СНЕЖАНА И 16 ЕВРОПСКИХ ПАТУЉАКА

SNEŽANA I 16 EVROPSKIH PATULJAKA

19 jula 2018

Piše: Branko Žujović

Neko maliciozniji konstatovao bi da se Evropska unija, u duhu predočenog naslova, pretvorila u zamak razvaljen bregzitom, a da je Nemačka poput samozaljubljene geopolitičke starice koja zaludno zapitkuje SAD ko je najlepši, ili možda najliberalniji, na Starom kontinentu.

Zajedljivac bi naveo da je istok Evrope toliko napredovao unutar Evropske unije, da danas u njenoj razmeni sa Kinom, statistički pojačan republikama bivše Jugoslavije koje još nisu članice i Albanijom, ostvaruje udeo od spektakularnih desetak odsto.



ZLATNE KOČIJE U LONDONU

Pa ipak, pomenuti procenat u eri posustalog privrednog rasta na zapadnoj hemisferi nije beznačajan. Ako je razmena Kine sa 16 zemalja centralne i istočne Evrope lane dostigla vrednost od skoro 70 milijardi dolara, a Peking je, istovremeno, u ovaj deo Starog kontinenta uložio deset milijardi, to potpada pod opštu ocenu „vrlo dobro“ ili čak „odlično“, pod uslovom da pomenuta saradnja u budućnosti dosegne prirodan ravnotežni nivo, bez geopolitičkih ometanja i protekcionističkih zavrzlama. Bila bi to konstatacija optimiste.

Realističan pristup izgleda ovako. Dok se istoku kontinenta ubrzano rastuća saradnja sa Kinom u formatu 16+1 cinično prebacuje kao izazivanje opšte evropske opasnosti, njegov zapadni deo, za svoj groš, šakom i kapom Kinezima prodaje skoro sve što stigne i od njih nemilice uvozi. Setimo se londonske vožnje Si Đinpinga u pozlaćenoj kraljevskoj kočiji pre manje od tri godine, kada je sve, osim valjda Kraljice Majke, imalo istaknutu cenu, ili notorne činjenice da je Kina, već neko vreme, najveći spoljnotrgovinski partner Nemačke.

Slična scena sa kočijama, priređena, na primer, u Budimpešti, bila bi na zapadu Evrope dočekana na medijski nož, baš kao što je u Briselu, uz gunđanje, dočekan sporazum o izgradnji mađarskog dela pruge za vozove velikih brzina od Beograda do Budimpešte.

Zašto?

DIJAGNOZA

Već duže vreme Nemačka i ostale zapadnoevropske članice Evropske unije, blago rečeno, kritički posmatraju razvoj saradnje Kine sa nekadašnjim jugoslovenskim republikama, Albanijom i istočnoevropskim članicama nekadašnjeg Varšavskog pakta. U Berlinu se smatra da razvoj saradnje u formatu 16+1 ugrožava jedinstvo Evropske unije, a neki ga čak dovode u vezu sa promenama političkog raspoloženja u Poljskoj i Mađarskoj. U koktelu sa Putinovom Rusijom, to je signal za uzbunu neoliberalnog dela tamošnje političke elite.

Zli jezici rekli bi da evrokrate pomenutu promenu političkog raspoloženja posmatraju ideološki, sa pozicija zaštitara neprikosnovene neoliberalne doktrine, umesto da to čine demokratski, uz razumevanje dubljih društvenih i privrednih uzroka takvih promena.

„Rojters“ je proletos čak bio objavio da Kina razmatra proređenje aktivnosti u formatu 16+1.
Nakon što je saradnja Kine sa zemljama centralne i istočne Evrope aktuelizovana tokom posete Angele Merkel Pekingu u maju ove godine, usledila je poseta kineskog ministra spoljnih poslova Berlinu. Kina je tada, prema izveštajima medija, sumnjičavim Nemcima ponudila trilateralno učešće u aktivnostima unutar platforme 16+1, ali odgovora za sada nema.

Učestvujući na simpozijumu posvećenom saradnji balkanskih država u okviru inicijative „Pojas i put“, koji je krajem maja održan na Pekinškom univerzitetu za strane studije (BFSU), autor ovih redova je u radu koji je predstavio, idući u susret samitu u Sofiji, istakao da bi Evropska unija trebalo da postane partner formata 16+1, čak i učesnik, pre nego njegov kočničar. Drugim rečima, zašto bi Subotičani trebalo da se vozom klackaju do Beograda četiri sata ili Beograđani osam sati do Pešte ako ne moraju, samo da u Briselu ili Berlinu ne posumnjaju u vlastito, birokratijom cementirano jedinstvo?

Odmah nakon završetka Sedmog samita šefova država ili vlada Kine i 16 zemalja centralne i istočne Evrope, koji je proteklog vikenda održan u Sofiji, kineski premijer Li Kećijang je otputovao u zvaničnu posetu, pogađate, Nemačkoj. Povod je održavanje pete runde međuvladinih, nemačko-kineskih razgovora.

U tekstu koji je objavio u dnevnom listu „Frankfurter algemajne cajtung“, Li Kećijang je istakao da su, u vreme narastanja populističkih pokreta i protekcionizma kao trenda u SAD, Kina i Nemačka u obavezi da zajedno podrže međunarodno uređenje zasnovano na pravilima. Cilj je korist za dve zemlje i dva naroda, davanje podsticaja kinesko-evropskoj saradnji i doprinos očuvanju slobodne trgovine, multilateralizma, fer i poštenog međunarodnog poretka.

16+1 KAO PLATFORMA RAZVOJA

Kinezi platformu 16+1 vide, pre svega, kao odskočnu dasku ili priliku za produbljivanje saradnje. Peking uvek naglašava da je pomenuti format saradnje okrenut otvorenoj i transparentnoj poslovnoj i tržišnoj saradnji. Na svim skupovima na visokom nivou otvoreno je podržavano evropsko jedinstvo i put koji su izabrale članice Evropske unije.

Kao neko ko je 2012. godine u Pekingu prisustvovao ustanovljavanju ovog formata saradnje, odnosno osnivanju Sekretarijata za saradnju Kine sa 16 zemalja centralne i istočne Evrope, i kasnije pratio svih sedam samita i brojne prateće skupove i aktivnosti, autor ovih redova to može da posvedoči.

Povrh toga, Peking je sve vreme izražavao interesovanje za saradnju trećih strana u formatu 16+1 i posvećenost jedinstvenoj, stabilnoj i prosperitetnoj Evropi. Kina smatra da su zajednički interesi sa EU povećani poslednjih decenija, te da postoji potreba za širenjem saradnje.

U Pekingu smatraju da su Kina i Evropska unija zagovornice globalizacije, multipolarnog poretka i pristalice multilateralnog globalnog trgovinskog sistema usredsređenog na Svetsku trgovinsku organizaciju, što je posebno važno jer se, kako se kaže u jednom komentaru objavljenom u listu „Čajna dejli“, obe strane suočavaju sa sve većim pritiskom protekcionističkih i jednostranih aktivnosti.

GDE JE MESTO SRBIJE?

Srbija na najbolji način kapitalizuje svoju poziciju u Evropi i na Balkanu kada je saradnja sa Kinom u pitanju. Ona je odavno evropski poligon i centar kineskih infrastrukturnih projekata (most preko Dunava u Beogradu, remont i izgradnja TE kapaciteta, izgradnja novih mostova i deonica auto-puta, izgradnja brze pruge Beograd–Budimpešta…), ali i kičma saobraćajne veze od luke Pirej u Grčkoj, čiji je lavovski deo u kineskom zakupu, ka centralnoj Evropi.

Za razliku od Srbije, Mađarska, kao članica Evropske unije, trpi veće pritiske Brisela i Berlina kada su kineska infrastrukturna ulaganja u pitanju. To se vidi i po tome što je izgradnja pomenute brze pruge kroz Srem odavno počela, a u Sofiji je proteklog vikenda potpisan komercijalni ugovor o izgradnji preostale, treće deonice, od Novog Sada do Subotice, odnosno granice sa Mađarskom, vredan 943 miliona evra.

Od 18 ugovora i sporazuma potpisanih u Sofiji, tri se odnose na Srbiju: pomenuti komercijalni ugovor o izgradnji treće deonice pruge Beograd–Budimpešta duge 108 kilometara, memorandum o razumevanju posvećen obnovi pruge Beograd–Niš i memorandum za izgradnju, kako je navedeno u izveštajima, industrijskog parka za voće i povrće.

„Modernizacija železničkog koridora 10 za Vladu Srbije je prioritetan projekat, a kompanija CRBC (China Road and Bridge Corporation) zainteresovana je da u njemu uzme učešće. Rekonstrukcija pruge Beograd–Niš važna je pre svega za Srbiju, ali je neophodna i za bolje povezivanje železnicom u čitavom regionu, kako bismo imali efikasnu i brzu železničku vezu na celom potezu od Budimpešte do Pireja“, rekla je Zorana Mihajlović, potpredsednica srpske vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Ona je navela je da je prvi korak u rekonstrukciji pruge od Beograda do Niša izrada projektne dokumentacije za 198 kilometara ove pruge, a procenjuje se da je za rekonstrukciju potrebno oko 600 miliona evra.

Narednih dana biće raspisan i tender za izbor strateškog partnera za RTB Bor, za koji su kineske kompanije takođe pokazale veliko interesovanje.

Dodamo li ovom spisku spasonosno kinesko ulaganje u smederevsku železaru, zahvaljujući kome je sačuvano preko pet hiljada radnih mesta u Srbiji i najavljena dalja ulaganja, možemo konstatovati da se Kina privredno duboko ukorenila u Srbiji.

Evropska unija, sa aspekta evropskih interesa, nema nijedan razlog da ne podrži projekte iz formata saradnje 16+1. Šta je, uostalom, evropskije od modernizacije železnice po evropskim standardima između dva evropska centra kakva su Beograd i Budimpešta?

SEDMI SAMIT

Prethodni samiti šefova država ili vlada Kine i zemalja centralne i istočne Evrope do sada su održani u Varšavi (2012), Bukureštu (2013), Beogradu (2014), Sudžou (2015), Rigi (2016) i Budimpešti (2017).

DEONICE PRUGE

Pruga od Beograda do Subotice, odnosno graničnog prelaza Kelebija, gradi se iz kredita Ruske Federacije i Kine. Deonicu od Beograda do Stare Pazove grade kineske kompanije CRI i CCCC (China Railway International, China Communications Construction Company). Deonicu od Novog Sada do Subotice i Kelebije gradiće takođe kineske kompanije.

BRNABIĆEVA RAZGOVARALA SA LI KEĆIJANGOM

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić razgovarala je u Sofiji sa premijerom Državnog saveta NR Kine Li Kećijangom o daljem unapređenju saradnje i strateškog partnerstva dve zemlje. Brnabićeva i Kećijang sastali su se uoči Samita Kine i 16 zemalja centralne i istočne Evrope, što je potvrda interesa obe zemlje za jačanje i dalje produbljivanje saradnje u svim oblastima.

„U razgovoru je ocenjeno da su politički odnosi dve zemlje izvanredni i da ih karakteriše sveobuhvatno strateško partnerstvo, uzajamno poverenje i podrška. Predsednica vlade Ana Brnabić naglasila je da je za Srbiju posebno važno učešće u kineskoj globalnoj inicijativi ’Pojas i put’, čiji je integralni deo saradnja Kine i zemalja centralne i istočne Evrope, i poručila da će Srbija nastaviti kontinuitet politike prijateljstva“, saopštila je Vlada Srbije.

Pored energetike, infrastrukture i ekonomije, Srbija i Kina jačaju saradnju i u mnogim drugim oblastima, a za Srbiju je posebno važna saradnja u oblasti kulture. Ana Brnabić je istakla da je vrlo važan projekat otvaranja Kineskog kulturnog centra u Beogradu i da Srbija želi da u najskorije vreme otvori Kulturni centar u Pekingu. Predsednica Vlade zahvalila je kineskom premijeru na nedvosmislenoj podršci Kine povodom pitanja Kosova i Metohije, posebno unutar UN i drugih međunarodnih organizacija.

Kineski premijer Li Kećijang naglasio je da je ta podrška „konstantna i neupitna i da je prijateljstvo između Kine i Srbije čelično“.

BROJKE KINESKO-NEMAČKE PRIVREDNE SARADNJE

Vrednost spoljnotrgovinske razmene Nemačke sa Kinom lane je, prema nemačkim podacima, iznosila preko 186 milijardi evra. Kina je treće izvozno tržište Nemačke (86.169.919.000 evra) i prvo uvozno (100.683.321.000 evra).

Kineski dnevni list „Čajna dejli“ objavio je da je, prema kineskim podacima, trgovina između Kine i Nemačke prošle godine bila vredna 168,1 milijardu dolara, uz rast od 11,1 odsto u odnosu na 2016.

SASTANAK SA PREDSTAVNICIMA „HUAVEJA“

Kako je javila agencija „Tanjug“, predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić sastala se u Sofiji sa predstavnicima kineske kompanije „Huavej“, koja je svetski lider u proizvodnji informaciono-komunikacionih sistema i mobilnih telefona, a koja posluje na tržištu Srbije već 12 godina.

Brnabićeva je istakla da je Srbija otvorena i spremna za saradnju sa vodećim svetskim kompanijama u oblasti IT industrije.

„Vladi Srbije potrebni su partneri kao što je ’Huavej’ koji će nam pomoći da odgovorimo na izazove četvrte industrijske revolucije“, rekla je Ana Brnabić.

U razgovoru s predstavnicima kineske kompanije premijerka je ukazala na snažan rast IT sektora u Srbiji, navodeći da je izvoz tog sektora ove godine veći za 32 odsto nego prošle, a samo u aprilu bio je 44 odsto veći u odnosu na april 2017.

Brnabićeva je naglasila da je digitalizacija jedan od ključnih prioriteta Vlade Srbije i da to predstavlja našu šansu da se pridružimo ekonomski najrazvijenijim zemljama.

Sastanku sa predstavnicima kompanije „Huavej“ prisustvovala je i potpredsednica Vlade i ministarka građevinarstva saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović.

(Pečat)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *