Снови се срцем бране

Snovi se srcem brane

7 februara 2017

14 snovi (1)_620x0

DVE moćne beogradske reke i Ušće, ali ne ono „ušminkano“ već pravo – mesto spajanja Save i Dunava, špic zemlje obrasle šibljem na kojoj se vajaju i svoje ideale odgajaju neki mladi ljudi i odatle kreću da daju svoj doprinos revoluciji, kakvoj god… O svemu tome, o sasvim jedinstvenom mestu i tim ljudima koji sazrevaju u Srbiji s kraja devedesetih, ispisao je Dejan Manojlović svoj debitantski roman „Čuvar vatre“ („Laguna“).

Ovaj „novopečeni“ pisac predstavlja pravi spoj snage duha i tela: bio je vrhunski sportista i državni prvak u četvercu sa kormilarom, ali i gimnazijski profesor.

– Jedna od retkih stvari koju bih ponovo izabrao da proživim od prve do poslednje sekunde, to je tih pet godina u čamcu kada sam neprekidno imao utisak da je ceo svet moj – kaže Dejan.

Danas „zauzdan“ ali samo tokom radnog vremena (kao bankarski službenik), Manojlović je, veli, neizlečivi sanjar, čovek kome stvarnost nikada nije bila dovoljna, pa je Lenonov rođendan godinama slavio poletnije nego sopstveni… Radionica kreativnog pisanja profesora Zorana Živkovića ga je ohrabrila, iščistila mu stil i dala mu krila da zaokruži roman koji je pisao dve godine, a oblikovao u glavi skoro dve decenije.

I da pokaže da se o protestima i našim (poslednjim) revolucijama može pisati i na drugačiji način, tako da to u čitaocu probudi čak i zrnce nostalgije – ako ni zbog čega drugog onda baš zbog toga što smo, makar u to vreme, masovno verovali u ostvarivanje svojih snova.

– Nisam nikada doživljavao to kao pisanje nekog generacijskog romana iako on možda tako izgleda na neki način – kaže autor o „Čuvaru vatre“. – Moj primarni motiv bio je da stavim tačku na neke lične priče koje su me žuljale nedovršene. Tek kasnije u meni se probudila želja da tom pričom podstaknem i druge ljude da se probude i prestanu da čekaju da im neko drugi ulepša život, već da menjajući sebe promene svet. Zbog pištaljki, bubnjeva i demonstracija neki su okarakterisali „Čuvara vatre“ kao revolucionarni roman, a on to nije, jer suština priče je pre svega podstrek na promenu svesti o vrednostima koje čine naš život. Ovaj roman je podsetnik da ako sa svoje strane učinimo sve što možemo da bismo uspeli u ostvarenju svojih snova, mi nismo gubitnici kakav god bio krajnji ishod. Savladavanjem sopstvenih limita svako od nas je mali pobednik u svojoj borbi samim tim što joj je hrabro i iskreno pristupio birajući prave ciljeve – one koji su, nažalost, prečesto zaboravljeni i skrajnuti.

BEOGRAD JE SVET

– BEOGRAD nije moj grad, on je moj život – kaže Manojlović, čiji su mnogi junaci „pravo iz romana“ otišli u svet. – Tužan sam kada vidim koliko sjajnih ljudi odlazi iz njega, jer to ga čini siromašnijim i prepušta beogradski šarm onima koji ni ne razumeju njegovu vrednost. Ima stotine lepših gradova u kojima se svakako udobnije živi, ali samo su beogradske ulice moje. Razumem sve koji su otišli odavde, ali ne razumem one koji su ostali i život provode zavučeni u sopstveni mrak dok nas beogradski duh svakoga dana zove sebi.

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *