Sramota – Beograd nije slavio Vidovdan

Sramota – Beograd nije slavio Vidovdan

2 jula 2014

marinko-m-vucinicPiše: Marinko M. Vučinić

Ove godine obeležavanje Vidovdana kao jednog od najvažnijih praznika, koji je u osnovi našeg nacionalnog identiteta i nerazlučivi deo naše istorije i tradicije, imalo je poseban značaj.

Taj značaj vezuje se za stotu godišnjicu početka Prvog svetskog rata i atentata koji je na Vidovdan 1914. godine izvršio pripadnik „Mlade Bosne“ Gavrilo Princip, a uklapa se i u niz događaja i manifestacija koji prate ovu godišnjicu. I elementarno poznavanje srpske istorije prepoznaje značaj i važnost Vidovdana. On je prihvaćen u pravoslavnoj i srpskoj tradiciji kao nastavak kulta starog sveslovenskog božanstva Vida, Svevida, Svebora, koji je u njihovom Panteonu božanstava zaizimao mesto Hrona, Zevsovog oca. U slovenskoj mitologiji bio je bog svetlosti, plodnosti, znanja i ratne pobede. Vidovdan ima posebno značenje i smisao kao izraz kosovskog zaveta koji je bio snažno i duboko ugrađen i u ideale pripadnika „Mlade Bosne“.

Istoričar Miloš Ković je jasno odredio istorijsko mesto kosovskog mita ne samo u našoj tradiciji i predanju, već i u nastojanjima i težnjama mladobosanaca. „Princip jeste deo glavnog zavetnog, oslobodilačkog, evropskog toka srpske istorije. Bio je i ostao naš vidovdanski junak i mučenik, pravi izdanak srpske istorije“.

Zato je i bilo očekivano da će posebno ovaj Vidovdan i godišnjica atentata u Sarajevu biti propraćeni centralnom manifestacijom i prigodnim obeležavanjem u Beogradu. Međutim, to se nije desilo.

Da nije bilo niza svečanosti u Andrićgradu, Republici Srpskoj, u našoj dijaspori i u nekoliko gradova u našoj zemlji, u Srbiji gotovo da se ne bi ni osetilo da se obeležava Vidovdan koji ima poseban istorijski značaj i smisao za našu tradiciju i naš nacionalni identitet. Zato s puno prava moramo postaviti jednostavno pitanje – zašto naša država nije organizovala centralnu proslavu u Beogradu, već su se njeni predstavnici pojavili na proslavi u Andrićgradu ne bi li na taj način pokazali svoju „veliku brigu za srpske nacionalne interese“. Njima je mesto bilo u prestonom Beogradu, u njemu su oni morali da pokažu svoju privrženost glavnim tokovima naše tradicije i pre svega privrženost vidovdanskoj etici i kosovskom zavetu. Ali to je za njih sada nemoguća misija i zato su pokušali da svoju nemoć i nemanje hrabrosti i odlučnosti kompenzuju učešćem na proslavi u Republici Srpskoj.

Možda bi organizovanje centralne proslave u Beogradu poremetilo njihovo dosledno sprovođenje briselskog sporazuma i vitalno važnu saradnju sa Prištinom, ugrozilo uspostavljanje i razvijanje dobrosusedskih odnosa sa bivšim jugoslovenskim republikama, čime se ova vlast neprestano hvali, narušilo proces evropskih integracija ili dovelo u pitanje izvanredne odnose sa sada našim najvećim saveznikom i uzdanicom Nemačkom?

Nije ovo prvi put da ova vlast ispoljava svoj podanički i poslušnički odnos, ali ipak jeste presedan neodržavanje centralne proslave Vidovdana u vreme stogodišnjice atentata u Sarajevu, koji je bio delo mladobosanaca, koji su sledili uzvišene nacionalne, oslobodilačke i ideale kosovskog vidovdanskog zaveta.

Možda se upravo u tome i krije odgovor na pitanje zašto nije održana centralna vidovdanska svečanost u Beogradu. Sve to dovoljno govori i o samom karakteru sadašnje vlasti koja je spremna da se u svom „reformatorskom i modernizatorskom“ poduhvatu založi i za fundamentalnu promenu istorijske svesti srpskog naroda, ne bi li dobila još jednu pohvalu kako revnosno ispunjava uslove koji su pred nju postavljeni na putu evropskih integracija.

(NSPM)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *