ШОК НА ДАН ПОБЕДЕ: Немци траже да АМЕРИКА повуче своју војску из НЕМАЧКЕ! ИСТО СПРЕМАЈУ ШПАНИЈА, ДАНСКА, ХОЛАНДИЈА…

ŠOK NA DAN POBEDE: Nemci traže da AMERIKA povuče svoju vojsku iz NEMAČKE! ISTO SPREMAJU ŠPANIJA, DANSKA, HOLANDIJA…

10 maja 2020

Uoči proslave 75. godišnjice završetka Drugog svetskog rata, Nemci iskazuju želju da se napokon oslobode svojih oslobodilaca. Čelnici Socijaldemokratske partije, mlađeg partnera u vladajućoj koaliciji koju predvode demohrišćani Angele Merkel, zatražili su da se američko nuklearno oružje povuče s teritorije Nemačke.

„Nuklearno oružje na nemačkoj teritoriji ne povećava našu bezbednost, već upravo suprotno… Vlada Donalda Trampa objavila je da nuklearno oružje više nije samo sredstvo odvraćanja, već da može i da bude upotrebljeno u ratu. Rizik od eskalacije postao je neupravljiv“, obrazložio je svoj zahtev šef poslanika SPD-a u Bundestagu Rolf Micenih, koga su u tome podržali i kopredsednici partije, Norbert Valter-Borjans i Saskija Esken.



Debata u Nemačkoj

Ali ne i njihov partijski kolega Hajko Mas, aktuelni šef nemačke diplomatije, koji je „Špiglu“ rekao da ovakav zahtev „potkopava poverenje naših najbližih partnera… Naša spoljna i bezbednosna politika nikada ne sme da se pretvori u poseban nemački put“.

Oštro protivljenje pozivu čelnika SPD-a iskazali su i funkcioneri Hrišćansko-demokratske unije kancelarke Merkel — „SPD se nalazi u totalnoj nirvani kada je reč o bezbednosnoj politici… Američko nuklearno oružje pre svega služi našoj zaštiti“, saopšteno je iz ove partije — i zato, konstatuje portal „Politiko“ ovim povodom, „dokle god hrišćanske demokrate Angele Merkel budu glavna snaga u vladajućoj koaliciji, želja socijaldemokrata za američkim povlačenjem neće biti realizovana“.

Pa ipak, navodi se dalje, „stanovište SPD-a ne može da se ignoriše“, ne samo zato što je reč o vladajućoj partiji već i zato što njen zahtev „predstavlja podsetnik da bi savez levih partija — koalicija SPD-a, Zelenih i Levice — ako bi došao na vlast tokom narednih godina, gotovo sigurno zahtevao povlačenje američkog oružja“. Ovo tim pre što se „mnogi u SPD-u zalažu za bliže veze sa Rusijom“, a „prisustvo američkog nuklearnog oružja u Nemačkoj vide kao glavnu prepreku za popravljanje odnosa s Moskvom“.

Američko povlačenje

„Iako se američko povlačenje ne čini verovatnim u kratkom roku, ova mogućnost nije nerealna“, ukazuje „Politiko“, i za to ima dobar razlog. Jer, treba podsetiti da je još pre dve godine „Vašington post“ otkrio da je predsednik SAD Donald Tramp na jednom sastanku u Beloj kući „iskazao interesovanje za uklanjanje trupa iz Nemačke“, posle čega je Pentagon počeo da „analizira cenu i posledice povlačenja američke vojske“ stacionirane u toj zemlji.

Tek, ukazuje sada „Politiko“, „SPD-ov zahtev Tramp bi mogao da shvati kao još jedan dokaz da se Nemačkoj ne može verovati, pa bi zato mogao da ispuni svoje pretnje o povlačenju američkih snaga. S obzirom na budžetske troškove s kojima su SAD suočene zbog pandemije virusa korona, predsedniku neće biti potrebno mnogo ubeđivanja da bi redukovao američko prisustvo u Nemačkoj. Takav potez neizbežno bi obnovio strahove u ostatku Evrope od kolapsa NATO-a“.

Zašto je sada pokrenuto pitanje povlačenja američkog nuklearnog oružja iz Nemačke? Čemu to oružje danas uopšte služi? I kakav bi uticaj razvoj ove rasprave mogao da ima na transatlantske odnose Nemačke i SAD, na odnose unutar Evrope, i na njeno pozicioniranje prema Americi, Rusiji i Kini?

Ovo su pitanja o kojima su u „Novom Sputnjik poretku“ razgovarali Miroslav Stojanović, nekadašnji dopisnik „Politike“ iz Nemačke, i predsednik Centra za strateške alternative Aleksandar Mitić.

Rezolucija Bundestaga i ćutanje vlade

Miroslav Stojanović podseća da je pokojni Gvido Vestervele, kada je postao ministar inostranih poslova, pokrenuo „ovu jeretičku političku temu, ali je ta priča ubrzo potonula“.

„No, nije se i potpuno izgubila iz nemačke javnosti, vaskrsavajući s vremena na vreme i to na poprilično oštar način. Interesantno je da je Bundestag 2010. godine većinom glasova usvojio rezoluciju kojom od savezne vlade traži da izvrši pritisak na Vašington da povuče nuklearno oružje iz Nemačke. Vlada je, međutim, taj zahtev odbila“, naveo je Stojanović.

Sadašnji zahtev SPD-a, ukazuje Stojanović, „može se shvatiti i kao politički manevar, pokušaj da se iskoristi latentno neraspoloženje javnosti prema američkom vojnom prisustvu na nemačkom tlu“ — istraživanje javnog mnjenja, sprovedeno za nemačku novinsku agenciju DPA, pokazalo je da 42 odsto ispitanih podržava kompletno povlačenje američke vojske iz Nemačke, 37 se protivi tome, dok je 21 odsto ispitanih neodlučno — „u pokušaju da se dobiju politički poeni pred parlamentarne izbore iduće godine. Vlada, međutim, kao i ranije, ignoriše i ovaj zahtev, tvrdeći da bi Nemačka izgubila uticaj na nuklearnu strategiju NATO-a — iako eksperti ukazuju da nikakvog uticaja na američke nuklearne planove Nemci nemaju ni danas. Bez obzira na to, nemačko povlačenje iz ove grupacije imalo bi poguban uticaj po NATO, jer bi za njenim primerom mogli da se povedu i drugi“.

Aleksandar Mitić napominje da je u januaru ove godine u belgijskom parlamentu tankom većinom glasova odbačen sličan zahtev.

„Otpor prema ovom oružju postoji i u nekim drugim članicama NATO-a, poput Španije, Danske, Holandije…“

A koliko je ovo pitanje zapravo značajno može se, kako je dodao, naslutiti iz izjave jednog NATO diplomate, citiranog u „Njujork tajmsu“ u tekstu „Oslobađanje nemačke od američkog nuklearnog oružja“ koji je pisan povodom propale inicijative Gvida Vestervelea pre 10 godina: „Ovo oružje je osnova naše solidarnosti. Ako ga uklonite, šta nam ostaje?“

Debata tek predstoji

Tek, objašnjava Aleksandar Mitić, „revizija nuklearnog stava SAD iz 2018. godine, koju je progurao Pentagon, zalaže se za ofanzivne, a ne samo za defanzivne nuklearne kapacitete, i taj dokument je nesumnjivo imao uticaj na današnju raspravu u Nemačkoj“.

Debata je sada posebno intenzivirana zbog predstojeće zamene zastarelih aviona „tornado“ nemačke vojske, pri čemu postoje dve opcije — evropski „jurofajteri“, koji ne mogu da nose američke nuklearne rakete, i američki F-18 koji to mogu, naveo je Mitić.

„Iako konačna odluka još nije doneta, nemačka ministarka odbrane Anegret Kramp-Karenbauer izjasnila se u prilog američkih aviona, što bi moglo da predstavlja najavu da se Nemačka ipak odlučila da američko nuklearno oružje ostane na njenoj teritoriji“, dodao je Mitić.

S druge strane, ukazuje Miroslav Stojanović, „konačna odluka sigurno neće biti doneta za vreme mandata sadašnje vlade, a najava trošenja ogromnih količina novca za nabavku novih aviona izaziva veliko nezadovoljstvo u nemačkoj javnosti. Ako Zeleni budu ušli u narednu vladu, struja koja se protivi američkom nuklearnom oružju znatno bi ojačala, i nema sumnje da nam žestoka debata o ovom pitanju tek predstoji“.

A ta će debata imati i mnogo šire posledice. Jer, podseća Aleksandar Mitić, „transatlantski odnosi nisu bili ovoliko loši decenijama unazad, a Ursula fon der Lejen je pritom svoju Evropsku komisiju najavila kao geopolitičku komisiju, koja bi trebalo da ima samostalniju ulogu u globalnim okvirima, ne samo u oblasti odbrane već i ekonomije i u drugim strateškim pitanjima. Vašington, međutim, ne dozvoljava Evropskoj uniji da razvije konstruktivnije odnose s Rusijom i Kinom, i jasno je da EU neće moći da preuzme aktivniju ulogu u međunarodnim odnosima sve dok je uticaj Sjedinjenih Država na nju ovoliko izražen“.

(Nikola Vrzić / Sputnjik)

KOMENTARI



4 komentara

  1. Milutin says:

    Atomsko oružje u Evropi je samo skretanje pogleda sa stvarne svhe američke vojske na evropskom tlu. Nije u pitanju Rusija kao pretnja već je to Evropa. I ona se mora držati pod vojnom kontrolom. Pokušaj Amerike da stvori Novu Evropu, bez Nemačke, Francuske i drugih jakih ekonomija već od ostatka, manje više bivših članica Varšavkog pakta, gde bi bilo stacionirano i atomsko naoružanje okrenuto jednako na istok i na zapad Evrope. Ali svakako bi bilo usmereno u sopstveno Evropsko dvorište.

  2. Branko says:

    Pa to Putin kaže svim njima, kad na vašem teritoriju ne bude strane, u ovom i u većini slučajeva američke vojske, tada možemo da pričamo kao dve suverene države. Do tada vi ste samo podanik jedne imperije na umoru i čuvajte se da vas zapadni bankari opet ne iskoriste kao meso za naše topove. Ne mora on to njima ni da kaže, svi oni to jako dobro znaju. Neki bi se i hteli izvući ali su mali, ovisni o zapadnim helikopter parama i nategnutim a često i lažnim kreditnim rejtingom, koji je čisto poklon izmišljene validacije vrednosti ekonomije neke zemlje radi glasa u UN i drugim svetskim organizacijama. A Rusija više neće u rat zbog ideala slobode koju su mnoge nacije prokockale ušavši u koaliciju sa USA i VB koja je ništa nego nastavak trećeg ili već četvrti rajh.

  3. petrovgrad says:

    Amerika drži pod kontrolu poražene snage trećeg Rajha. Ameri nisu došli u Nemačku da sade cveće i kose travu po parkovima. Nemci bez kontrole su veliko zlo za ceo svet. Ponovo bi krenuli u vojne pohode. Američka antropološka teorije zasniva se na tome da se Nemci ukrštaju sa ženama koje nisu poreklom Nemice, a da se Nemice udaju za muškarce koji nisu Nemci. Tako se izvlači najbolje iz njih a da ne postane opasnost koja se ne može kontrolisati. Ta antropološka teorija je bila ozbiljno prihvaćena od Amera. Za Hrvate je doneta odluka da se kao narod liše sposobnosti i stave pod tutorstvom, jer su se pokazali kao genocidna nacije. To nije teorija zavere, već naučna analiza i studije.

  4. petrovgrad says:

    Ugledni američki antropolog Ernest Huton je 1943. pisao o konceptu tajnog plana za “uništavanje nemačkog nacionalizma i ideologije, uz zadržavanje i produbljivanje poželjnih nemačkih bioloških i socioloških kapaciteta. Predlog profesora sa Univerziteta Harvard pozvao je na genetsku transformaciju nemačke nacije podsticanjem ukrštanja nemačkih žena sa muškarcima koji nisu Nemci, a koje bi bili dovedene u zemlju u velikom broju; i nemačkih muškaraca, prisilno oteranih van Nemačke, sa ne-nemačkim ženama. Deset do 12 miliona Nemaca bilo bi poslato na prinudni rad pod savezničkim nadzorom u druge zemlje kako bi se obnovila njihova ekonomija. „Ove mere”, napisao je dr Huton, “uključuju smanjenje nataliteta” čistih “Nemaca, neutralizovanje nemačke” agresivnosti “denacionalizacijom indoktriniranih pojedinaca”. Ova šema bi, procenio je Huton, trajala najmanje 20 godina. „Tokom ovog perioda, to bi podstaklo imigraciju i naseljavanje ne-nemačkih državljana, posebno muškaraca, u Nemačkoj“, napisao je. Sada, kada stopa nataliteta u Nemačkoj opada, milioni rasno i kulturno stranih migranata su dobrodošli u Nemačku. Broj dece mešovite etničke pripadnosti naglo je porastao, a etničko-kulturni karakter većeg dela zemlje drastično je izmenjen, posebno u većim gradovima. Istorijski je sve do Prvog svetskog rata Nemačka imala veoma velike stope nataliteta od čak pet kao i velike porodice. U Prvom svetskom ratu ubijeno je 2.037.000 nemačkih vojnika, a još mnogo ljudi je povređeno i zdravlje im je oštećeno. Posleratna stopa nataliteta iznosila je oko 2,5 sve do Velike depresije. Depresija je izbrisala natalitet koji je između 1929.-1934. pao na oko 1,7. Prilično šokantno za zemlju sa stopom nataliteta pet, trideset godina ranije.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *