ШОК ЗА АМЕРИКУ – РУСKЕ И KИНЕСKЕ СЛУЖБЕ ГОСПОДАРИ ВЕНЕЦУЕЛЕ

ŠOK ZA AMERIKU – RUSKE I KINESKE SLUŽBE GOSPODARI VENECUELE

17 marta 2019

Sjedinjene Države su odlučile da ispune zahteve vlade Madura i da povuku preostale diplomate iz Karakasa u roku od nedelju dana, ali im je ministarstvo spoljnih poslova Venecuele dalo 72 sata da napuste zemlju.

Kao se može videti na društvenim mrežama, američka marioneta Gvaido ne može da osigura kontrolu nad gradskim i opštinskim službama, posebno ne nad ministarstvom spoljnih poslova i ministarstvom odbrane Venecuele, čime bi mogao da stvori stvarne zakonske temelje za zadržavanje američkog diplomatskog prisustva u Karakasu. Tako je Maduro upisao još jednu pobedu, prisilivši američke diplomate da napuste zemlju, iako se Sjedinjene Države pretvaraju da su same opozvale svoje diplomate.



Usput, Stejt Department je okrivio Rusiju i Kubu što su Venecuelu “gurnuli i ostavili u krizi”, a razlog je taj što su Moskva i Havana sprečili Vašington da smeni Madura s marionetom koju su odabrali Amerikanci.

Sabotaža elektroenergetskog sistema Venecuele

Posledice sabotaže na elektrani El Guri, kao i propratni hakerski napadi na mrežnu infrastrukturu vitalnih energetskih objekata u Venecueli još uvek je prilično zahtevan zadatak za venecuelansku vladu, koja pokušava da se nosi sa posledicama neočekivane krize.

Vojska je uključena u dobavljanje goriva za generatore i osiguranje rada malih elektrana. Gorivo se isporučuje vojnim kamionima koji se uzimaju iz mehanizovanih jedinica. Ipak, značajan deo zemlje i dalje ostaje sa punim napajanjem električne energije, dok policija i vojska u slučajevima manjka struje svim silama nastoji da spreči haos i pljačke.

Za razliku od Krima, gde su svojevremeno rušenja dalekovoda u Ukrajini obustavila isporuku energije, problem je rešen isporukom generatora iz cele Rusije i hitnom izgradnjom “energetskog mosta”.

Venecueli je te probleme mnogo teže da reši, budući da su glavni saveznici zemlje daleko, a nabavka potrebnih komponenti, kako bi se uklonili učinci sabotaže, je ograničena sankcijama Sjedinjenih Država. Za vladu je trenutna situacija neka vrsta testa otpornosti na stres. Ako u uslovima jakog spoljnog pritiska i masovnog napada na venecuelanske infrastrukturne objekte Madurova vlada uspe da zadrži kontrolu nad procesima unutar zemlje i spreči negativne posledice isključivanja električne energije, tada će moći da odoli i drugim napadima.

Važno je napomenuti da se “mobilizacija” pristalica Gvaida zapravo nije dogodila. Ljudi su 9. marta došli na skupove “za” i “protiv” Madura, što je u potpunosti uništilo priču da su “ljudi Venecuele protiv Madura”.

Uprkos svim naporima američkih i nekih latinoameričkih medija, Gvaido jednostavno nema značajnu podršku u narodu. Stoga nastavlja da organizuje manje skupove u bogatim četvrtima Karakasa u kojima ljudi tradicionalno podržavaju opoziciju još od vremena Kaprilesa.

Budući da je “mobilizacija” 9. marta propala, američke marionete su pokušale da iskoriste probleme s električnom energijom. Nadali su se masovnim nemirima koji bi bili katalizator rasta podrške Gvaidu, govoreći kako treba održati veliko okupljanje protiv “nesposobne vlasti da upravljaju energijom”.

Zapravo, SAD pokušavaju da stvore probleme Venecueli i onda da svojim štićenicima ponude “rešenje”. Najzanimljivije je to što su to planovi iz 2010. godine, kao što stoji u dokumentima koje je objavio Vikiliks u posebnom članku “Venecuelanski memorandum”.

“Rusi su krivi”

Sjedinjene Države su optužile Rosneft da nastavlja da posluje s venecuelanskom naftom, čime podržava Madurovu vladu. Rosneft je u odgovoru naveo da su ugovori potpisani odavno i da i dalje namerava da ih sprovodi, a pokušaje da se isti ograniče sankcijama će osporiti na sudu.

Ovde je sve sasvim jasno, Rusija i Kina su već jasno stavile do znanja da će u razumnom okviru nastaviti da ekonomski pomažu Venecueli održavanjem trgovinskih odnosa i jamčeći bezbednost venecuelanskim inostranim sredstvima koja su prenesena u Moskvu.

Sjedinjene Države, kao deo strategije ekonomskog gušenja latinoameričke zemlje, pokušavaju da vrše pritisak na ruske banke i kompanije koje rade s Karakasom, preteći sankcijama.

Ali budući da je pitanje podrške Venecueli prvenstveno pitanje spoljne politike, moguće američke sankcije će u Moskvi i Kini smatrati nužnim troškom vezanim za promovisanje postojećeg kursa suverenih država u Latinskoj Americi.

Što se tiče Rosnefta, akcije Sečina i njegovih saradnika su već pomogle Maduru da se odupre 2017. i 2018. godine, kada je Karakasu odobren stabilizacijski kredit, koji je već delimično vraćen. Moskva je pomogla “čavistima” da prevladaju efekte krize 2015. i 2016.

Uz više milijardi kineskih finansijskih injekcija, Rusija je omogućila vladi Madura da ispuni većinu socijalnih obaveza. Budući da je uloga kineskih i ruskih kopmpanija u pitanju zaobilaženja američkih sankcija očigledna, pokušaji Sjedinjenih Država da na njih izvrše pritisak su očekivani.

Ali na makro nivou, te pretnje pokazuju da su Sjedinjene Države već prisiljene da uđu u dugu “utakmicu”. Da je bilo moguće odmah svrgnuti Madura i postaviti Gvaida u palatu Miraflores, Vašington bi se pridržavao izvornog plana u kojem glavna pretnja nisu bile sankcije, nego odvraćanje ruskih i kineskih ulaganja u Venecueli, kako su se dogovorili Stejt Department i proamerička venecuelanska opozicija.

Budući da te pretnje nisu uplašile Moskvu i Peking i podrška se nastavila, Sjedinjene Države su se vratile na tradicionalnu taktiku sankcija “svemu što se ne sviđa Vašingtonu”. Ali, same sankcije ne mogu nadoknaditi neuspehe na strateškom nivou, baš kao što se dogodilo sa Sirijom.

U igru ulazi i Kina

Kinesko ministarstvo spoljnih poslova je zvanično saopštilo da je azijski div spreman da pomgne Venecueli u obnovi snabdevanja energijom. Pre svega se može govoriti o snabdevanju komponenti potrebnih za obnovu elektrana izloženih napadu, kao i dodatnim ulaganjima u energetsku infrastrukturu.

Usprkos pretnjama iz Vašingtona, Kina je javno dala do znanja da ne namerava da odustane od svojih ulaganja u Venecueli i da će zadržati podršku Maduru na više nivoa i garantuje kineske investicije u Venecueli.

U tom kontekstu je venecuelanska vlada saopštila da je snabdevanje električnom energijom u Venecueli nakon pet dana teške krize uglavnom obnovljeno, iako su neka područja još uvek bez struje ili se suočavaju s povremenim nestancima napajanja.

Razumljivo je zašto vlada teži da objavi da je uklonila glavne posledice sabotaže na elektrani El Guri, uprkos činjenici da još nije obnovljeno 100% snabdevanja električnom energijom. Očekuje se da će uskoro početi da rade škole i druge društvene-ekonomske infrastrukture koje su bile paralizovane zbog nestanka struje.

Venecuela je već pozvala Kinu i Rusiju da pomognu u istrazi sabotaže protiv njenog energetskog sistema.

Mobilizovana je vojska

U međuvremenu je uočena važna uloga vojske Venecuele, koja je u većini slučajeva uspela da spreči nerede i pljačke, uzevši ključne objekte pod zaštitu i osiguravši snabdevanje generatorima i gorivom. Osim toga, vojska je organizovala kopnene i vazdušne patrole oko ključnih energetskih objekata u zemlji.

Venecuelanski ministar odbrane je istakao da je zemlja odbila napad pomoću oružanih snaga i da će odbiti sve naknadne napade imperijalista na Bolivarsku revoluciju.

Ministar odbrane je takođe istakao veliku ulogu naoružane Bolivarske milicije u održavanju javnog reda u područjima bez svetla, ukazujući na visok nivo samoorganizacije venecuelanskog društva u uslovima agresije.

Kao odgovor na izjave venecuelanske vojske američki Stejt Department je tradicionalno optužio vojno rukovodstvo Venecuele za “korupciju i trgovinu drogom”. Nije bilo poziva da vojska “pređe na stranu naroda”, što znači da ova šema ne funkcioniše i uklonjena je sa službenog dnevnog reda.

Juče je protiv Gvaida pokrenut kazneni postupak zbog napada na energetski sektor Venecuele. Uprkos nestanku struje, protest protiv Madura u Karakasu je u brojkama bio prilično bedan. Gvaido de fakto nema vladu niti upravu, ni poluge kontrole bilo čega, ni aparat moći, tako da se među protivnicima Madura sve češće postavlja pitanje o tome čime Gvaido uopšte vlada i gde je njegova “višemilionska” podrška.

Situacija vrlo jasno ilustruje razloge zbog kojih su Sjedinjene Države prisilile Gvaida da se vrati u Venecuelu i da otkaže svoju planiranu turneju po Evropi. Da je sad šetao po evropskim metropolama, protestni pokret bi se potpuno urušio, čak iako oko njegovog lika još uvek pokušavaju da se organizuju skupovi u bogatim četvrtima Karakasa.

Ako se energetska kriza u potpunosti prevlada i proamerička opozicija to ne bude iskoristila za jačanje protestnih osećaja, to će biti prilično ilustrativan dokaz nemoći Gvaida, koji nije uspeo da iskoristi čak ni tako povoljnu situaciju kao što je „blackout“ u celoj zemlji.

U tom smislu, odlazak američkih diplomata bi vrlo lako mogao biti povezan s mogućim jačanjem američke politike prema Venecueli, od organizacije pomorske blokade i dodatnih sankcija protiv Kine, Rusije i Kube, do moguće vojne operacije protiv Venecuele.

Logično je razmišljati o vojnoj opciji, jer se pokazalo da druge metode za svrgavanje vlade jednostavno ne funkcionišu.

Da u Vašigntonu gube razum i strpljenje vidi se iz najnovijih izjava Majka Pompea koji je za propast svih američkih planova optužio Rusiju i Kubu. Kinu nije spomenuo, jer je izjavu dao pre zvaničnog saopštenja Pekinga da će povećati pomoć Venecueli i da će pružiti dodatni podršku vladi u Karakasu na više nivoa.

“Kremlj stoji uz svoje venecuelanske prijatelje i odbacujući volju naroda suverene zemlje Moskva štiti Madurov režim. Moskva je iz vlastitih razloga pogazila legitimne demokratske nade i težnje Venecuelanaca”, rekao je Pompeo.

“Kuba se prema Venecueli odnosi kao prava imperijalistička sila, jer pruža Maduru i njegovoj pratnji fizičku zaštitu, a njegovom režimu materijalnu i političku podršku. Nijedna zemlja nije učinila više da podrži smrt i svakodnevne patnje običnih Venecuelanaca, uključujući venecuelansku vojsku i njihove porodice, nego komunisti iz Havane”, rekao je Pompeo.

(logicno.com)

KOMENTARI



4 komentara

  1. Budi Bog s nama says:

    Ameri otkrili da u Venecueli ima nafte više nego svom ostalom svetu zajedno, obzirom da su ljudi u Venecueli previše neprikladni i glupi za toliko bogatstvo, dolaze oni ameri da uspostave svoju demokratiju i počnu sa eksploatacijom svih tih resursa koji tu postoje. Najpre neka mlada opoziciona demokratska snaga koja je po američkom modelu treba da se rodi u Venecueli ali ovaj porođaj izgleda da će biti podbačaj, i nema drugog načina da dođe do eksploatacije blaga iz Venecuele. Ameri su počeli da gube svoje bitke na svim frontovima, pogotovu tamo gde se umešaju Rusija i Kina.

  2. milorad2 says:

    mnogo zlata ima u venecueli pored nafte, a zlato im je potrebno jerr uskoro dolar neće biti tako bitan, finansijski sistem će se vratiti na vreme pre beskonačne trgovine DUGOVIMA i realnoj podlozi novca.To sprečava spekulacije i naduvane prihode "finansijske industrije" na zapadu koja nije ništa drugo nego naduvani PARAZIT na telu svetske ekonomije.Ko ima proizvodnju zlata taj ima i mogućnost štampanja dodatne finansijsko valutne vrednosti drugim rečima imaće stabilnu i nezavinu valutu, sa mogućnošću vodjenja sopstvne investicione politike:)

  3. doktrina soka says:

    Venecuela je Kubi 50g pomagala,koliko traju sankcje,e sada Kuba pomaze Venecueli.Pompeo,nezna sta prica,lud covek.

  4. teoretičar says:

    O Kini se više ne piše jer je potpisala sve zahteve Amerike na pregovorima koji se odvijaju već skoro jednom godišnje, što nije baš popularno pa onda bolje ne pisati o tome. Obzirom na izbacivanje kinesko-američkih "pregovora" iz medija, nije čudo da mnogi nisu svesni šta se događa. Na drugoj strani i Rusija i Kina su pod sve težim sankcijama Amerike i Zapada. Zapad ne sankcioniše Kinu i Rusiju samo u onim delovima gde Rusiji vešto izvlači sirovine a Kini proizvode po uslovima Zapadnog tržišta koje diktira cene. Minimalne cene sirovina i minimalne cene proizvoda. Zato Rusija kao nema uopšte problema da izvozi sirovine na Zapad a Kina nema problema da izvozi jeftine proizvode. To je malo teže da uđe u mozak ljudi i ljudi nerado o tome razmišljaju. Dakle, Zapad radi isto što i uvek. Kada Rusija uvede sankcije Zapadu u prestane da im potura svoje sirovine jer drugačije nije u stanju da stvori dovoljan kapital koji bi joj osigurao socijalni mir i kada Kina uvede sankcinje Zapadu i prestane da potpisuje "tritije" samo da bi izvozila svoje jeftine proizvode na Zapad jer drugačije nije u stanju da sačuva socijalni mir, onda bi imali prava da kažemo kako su Rusija i Kina na dobrom putu da preuzmu Svet od Zapada. Zapad je lomio SSSR od 1945. do 1990. i slomio ga a zatim vojno ili na neki drugi strateški način ušao u gotovo sve države bivšeg SSSRa i sve države Varšavskog pakta. Za Rusiju i Kinu će mu trebati isto toliko. Rusija se povlači pred Zapadom 2 puta godišnje, Kina 12 puta. Nisu u stanju i ne smeju ništa da preduzmu iako su im rakete Zapada već na "sto kilometara od Moskve" i Pekinga. Ruski političari i ekonomisti se polako sateruju u "tor" i sve manje mogu da idu u međudržavne posete. Kina je vojno slabija i manje opasna od Rusije i zato još nekako i skita po svetu. Uglavnom su to posete jednih drugima ili nekim beznačajnim državama kao što je Srbija. Lavrov gotovo da se više i ne čuje na svetskoj sceni, niti se pojavljuje. Zašto narod nije u stanju da shvati šta se događa? Zašto narod ne shvata da Zapad pridavljuje i Rusiju i Kinu i da se ove dve države ipak povuku na kraju podvijena repa iz svakog sukoba? Sirija se sprema za cepanje po Zapadnom šablonu ili nešto slično kao i Srbiju što su pocepali. Nije Amerika uspela da je vojno satre, ali zato je sravnila sa zemljom. Rusija nije uspela da oslobodi Siriju čak ni sa svojom vojnom silom. Šta ima novo u Libiji? Ništa! Šta ima novo u Siriji? Ništa! Armagedon u ove dve države. Šta će biti sa Venecuelom? Pa nešto između Sirije i Libije. Možda i neki Irak. Već jeste na pola. Šta se događa sa S Korejom? Pa Ameri otvoreno pokušavaju da izvuku S Koreju izvan uticaja Kine i Rusije i već su dobro odmakli. Trenutni manevri S Koreje su samo dreka između dva samita, tek da se narod navikne na ono što polako dolazi. I tako dalje...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *