Спрема се свргавање Виктора Орбана

Sprema se svrgavanje Viktora Orbana

18 januara 2015

01hungary-articleLargeTalas uličnih protesta ponovo je pogodio Mađarsku u 2015. godini. Preko 5.000 ljudi je protestovalo 2. januara zbog politike premijera Viktora Orbana.

Vlada je nedavno preduzela korake kako bi ojačala odnose sa Rusijom. Parlamentarni izbori u Mađarskoj su se odigrali 6. aprila 2014. godine. Rezultat je bio pobeda Fidesa pri čemu je Viktor Orban ostao premijer.

Partija Fides je dobila 14% više glasova ostvarivši većinu u parlamentu. U oktobru 2014. godine partija Fides je pobedila na lokalnim izborima širom države, ostvarujući većinu u svim mogućim strukturama vlasti. Od 33 mesta skupštine u Budimpešti, partija Fides je dobila 20 mesta. Nema sumnje da vlada ima veliku podršku.

Gabor Vona, lider druge najveće mađarske partije, Jobik, izrazio je 12. januara svoje mišljenje o trenutnim događajima u intervjuu za rusku informativnu agenciju Regnum.

Jobik ubrzano dobija na jačini. Popularnost te stranke naročito raste zbog pojačanog kritkovanja članstva u EU. Mađarska se pridružila Evropskoj uniji pre 10 godina. Prema rečima Vone, Mađarska je uvučena u uniju obećanjima da će se živeti sa visokim standardom.

„Komunizam je pao i ljudi su želeli miran život, poslove i slobodu, a dobili su u stvari nešto sasvim drugačije.

Izgubili su radna mesta, zbog čega je 5% stanovništva otišlo u inostranstvo da traži poslove, uglavnom mladi ljudi.

Sada su Mađari podeljeni i ljuti. Fabrike su uglavnom ili zatvorene ili u rukama stranaca, zbog čega se na policama nalaze samo proizvodi napravljeni u inostranstvu.

Mađarska se suočila sa sličnom situacijom u kojoj je Rusija bila kada je Jeljcin bio na vlasti. To mora da se promeni. Nije tako samo u Mađarskoj, puno država u centralnoj i istočnoj Evropi ima isti problem“.

Gabor Vona je objasnio da spoljnopolitički program njegove partije predviđa reviziju odnosa sa Evropskom unijom, povlačenje iz NATO-a i formiranje neutralnosti.

On veruje da je situacija u državi ekstremno zabrinjavajuća. Nestabilna Ukrajina se graniči sa Mađarskom što dodatno komplikuje stvari. Vona ukazuje na to da specijalne službe SAD očigledno organizuju ove ulične proteste.

Obično takvim aktivnostima koordinira ambasada SAD. Sav „prljav posao“ obavlja Andre Gudfrend, koji je prethodno služio kao generalni konzul u ambasadi SAD u Damasku, Sirija. Postoji utisak da se nešto ozbiljno zakuvava u državi, možda čak i događaji u stilu ukrajinskog Majdana.

Neki se protive odluci vlade da Mađarska padne pod uticaj Rusije. Drugi ne žele centralizovani sistem vlasti protiv kojeg su se ranije generacije borile.

Zašto se opozicija toliko plaši Viktora Orbana?

On je pre 8 godina bio optužen da je maskirani komunista i skriveni podržavalac Janoša Kadara. Da li je to tačno? Ni u kom smislu.

Ništa u njegovoj političkoj biografiji ne može da potvrdi tu tvrdnju. Za vreme mađarske perestrojke (perioda reformi), on se strogo protivio komunizmu zahtevajući slobodne izbore i povlačenje sovjetske vojske. On je bio premijer kada se Mađarska priključila NATO-u.

Kao premijer, on je podržao reforme tržišta u kombinaciji sa jakom politikom društvene bezbednosti. On veruje da svaki Mađar treba da ima posao. Ako privatnici ne obezbeđuju dovoljno radnih mesta, vlada mora da se umeša.

Njegova socijalna politika je u suštoj suprotnosti sa neodgovornom politikom litvanske, rumunske i ukrajinske vlasti koje su spremne da se povinuju svim uslovima koje nameće Međunarodni monetarni fond.

Ne bismo pogrešili ako bismo Viktora Orbana nazvali mađarskim nacionalistom. On je imun na ideološki uticaj i skoncentrisan je na zaštitu nacionalnih interesa Mađarske, bilo da je u pitanju ekonomija, društvena bezbednost ili inostrana politika. On je nedavnih godina došao do zaključka da praćenje uputstava iz Vašingtona i Brisela ne vodi ka poboljšanju životnog standarda u Mađarskoj.

Na primer, tu je direktiva Evropske komisije o invazivnim stranim vrstama. Mađarska treba da ograniči svoju ekspanziju, povređujući mađarske proizvođače meda. Brisel nije briga za to. Orban često stavlja Evropsku komisiju u neprijatne situacije postavljajući neprijatna pitanja.

Na primer, Orban je pitao EU odakle će nabaviti 25 milijardi evra, količinu novca koja je namenjena za izjednačavanje ukrajinske ekonomije sa evropskim standardima. Orban otvoreno navodi da je njegova država više pogođena antiruskim sankcijama nego sama Rusija.

On želi da zna ko će kompenzovati štetu nanetu mađarskim poljoprivrednicima. Premijer kaže da je u interesu države da zalihe gasa ne dolaze kroz Ukrajinu. Orban iznosi čvrste činjenice objašnjavajući zašto je baš Rusija angažovana da nadogradi nuklearnu elektranu u Paksu. Rusija je jednostavno dala najbolju ponudu i pobedila na tenderu.

Zapadni mediji navode da je Orban sklon autoritativnoj vlasti, ali bez obzira na to, demokratija još uvek igra veliku ulogu u Mađarskoj.

Možda nije neoliberalna demokratija, ali je nešto veoma slično. Demokratija kao vladavina naroda ne mora da bude liberalna. Zavisi šta ljudi preferiraju.

Orban je u julu 2014. godine rekao da se u Mađarskoj preferira neliberalna demokratija. Mnogi političari su odlučili da stanu uz svoje države i da se usprotive Vašingtonu i Briselu – Orban, Miloš Zeman, predsednik Češke republike i Robert Fico, premijer Slovačke.

Oni ne veruju u koncept „nove Evrope“ koji nameće bivši sekretar odbrane SAD, Donald Ramsfeld.

Neke bivše socijalističke države su spremne na saradnju i zajedničke odnose sa Rusijom čak i ako se to Zapadu ne sviđa. Neki zapadnoevropski lideri poput italijanskog premijera Matea Rencija počeli su da kritikuju antiruske sankcije. Jedinstvo Zapada o antiruskoj politici se polako dovodi u pitanje.

Gabor Vona smatra da će Vašington učiniti sve što je u njegovoj moći da promeni Orbanovo mišljenje ili da ga svrgne. Sledeći ulični neredi u Budimpešti se očekuju 1. februara kada nemačka kancelarka Angela Merkel bude posećivala Mađarsku.

Arkadij Džiuba (Fondsk)

(Webtribune.rs)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *