimo pravi plebiscit pod kontrolom UN i OEBS-a i da vidimo šta će narod reći.”

Na opasku da je na Krimu već održan referendum, Karber kaže da to nije bio referendum već prevara. „Kada bi UN organizovale legitimni referendum u Donbasu, verujem da bi 20 odsto bilo za Rusiju, 10 odsto za Kijev, dok bi 70 odsto ljudi reklo da ih to ne zanima već da samo žele mir.”

Koje oružje isporučiti Kijevu

Predsednik američke Potomak fondacije Filip Karber ističe da ne zagovara slanje oružja Ukrajini već „sistema za održavanje prekida vatre”. „To su sistemi koji omogućavaju da u realnom vremenu vidite šta se događa na terenu, dakle komunikaciona oprema. To su sistemi koji sprečavaju drugu stranu da iskoristi primirje za napredovanje svojih snaga, što znači da je potrebno protivtenkovsko oružje. Potom, neophodno je održati stanje tako da druga strana ne može da koristi masovnu artiljeriju da napada pozicije pod prekidom vatre, što znači potrebni su protivartiljerijski radari. Dakle, ne zagovaram snabdevanje Kijeva oružjem već tehnologijom koja služi za održavanje prekida vatre”, kaže Karber i dodaje da ukoliko Zapad veruje u prekid vatre, onda bi trebalo da Ukrajincima da ove sisteme.

(Politika, Nenad Radičević)

KOMENTARI



4 komentara

  1. Nikola says:

    Ala ovih, ko da su "s koca i konopca", ne zna se ko je gori.

  2. Milan Toplica says:

    A ja čekam rat u Srbiji protiv svih ovih EU pedera da slatko pobijem gomna , počevši iz mog komšiluka , ubijajte sve političareu Srbiji , sve one koji se za EU !

  3. Za Srbiju says:

    Na Kosmetu su ih zvali "oslobodiocima", a u Novorusiji "teroristima". Na Kosmetu su bila "ugrožena" ljudska prava, a u Novorusiji "nisu" ugrožena. Kosmet "nije" deo Srbije, a Novorusija "jeste" deo Ukrajine. Sve je zaokrenuto za 180 stepeni. Kao što je Kosmet deo Srbije, tako je i Novorusija deo Rusije. Ovo je primer da zapadni mediji uvek pišu suprotno od istine, jer zapadna politika radi samo u svoju korist.

  4. Apis says:

    Milane počni od Sonje Biserko i njenih saradnika pa onda ostali ološ. Naduvali su sebi plate veće od Putinove (pogledaj Bajatovića i slične) a narodu sisaju zadnju kap krvi. Mi u Evropi jesmo to znaju deca u osnovnoj školi ali nismo u fašističkoj koaliciji. Znaju zapadni razbojnici da Srbi jednostavno ne mogu biti poslušne ubice i pljačkaši i zato ,,mi nismo Evropa". I ZATO, ČIM NEKO SPOMENE EVROPU JA POŽELIM DA GA UBIJEM.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *