Spasao sam drugaricu od Dragana Đurića

Spasao sam drugaricu od Dragana Đurića

26 августа 2014

tijanin otacDragan Đurić, osumnjičen za ubistvo Tijane Jurić, i ranije nasrtao na maloletnice, priča M. T. za „Novosti“: Pre sedam godina u diskoteci u Bajmoku, Đurić maltretirao 15-godišnju K. V., a kada je M. T. pokušao da je zaštiti, istukao ga.

OVAJ ožiljak na čelu i ove brazgotine na vratu mi je, pre sedam godina, napravio Dragan Đurić. Zbilo se to u disko klubu „Odiseja“ u Bajmoku. Ja sam tada imao 18, a on 27 godina, a razlog da me brutalno pretuče bila je K. V. kojoj je tada bilo svega 15.

Ovo za „Novosti“ kaže M. T. iz Mišićeva, mesta udaljenog pet-šest kilometara od Bajmoka, u kojem je, u noći između 25. i 26. jula, Đurić svirepo ubio 15-godišnju Tijanu Jurić. I K. V. je takođe iz Mišićeva, i, primereno uzrastu u kojem su bili te 2007. godine, bila mu je više drugarica nego devojka.

– Mi iz Mišićeva smo uvek izlazili u Bajmok koji je mnogo veći od našeg sela. Ja sam te večeri bio u kafiću „Brazilija“, a ona u „Odiseji“. Odatle mi je poslala SMS poruku da dođem, jer je jedan momak maltretira pa ne zna šta da radi. Otišao sam, razume se – nastavlja turobnu priču M. T.

Kada je stigao, zatekao je ogromnog i njemu tada nepoznatog mladića kako, brutalno, pokušava da K. V. odvuče od njenog društva, istovremeno psujući devojčice i dečake sa kojima je bila.

– Prišao sam, uzeo je za ruku i odveo u drugi kraj kluba, nadajući se da će nas ostaviti na miru. Njemu to, međutim, nije padalo na pamet, pa nam je ponovo prišao. „Lepa ti je devojka, mangupe“, rekao je cinično. Odgovorio sam mu da mi to nije devojka, već drugarica i zamolio ga da nas ostavi na miru. Umesto toga, on je na mene istresao pivo iz plastične čaše koju je držao u ruci.

Posle toga, M. T. i K. V. su pokušali da odu iz lokala, ali im Đurić to nije dozvolio. Krenuo je za njima, a ono što je usledilo momak iz Mišićeva, kaže, nikada u životu neće zaboraviti.

– Najpre me je uhvatio oko struka, podigao u vazduh i tresnuo o pod. Zatim me je pivskom flašom udario u čelo i napravio ranu od koje je ovaj ožiljak. Posle toga je, ćuteći, nastavio da me brutalno tuče.

Tek pošto je priskočilo obezbeđenje kluba, Đurić je zaustavljen. Da nije, ko zna kako bi se sve završilo. U međuvremenu, stigla je i policija koja je protiv njega podnela krivičnu prijavu. Bio mu je zabranjen i ulazak u „Odiseju“, ali se on u njoj ponovo pojavio posle samo nedelju dana, popio pivo kao da se ništa nije dogodilo, i posle sat vremena otišao.

– Na prva tri-četiri ročišta u Opštinskom sudu u Subotici nije se pojavljivao. Nisu, navodno, mogli da mu uruče poziv, mada je tada još živeo u Aleksi Šantiću. Kada se najzad pojavio, prilikom našeg suočenja je hladnokrvno, bez imalo stida, tvrdio da me nije udario flašom, jer, kako je rekao, da jeste sigurno bi me ubio. Pokušao je da ubedi sud da je do tuče došlo zato što sam mu ja ukrao jaknu, ali su svi svedoci, od K. V. preko gostiju kluba do policije, to opovrgli.

Suđenje Đuriću se proteglo i u 2008, a M. T. se, želeći da i njega i ono što mu je uradio što pre zaboravi, dalje nije interesovao za detalje. Zna samo da je potonji kasapin iz Bajmoka proglašen krivim i osuđen, na kakvu kaznu ne zna precizno.

– Da nije bilo ovog užasa sa malom Tijanom, verovatno ga se nikada ne bih setio. Ovako, nažalost, jesam. Ako moje svedočenje, na bilo koji način, bude moglo da doprinese suđenju za ubistvo nedužne devojčice, spreman sam da se pojavim pred sudom – kaže M. T. u subotičkom domu Jurićevih, kojima se sam javio posle tragedije.

Ovaj dvadesetpetogodišnjak nije, međutim, i jedini koji je Jurićima ponudio pomoć u razobličavanju prave prirode čoveka koji im je razorio život.

– Javili su mi se i još neki sadašnji i bivši stanovnici Alekse Šantića čiju maloletnu decu je Đurić takođe maltretirao – potvrđuje Igor Jurić. – Razgovaraću sa njima, a onda tužilaštvu predočiti i njihove iskaze. Tijana, očigledno, nije jedina Đurićeva žrtva, ali jeste najtragičnija. Zbog nje i svih drugih on mora da dobije maksimalnu kaznu i trajno bude uklonjen iz društva kojem, zbog zverstava na koje je spreman, ne pripada.

 

DO NOVOG ADVOKATA PREKO TABLOIDA?

U sva četiri iskaza Đurić je, kaže Igor Jurić, ponavljao da mu advokat ne treba, „jer je uradio to što je uradio, a para nema“.

– Kad su mu, po službenoj dužnosti, dodelili advokata Dragana Mileusnića iz Subotice, rekao je: „Pa, dobro, neka me brani kada je već tu, ali ja para nemam“ – kaže Igor. – Otuda i moje zaprepašćenje kada je odbranu preuzeo Viktor Gostiljac, iz Beograda. Zato sam zamolio neke uticajne, a dobronamerne ljude, koji su mi sami ranije ponudili svaku pomoć, da saznaju otkud taj obrt. Prema njihovim prvim informacijama, postoje ozbiljne indicije da je u tome posredovao jedan tabloid. Kad za to dobijem i čvrste dokaze, reći ću i koji, a Srbija mu, siguran sam, to neće oprostiti!

 

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u