«Сорошев реферат“: од резолуције – ка револуцији?

«Sorošev referat“: od rezolucije – ka revoluciji?

4 juna 2017

Piše: Petar Iskenderov

Evropski parlament je prvi put u istoriji delatnosti EU zvanično pustio u pogon proceduru uvođenja sankcija protiv države-članica ove organizacije – protiv Mađarske. Još pre godinu i po slične pretnje su se čule na adresu njenog partnera iz Višegradske grupe – Poljske. Međutim, što se tiče Varšave, evro-poslanici u rukovodstvu EU su usled određenih razloga odbili da prihvate obaveze za ispunjenje odluke. Budimpešta sada rizikuje da ostane bez prava glasa na samitima EU.

Prema informacijama iz briselskih izvora, u poslednjih pet godina rukovodstvo EU je razmatralo mogućnost uvođenja ovih ili onih političkih i finansijskih sankcija protiv čitavog niza zemalja. Pored Poljske, na spisku su bili i Grčka, Kipar, Slovačka, pa čak i Nemačka (iz razloga agresivne trgovačke i finansijske delatnosti na tržištima centralne i istočne Evrope, u kojima Evropska komisija vidi elemente ekonomskog ropstva). Međutim, upravo u odnosu prema Mađarskoj zvanično je puštena u pogon procedura kažnjavanja iz sedmog člana Lisabonskog sporazuma.

Prema raspoloživim informacijama, izbor Brisela nije slučajan. Njega su uslovili pre svega spoljašnji faktori – zapravo odbijanje vlade Mađarske da prekine uzajamne trgovačko-ekonomske odnose sa Rusijom (u tom smislu i u energetskoj oblasti) i aktivne napore mađarskog premijera Viktora Orbana po pitanju podrške etničkim Mađarima koji žive u zemljama bivše Austro-Ugarske – pa tako i u Rumuniji (više od 1,2 miliona), Srbiji (300 hiljada), Slovačkoj (više od 450 hiljada) i Ukrajini (više od 150 hiljada). Usled toga, u EU je nastao svojevrstan antimađarski blok, koji u sebe uključuje kako otvoreno antiruske snage, tako i te zemlje koje optužuju Budimpeštu da teži munjevitom prekrajanju karte regiona i čak preporodu Austro-Ugarske.

Za sada je, istina, procedura kažnjavanja Mađarske samo pokrenuta – i u dokumentima u svojstvu glavne optužbe figuriraju kršenja ljuskih prava.

Rezolucija koju je prihvatio Evropski parlament bila je prihvaćena zajednički od strane levih i liberalnih frakcija Evropskog parlamenta i prošla je kroz preliminarnu raspravu još krajem aprila. [www.europarl.europa.eu/oeil/popups/ficheprocedure.do?lang=en&reference=2017/2656(RSP)#basicInformation]

A već rezolucija koja je ovih dana prihvaćena većinom glasova, završno konkretizuje optužbe. U dokumentu se ističe da mađarske vlasti nisu ispunile prethodne rezolucije i nekoliko zakonodavnih inicijativa Evropskog parlamenta. [www.europarl.europa.eu/sides/getDoc.do?type=MOTION&reference=B8-2017-0295&language=EN]

Radi se, između ostalog, o pooštravanju pravila prihvatanja izbeglica u Mađarsku, donošenja zakona u zemlji koji je usmeren na ograničavanje inostranog finansiranja za nevladine organizacije, a takođe i o zakonodavnim ograničenjima delatnosti inostranih visokoškolskih ustanova. U poslednjem slučaju radi se o Centralno-evropskom univerzitetu koji je osnovao Džordž Soroš – što dozvoljava da bolje shvatimo prirodu sadašnjeg nezadovoljstva mađarskim vlastima. Evropski parlament „izražava žaljenje što je u poslednjih nekoliko godina razvoj situacije u Mađarskoj doveo do ozbiljnog pogoršanja stanja i vladavine prava, demokratije i temeljnih ljudskih prava, u tom smislu i u oblasti slobode izražavanja, akademske slobode, prava migranata, azilanata i izbeglica, ograničenja i kršenja delatnosti institucija civilnog društva, prava na jednako obraćanje, prava ljudi koji pripadaju manjinama, uključujući Cigane, Jevreje i predstavnike LGBT populacije, socijalnih prava, funkcionisanja ustavnog sistema, nezavisnosti pravosuđa i drugih institucija“.

Na osnovu svega gore iznetog, doneta rezolucija poziva na uvođenje u dejstvo sedmog člana Lisabonskog sporazuma, pozivajući Evropsku komisiju da podrobno izuči situaciju u Mađarskoj, a Budimpeštu – da pozove zakone koji izazivaju kritiku Brisela. Pored toga, Evropski parlament je opunomoćio Evropsku komisiju da „pažljivo prati rashodovanje sredstava iz budžeta EU od strane mađarske vlade“.  [www.europarl.europa.eu/news/en/press-room/20170511IPR74350/fundamental-rights-in-hungary-meps-call-for-triggering-article-7]

Za rezoluciju je glasalo 393 poslanika, 221 je glasao protiv, 64 su bili uzdržani. Protiv dokumenta glasali su uglavnom poslanici desnocentrične Evropske narodne partije – u čiju frakciju ulaze i poslanici vladajuće partije u Mađarskoj „Mađarskog građanskog saveza“ (Fides – Fidesz). [www.votewatch.eu/en/term8-situation-in-hungary-motion-for-resolution-vote-resolution.html#/##vote-tabs-list-1]

Pozivanje na sedmi član Lisabonskog sporazuma nije slučajno uvršteno u tekst. Upravo taj član daje mogućnost da odluka Evropskog parlamenta postane obavezujućom za ispunjenje od strana organa više vlasti EU, pošto predviđa da „argumentovani predlog“ Evropskog parlamenta predstavlja jedan od legalnih osnova da Savet EU proanalizira: postoji li „jasna pretnja“ kršenja temeljnih vrednosti ove organizacije od strane neke države-članice. Odgovarajuću odluku Savet EU je doneo većinom glasova predstavnika 4-5 zemalja koje ulaze u Evropsku uniju. [register.consilium.europa.eu/doc/srv?l=EN&f=ST%206655%202008%20INIT]

Ovo je pravna strana dela. Međutim, nije manje važna ni njegova politička pozadina. A u tom smislu pooštravanje pritisak Brisela na Budimpeštu može privesti do konsolidacije ne samo antimađarskog, nego i promađarskog bloka – u čiji sastav je praktično ušla i ta ista Poljska. U januaru tekuće godine mađarski premijer Orban je već obećao da će se suprotstaviti pokušajima sankcija koje rukovodstvo EU može da uvede protiv Varšave – po pitanju istih takvih optužbi za kršenje ljudskih prava, pritiska na medije i sudsku vlast koje inkriminišu i Mađarima.

Budimpešta sa svoje strane kategorički odbacuje optužbe Brisela. Ministar inostranih poslova Mađarske Peter Sijarto je otvoreno nazvao deklaraciju koju je prihvatio Evropski parlament „referatom Soroša“. „Evropske institucije se nikako ne mogu pomiriti sa tim da će vlada Mađarske, bez obzira na međunarodni pritisak, nastaviti takvu migracionu politiku koja obezbeđuje bezbednost zemlje i naših građana“ – podvukao je šef mađarskog spoljnopolitičkog resora. Prema rečima Petra Sijarta „mi smo sada svedoci novog napada na Mađarsku, koju organizuje mreža Džordža Soroša“. [www.kormany.hu/en/ministry-of-foreign-affairs-and-trade/news/we-ve-had-the-tavares-report-now-comes-the-soros-report]

Ne tako davno, u aprilu – neposredno uoči razmatranja antimađarske rezolucije u Evropskom parlamentu – Viktor Orban je u toku debate u sedištu EU u Briselu izjavio da smatra Džordža Soroša za „finansijskog spekulanta“. A predsednik Mađarske Janoš Ader je 10. aprila potpisao zakon o inostranim univerzitetima koji može dovesti do zatvaranja Centralno-evropskog univerziteta koji je osnovao Džordž Soroš. U skladu sa popravkama u zakonodavstvu koje je odobrio parlament Mađarske, inostrani univerziteti mogu da rade u Mađarskoj uz uzajamni sporazum sa Budimpeštom i zemljom koja je inicirala otvaranje visokoškolske ustanove. Drugim rečima – Sorošev univerzitet može funkcionisati u Mađarskoj samo u tom slučaju ako Mađarska i SAD potpišu odgovarajući međudržavni sporazum, a sam Centralno-evropski univerzitet otvori svoje predstavništvo iza okeana. (gde je on akreditovan u državi Njujork). [www.rbc.ru/rbcfreenews/5900bb329a7947c87257bae5]

Naravno, još je rano govoriti o tome da će proces „kažnjavanja“ Mađarske izaći na nivo lišavanja prava glasa Mađarskoj u EU. Međutim, očigledna je tendencije sve aktivnijeg „zatvaranja usta“ onima koji su nezadovoljni u današnjoj Evropskoj uniji. A učešće Džordža Soroša u tom procesu daje osnovu da se pretpostavi još žešći scenario – između ostalog i pokušaj da se u Mađarskoj organizuje svoja „obojena revolucija“ sa ciljem uklanjanja sa vlasti vlade koja je neugodna određenim krugovima na Zapadu. Rečju – „trag Soroša“ je primetan i u masovnim demonstracijama koje su u aprilu započele u Srbiji. Slično „podudaranje“ teško da je slučajno.

(Fond strateške kulture)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *