СПРЕМАЈУ ПОТПУНИ ПОРАЗ СРБИЈЕ – Нови „нон-пејпер“ о Kосову: Оштре последице

СПРЕМАЈУ ПОТПУНИ ПОРАЗ СРБИЈЕ – Нови „нон-пејпер“ о Kосову: Оштре последице

31 јануара 2023

Kосово је слободно да не оснује Заједницу општина са српском већином и може у потпуности да се повуче из Споразума из 2013, али тада мора да „сноси последице поништавања свих досадашњих достигнућа (слободно кретање, позивни број Kосова +383, интеграција северног дела, контрола два гранична прелаза са Србијом и др)“, стоји у последњем нон-пејпер документу који је ексклузивно објавио Албаниан Пост.

Оштрим и нимало дипломатским језиком у овом нон-пејперу, који је написао западни дипломата дубоко укључен у процес помирења између Kосова и Србије, постало је јасно шта Kосово и Србија губе ако напори Запада да успостави мир у региону буду суочени са одлагањем и намерним блокадама Александра Вучића и Аљбина Kуртија.



Подељен на 11 одвојених делова и са преко 20 подтачака, нон-пејпер на шест страница који, према изворима АП-а, сумира све са чим се Kурти и Вучић суочавају, више се фокусира на разјашњавање кобних последица непотписивања Основног споразума на основу Европског предлога.

Један од најважнијих делова документа насловљен је „Динамика напред – неуспех није опција“, где се јасно истиче да Европска унија и Запад више немају намеру да буду посматрачи у „тактици одлагања“ и „тактици блокирања“ за које кажу да их користе Србија и Kосово.

Тамо пише да ако Kосово, или Србија, не буду конструктивни партнери и не потпишу споразум, онда „то значи заустављање процеса интеграције и потенцијални преокрет односа са ЕУ и последице које то носи“.

Према овом документу, „Kосово не може да претендује да настави да ужива апсолутну заштиту од западног света, који је од виталног значаја за његово постојање, и да истовремено оклева да пригрли западне напоре за трајни мир“.

Све док „Србија не може да тежи да настави да ужива у финансијским, економским и политичким предностима постојећих споразума и да истовремено подрива напоре Запада за трајни мир“.

Документ такође јасно ставља до знања Србији да је „коцкање лажним надама да ће се једног дана, у будућности, НАТО и ЕУ урушити, омогућавајући тако поновну окупацију Kосова, рецепт за катастрофу“.

Западне државе у овом документу јасно стављају до знања да су изузетно укључене и да траже потписивање споразума који је „минимално амбициозан“, па ће, ако наиђу на блокаде и друга одлагања, бити веома ригорозни у приступу, јер неуспех овог процеса озбиљно нарушава кредибилитет ЕУ и кредибилитет читавог западног света.

Због тога ће на следећем састанку стране „бити обавештене о озбиљним последицама уколико предлог буде одбачен“, а западњаци ц́е без оклевања почети да користе штапове, јер уколико се икакво оклевање покаже то би се могло протумачити као недостатак посвец́ености.

Још један хитан потез биће одређивање јасног датума за потписивање.

„Без одређеног датума, трајно одуговлачење, кашњења и блокаде ће поново управљати/доминирати процесом, исмевајући немоћ Европе и западног света“, наводи се у документу до којег је дошао Албаниан Пост.

То је разлог, тврди се у документу, да се Запад тако снажно ангажује, јер је „алтернатива горе реченом прихватање да западни свет нема утицаја”.

Пошто „шатл дипломатија” неће имати жељени ефекат, онда се последња карта чува као последњи напор.

„Ако стране оклевају, организује се европска конференција (по узору на прошла искуства) као последњи покушај да се стране убеде“, наводи се у документу.

Чак и Заједница општина са српском већином има резервисану тачку у овом документу.

Понавља се да то представља неотуђиву обавезу Kосова, док се наводи да „политички представници Kосова, цивилно друштво и истакнути појединци и организације морају бити део будућих суштинских свеобухватних дискусија усмерених на проналажење консензуса о прихватљивом моделу за Асоцијацију предвиђену споразумом из 2013. године“.

Пошто је у прошлости доказано да оснивање Асоцијације и Основни споразум представљају исти напор, документ јасно истиче да су то два одвојена и паралелна процеса која се не спајају.

У тачки „Динамика напред – приступ на више колосека“ наводи се да „спровођење свих претходно постигнутих споразума (укључујуц́и и Асоцијацију) и актуелни европски предлог јесу и треба да се третирају као два одвојена процеса, олакшана на два паралелна пута“ .

„Први пут“, појашњава документ, је „спровођење свих претходних споразума“, док је паралелни, „други пут“ – „Европски предлог“.

У овом делу документа најављује се и успостављање Механизма за праћење који ће функционисати по сету „принципа да се стране награђују или кажњавају у зависности од њихове посвећености у спровођењу процеса“.

У овом нон-пејперу се истиче да су западњаци већ упознати са тактиком Вучића и Kуртија за одуговлачење процеса.

Међутим, према Kуртију је оштрији језик.

Неприхватљиве су тактике одлагања (Србија: прво Асоцијација, па Европски предлог) и тактике блокирања (Kосово: прво сигурна гаранција признања од 5 земаља ЕУ које не признају, па онда Европски предлог).

Поводом захтева Kосова за гаранцију признања од 5 земаља ЕУ које не признају независност, утврђено је да је немогуће дати такву писмену гаранцију, пошто је свака од држава суверена у својим одлукама, међутим познато је да су свих 27 Земаља чланица ЕУ за Европски предлог.



Али, упркос чињеници да такве гаранције какве тражи Kосово не могу да се дају, документ ипак нуди позитиван сценарио по овом питању.

„За неке од ових држава сагласност Србије на европски предлог довољан је основ да се односи са Kосовом одмах подигну на пуне дипломатске споразуме“, наводи се у документу у делу у којем се појашњава став петорке која не признаје Kосово.

„Ако не раније, када Kосово постане чланица Савета Европе и других међународних организација као директан резултат Европског предлога, земље које не признају независност Kосова ће се придружити ставу других држава чланица ЕУ (које признају Kосово)“.

Други елемент, који други документи нису имали а део је овог нон-пејпера, је помињање примера Француске и Немачке и како су ове две некада непријатељске државе пронашле „трајни мир“.

Претпоставка западњака у документу је да је реч о два народа који желе да реше проблеме и да крену напред, па је циљ, кажу, „мирни суживот и појачана сарадња“, а то долази, по њима, „као резултат имплементације европског предлога“.

Ово, каже се у документу, „поставља темпо за коначни правно обавезујући споразум после 2030. године“.

„У том тренутку, по узору на Берлин и Париз, Београд и Приштина ће подстаћи етничке Србе и Албанце да, подељени у различите земље бивше Југославије, постану фактор стабилности у својим земљама и да промовишу ново историјско поглавље пријатељства“.

На једној од страница документа појашњене су и користи Kосова и Србије које ће имати ако су конструктивни и пристану на потписивање споразума, који, понавља се, има за циљ трећи споразум који значи споразум о узајамном признању.

За Kосово се каже да ако потпише и успостави Асоцијацију у два одвојена процеса, онда „откључава процес интеграције у НАТО/ЕУ и почиње да добија средства и инвестиције у вези са процесом интеграције“.

„Стиче регионалну повезаност и укљученост у све програме ЕУ који ће на значајан начин утицати на економију Kосова. Нове могућности ће се појавити за косовска предузећа и косовску омладину, развијајући диван потенцијал који Kосово има“.

Kако се разуме из документа, пре 2030. године нема говора о споразуму који има „признање у центру”, како претпоставља премијер Kосова Аљбин Kурти.

Међутим, европски предлог за Србију би представљао први међународно признати документ у коме би Србија прихватила да су „Kосово и Србија две одвојене правно-политичке реалности које подлежу принципима управљања према међународном праву“.

Исто тако, Србија би признала да „не може тражити право да заступа или делује у име друге стране (Kосово)“.

Још једна корист за Kосово била би да се овим споразумом, будући да га подржава 27 држава чланица ЕУ, „не би противиле чланству Kосова у међународним организацијама“, укључујуц́и и пет земаља које не признају независност.

Документ такође представља јасну линију чланства Kосова у међународним организацијама, почев од Савета Европе до Европске уније и НАТО-а.

(коссев.инфо)

KOMENTARI



14 коментара

  1. persida says:

    Kazu Arbanasi u uniformi: "Dogodine u Beogradu." Mirdita bez kraja, sa cevapima.

  2. Gagi says:

    Svako pristupanje dogovoru, ma kakvo ono bilo, trajno nas udaljava od dela nase zemlje. Razgovor bez rezultata, takodje pokazuje nasu nameru da uvazavamo postojece stanje i da spremno uvazavamo tu cinjenicu. Ovo su razgovori sa okupatorom a ne sa dobronamernim poslovnim partnerima. Sta god budemo "mudrom" politikom isposlovali, mnogo vise ce nam otici. Velika je dilema, da li ce nam vremenom oteti i ovo sto budemo napabircili, kada smo svesni i dobro znamo kakva im je "poslovna" narav. Zasto sa nekim moramo da razgovaramo ako ga ne priznajemo i ako nas je taj na siledjiski nacin doveo u tu situaciju - nije mi bas jasno. Osim toga, mozda mi tu teritoriju nikada ne bi sacuvali da nam svojevremeno nije pomogao Nikolaj Romanov. Prema tome, ta zaduzbina i zasluga nije samo nasa, treba pitati i ostale ucesnike u stvaranju te nase imovine, sta nam valja ciniti. Ukljuciti i njih u te "nase" pregovore, neka sufliraju i pregovaraju stvoritelji i otimaci, ako zbog aktuelne situacije budu imali vremena. Nikako mi nije jasno, KO smo to MI, da se samostalno i bez valjanih konsultacija odricemo dela po dela velike bratske pravoslavne teritorije. Mi smo samo deo tog zajednickog duhovnog organizma i uticaja, ocigledno je da je taj deo tela tesko bolestan i da ga je zahvatila gangrena.

  3. milorad5 says:

    opet "non-paper",da oni mogu da učine nešto ozbiljon to bi bi PAPER..TAKE OR LEAVE,kao u rambujeu.Medjutim,teško da oni to mogu da urade a pokušaj daljeg kvarenja odnosa sa srbijom ultimatumima i petnjama sankcijam i ratom su OPASNI za njih,i mogu da ih koštaju mnogo.Blokade idu u dva pravca,mi ne možemo da radimo sa njima i oni ne mogu da rae i PRODJU pored NAS:)a to KOŠTA,da ne pominjem uvodjenj blokade granica kosovske pokrajine ,pa pocrkali bi ko bubašvabe tamo a kilo kikirikija bi plaćali do bola i to preko vardara bi im doturili:)Srbija još AMA BAŠ NIŠTA OZBILJNO NIJE PREDUZELA A MOŽEMO GADNO DA IM ZAGORČAMO ŽIVOT U TOJ PRIŠTINSKOJ RUPI.SAMO NEKA SE ZEZAJU,OVOG PUTA NEMA MILOŠEVIĆA NEMA STIPICE MESIĆA NEMA MNOGIH KOJI SU IM ODRADJIVALI POSAO U BEOGRADU PRE SVEGA.NEMA NIŠTA OD PRETNJI ONI SAMO LOVE U MUTNOM.

    • Gagi says:

      milorad5... Nedavno je i Guskova tvrdila da je Srbija neaktivna i da "mudro" ceka da joj neko drugi resi problem. Zasto je to tako, sto nista OZBILJNO ne preduzimamo kako ti kazes, pitanje je sad. Isto tako tvrdis da nema vise Milosevica da im odradjuje posao. Malo si smetnuo sa uma ili si mozda namerno zaboravio, da njegova politicka garnitura vlada Srbijom i donosi odluke za ovaj narod, od kada su ga ispratili na put bez povratka. Takodje je interesantno, jesi li mozda primetio, nekadasnja opozicija tadasnjoj socijalistickoj vlasti, radikali koji su te iste pljuvali i cupali im mikrofone ZBOG IZDAJE, danas su sa njima u bratskoj politickoj ljubavi i vlasti. I ne samo sa njima, secamo se mi i nosenja robijaskih odela i svakakvih pretnji "neprijateljima drzave" kada ONI dodju na vlast. Pa ETO, danas su oni nosioci vlasti u ovoj drzavi, STA TO BI Milorade. Jos nisi izgubio poverenje u te demagoge i politicke prevarante "svog" naroda.

      • Zeka says:

        Primedba da današnjom Srbijom vlada Miloševićeva "politička garnitura" je manipulativna poluistina. Manipulacija se sastoji u tome da se neupućeni navedu na pogrešan zaključak o istovetnosti Miloševićeve i ove sadašnje politike. Sama činjenica da su neke osobe bile politički funkcioneri u vreme vlasti Miloševića (pre više od 2 decenije) nikako ne znači da te iste osobe kasnije, a pogotovo danas, zastupaju onu politiku koju su tada predstavljale. Štaviše, objektivno je poznato da su te dve politike takoreći dijametralno suprotne. Ranije je to bila suverenistička politika borbe za očuvanjem teritorijalne celovitosti države kojoj je nametnut čak i rat za odbranu zemlje, pa se i ratovalo protiv agresora i okupatora. Kasnije, kada su ti isti Miloševića "ispratili na put bez povratka", sasvim su obrnuli svoje političke ciljeve i retoriku, napuštajući borbu za očuvanje teritorijalnog integriteta Srbije. Jedan od dokaza za ovu moju tvrdnju je i poznati Miloševićev poziv iz Haga svojim pristalicama da na izborima NE GLASAJU za Dačića i njegov SPS. Što se Vučića tiče, istorijska je činjenica da je on zajedno sa Nikolićem napustio SRS i politiku Velike Srbije i odbacivanja EU, a onda formirao sasvim novu stranku koja je pokrala politička autorska prava DS-a i drugih proevropskih stranaka i za svoj cilj proglasila članstvo Srbije u EU. Šešeljeve reakcije iz Haga takodje su bile negativne, čak je govorio da su ta dvojica "kancerozne metastaze" na radikalskom telu koje treba ukloniti. Po povratku iz Haga, Šešelj, neočekivano za mnoge njegove (preostale) pristalice, postepeno menja svoju retoriku u pravcu podrške Vučiću lično, a protiv Nikolića. Za ovakav preokret postoje (neprincipijelni) razlozi, ali zahtevaju veći prostor za analizu.

        • Gagi says:

          E, moj Zeko. Sve moze da se relativizuje, narocito danas. Koliko mi je poznato, niko se iz SPS-a nije odrekao svoje politicke istorije i proslosti, danas takodje slave svoje jubileje iz doba Milosevica. TO, sto naslednici na drugaciji nacin razmisljaju i odnose se prema svojoj zaostavstini i imovini, ne ukazuje da su se odrekli naslednih pogodnosti. Uostalom, ako ne podrzavaju i nisu naslednici one stare politike, neka vrate imovinu "starog" SPS-a. Koliko je meni poznato, samo je onaj castan Igic isao da sacuva Milosevica i preskace onaj zid. Ovi naslednici su tada bili na Fruskoj gori i ostalim sigurnim destinacijama. O aktivisti Sarajevske KPJ i najmladjem doktorantu u drzavi onog zlotvora, iluzorno je bilo sta pricati i trositi vreme. Teorija da je sve promenljivo i podlozno evoluciji, odlicno je opravdanje za karakternu prevrtljivost i nedoslednost. Mislim da pravna nauka ne poznaje i uvazava takav termin, valjda bi svako trebao da snosi posledice svog svesnog cinjenja. TO, sto su nas narod ubedili da crno moze biti belo i obratno, samo govori o karakteru onih koji "brinu o "svom" narodu. A, kako brinu, to nije moguce videti ovde. To se odlicno moze videti u Dubaiju i na ostalim prestiznim destinacijama po svetu. Osnovno i jedino vazno pitanje u ovoj maloj polemici je, KOLIKO SU OVA DRZAVA I NAROD ZADUZENI, od kada su nastale privatne politicke korporacijske firme koje otimaju narodne pare za njihovo neometano izdrzavanje.

  4. Independent says:

    Cim se resi problem kosova dolazi na red priznanje Vojvodine. Sve dolazi na svoje mesto, makar i posle 100 godina okupacije dolazi sloboda. Srbija se vraca u svoje prirodne granice beogradskog pasaluka.

    • Paki says:

      taj film neće da gledaš defetisto...

    • Bob says:

      Tvoje prirodne granice su u zooloskom vrtu, ciji god sa si.

  5. острогорски says:

    Нисам нешто чуо да Немци убијају децу Француза у Немачкој, руше Француске Цркве, преоравају им гробља, отимају куће, имање, покретну имовину... Или можда Немачка никада и није окупирала и задржала део француске територије и становништва. И који идиоти уопште питају нацистичке Немачку и Француску да уређују Србију - вероватно нацистичка власт Србије њихови колаборанти.

  6. Zeka says:

    Pre analize i kritike ovog nazovi dokumenta, mislim da bi trebalo obratiti pažnju na njegove izvore. Najpre, ko je ovo napisao? U tekstu stoji: "zapadni diplomata duboko uključen u proces pomirenja između Kosova i Srbije". Dakle, pojedinac. Koliko god bio instruisan od nekih interesnih grupa, autorstvo se pripisuje pojedincu tj "diplomati", kako kaže tekst. I to "zapadni diplomata". Koji je, kako da ne, još i "uključen u proces pomirenja"! Ok. Idemo dalje. Ko je ovo objavio? U tekstu stoji: "Albanian Post". I to "ekskluzivno". Odakle ekskluzivitet baš albanskom glasilu? Zašto ne npr. beogradskom listu "Politika"? Deo teksta tog nazovi dokumenta koji je prezentovan ovde apsolutno liči na prevarantski probni balon bez ikakvog stvarnog diplomatskog značaja. To je, što ono kažu, fejk dokument, fejk tekst, fejk autorstvo, fejk... sve. Ako bi se kojim čudom ipak ispostavilo da ovakve budalaštine imaju javni značaj u diplomatiji zapada (što im ne bi bilo prvi put), da li su onda dostigli toliki nivo drskosti da sebi slobodno dopuštaju otvorene protivrečnosti u vezi sa bar prividom objektivnosti. Tobože, tzv."batina" je predvidjena za "obe strane", ako se ne povinuju vrhovnom gospodaru života i smrti na Balkanu. I to bezuslovno, u celini i bez primedbi i vrdanja. Ipak, deo tog teksta izrekom tvrdi da Kosovo* "uživa apsolutnu zaštitu od zapadnog sveta, koji je od vitalnog značaja za njegovo postojanje"!!! A batina se sastoji u tome što, navodno, više na tu zaštitu neće moći da "uživa"! Iz aviona se vidi da je ovo lažna poruka Kurtiju i kosovskim Arbanasima. Lažna batina, fejk batina. Zapadnjački zaštitnici samoproglašene kosovske nezavisnosti nikada se ne bi odrekli svoje zaštite sopstvenim interesima. A na Balkanu je upravo postojanje Kosove* kao nezavisne države jedan od njihovih najvažnijih interesa. Prema tome, ovako sročen neki nazovi dokument ne bi podneo ni prvu analitiku profesionalnih diplomata i političara, te ga je moguće napadati sa svih strana. Naravno, ostaje i ona mogućnost da se i po ovom dokumentu vidi sva nervoza, nepoštenje i već uočljivi znaci frustracije zapadnjačkih krugova koji se u svom demokratskom i diplomatskom deficitu po pravilu okreću "batinama" tj. ogoljenoj brutalnoj sili.

  7. Gagi says:

    Mozemo mi besposleni da pametujemo i drobimo do mile volje. Kada je to u istoriji bilo nesto drugacije za Srpski narod. Uvek je narod stradao i uvek su postojali oni koji su ga "branili" i "stitili". I UVEK su, kao i danas, ti zastitnici imali beneficiranu i lagodnu zivotnu poziciju. Valjda zbog toga sto je narod koga su branili izginuo. Sta je to danas drugacije, ko je to snosio posledice sto je Srpski narod stradao i ostao bez vekovne imovine. Najveca odgovornost i kazna za teske nacionalne promasaje je, da politicar ostane bez funkcije i politicke pozicije. Kao sto vidimo, svi bivsi donosioci katastrofalnih odluka po narod su tesko kaznjeni, svi su po nekim institutima neophodnim za drzavu i na drzavnim jaslama. Ali hajde, terajte tako do konacnog sloma i unistenja "svog" naroda. Odabrani i povlasceni su sigurno zasluzili vecni zivot svojim doprinosom, vecno ce i ziveti u pamcenju naroda kao primeri vanvremenskih olosa i vucibatina. Sta bi svi oni radili i cime bi se bavili, da nema njihovih dobrih kolega i saradnika koji im donose non-pejpere i ostale budalastine za sludjivanje naroda. Nije to bas toliko lose, setkaju se po svetu, uzvracaju posete svojim kolegama a usput "brinu" i "sredjuju" situaciju da "njihovom" narodu zivot bude sto bolji. Kako je narodu od devedesetih do danas kada su "ovi" poceli da "brinu" o njemu, valjda je svima poznato i jasno. A kako je njima, i to je poznato i jasno.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u