Срамота је да више Пољаци протествују због Косова, него ми!

Tweet

Пише: Зејнел Зејнели

Кад год видим насмејана лица европских званичника, Кирбија, Мекалистера, кад год чујем њихове изјаве о великом напретку, обећања, брзом европском путу, знам за саветнике, а знам и ситуацију на терену Косова, онда знам и да ће се све, кад год дође до састанка на највишем нивоу у Бриселу, решити у корист нове државе на Балкану. И не кријем да је то држава. Ако званичник Србије каже да ће због пресуде Оливеру Ивановићу доћи у питање састанак и дијалог у Бриселу, а затим Кирби сутрадан каже да се то неће доводити у питање, а онда се прекосутра оде у Брисел, значи да нам све зависи од онога што нам други кажу да радимо и урадимо. Уосталом, правосудни систем је на одлучивање, а по захтеву Немачке, „Косову“ предат управо у Бриселу. Нисам од оних који слушају, али сам од оних који верују сопственим очима и анализирају сваку реченицу саговорника, и на основу тога доносим суд о томе шта је добро, а шта није.

Дакле, грађани Србије не знају ништа о томе шта се у Бриселу догађа, о чему се разговара, шта је све потписано, и због тога што немамо своју политику према Косову, власт радi оно што унапред усагласе ЕУ и „Косово“. Нема никаквог компромиса и, како се види, све су губици и порази. Ако амерички амбасадор у Београду, и онај на „Косову“ каже да је циљ САД „Косово у Уједињеним нацијама“, то значи да ће то они истерати до краја. Знају они како да поступају са слабима. Први пут када им је пружен отпор, дигла се цела НАТО камарила која нас је бомбардовала 78 дана. Највећи добитак у томе је био што је дошло до усвајања Резолуције СБ1244, на коју се данас позива једино Руска Федерација, и тако нас брани од самих себе. Борис Тадић је, као што је познато, проблем Косова, ради бржег решавања пребацио на терен ЕУ, сада она решава све, али о томе брине, онако релаксирано, Америка.

Иако је, својевремено, до доласка на власт, СНС обећавала да ће поништити све у вези са Косметом, показало се да се у томе није одмакло. Напротив, све је интензивирано. Сада Србија нормализује односе са „Косовом“. Ако је веровати преговарачима, када говоре о неком суверенитету и територијалном интегритету, Србија нормализује односе сама са собом. У ствари, Бриселским споразумом убрзано се помаже ЕУ да „Косово“ учврсти своју државност.

Ствари, дакле, стоје овако: „Косово“ има своју територију, има полицију, ускоро и војску, царину, пасоше, личне карте, своју Владу, Уставни суд, судове, заставу… Србија је готово расформирала „паралелне структуре“, по захтеву Немачке. Тамо нема српске полиције, судова, цивилне заштите, а увелико се бришу трагови здравства, образовања и других институција. На крају, што је логично, потписаће се обавезујући споразум о „нормализацији односа“. И, како код нам објашњавали, зна се да се нормализују односи између две државе као две одвојене територије. Односи могу да се нормализују пред овлашћеним лицем, на пример, између посвађаних супружника, због деце, рецимо, или алиментације. Овде се то ради због Срба који тамо живе, а који сви имају документа „Републике Косово“, јер само тако могу да опстану, а то не зависи од власти у Београду. Они који су одлучили да тамо живе, сами покушавају да нормализују свој живот. Чије ће интересе, на пример, заступати изабрани Србин у „Скупштини Косово“, ако се заклео на поштовање „Устава Косова“ у свом раду. Или председник општине, који ради по законима „Косова“, или министри у „Влади Косова“.

Формирање Заједнице српских општина постало је питање свих питања у Србији међу владајућом елитом. О томе је било речи и у Бриселу, али ништа није одлучено конкретно, сем што нам је објашњено како би требало да дође до међусобних признања диплома и да се разговарало о слободи кретања. Дакле, по том, ко зна каквом компромису, стручњаци са „Косова“, пре свега Албанци, али и Срби и други неалбанци, који дипломирају на „Универзитету Косова“, са печатом на дипломи, моћи ће да раде у Србији, српски на „Косову“, студираће на универзитетима, могуће и делом финасирани из буџета Србије, што ће значити мање српских студената, а долазиће сви они колима са регистрацијама сопствене државе. Објашњаваће се народу да је реч о „нашим грађанима“, на исти начин као што нам је објашњено да Албанци са Косова имају српска документа, личне карте и пасоше, али није нам објашњено колико то заиста кошта грађане Србије. Јер, са тим папирима Албанци могу да остварују здравствену заштиту, социјалне потребе, дечји додатак, право на накнаду због незапослености и можда награду и накнаду за треће дете. А Албанцима се због изговорене речи која почиње словом „с“ диже коса на глави.

Поред свега што је учињено за кратко време, сада је Статут ЗСО постало питање, које треба да нас све убеди како ће Србија ипак имати власт на Косову и како ће се тиме омогућити некаква сигурност. Статут ће се написати, у то нема сумње, али ће се уважити и све примедбе „Уставног суда Косова“. С тим се слажу и званичници ЕУ и Америке. ЕУ и те како је стало до поштовања Устава и закона, и ако је такву одлуку донела „Влада Косова“, она мора да се испоштује. Уосталом, око ЗСО не треба имати превеликих очекивања: све мора бити у складу са законима „Косова“ и због тога што је и сада баш то поручено, а још пре неколико година речено из ЕУ и САД, да на Косову неће бити никакве нове Српске републике. Било како било, ништа се неће променити у статусу „Косова“, нити ће ЗСО имати нека посебна овлашћења, сем оних која ће бити у складу са Законом о локалној самоуправи.

И због тога што остварујемо победе, знам сасвим сигурно да је све већи број Срба, који се већ увелико припремају на пут у Краљево, Ниш, Београд, Крушевац, Нови Сад…

Нигде нико ни чуо, нити се догодило, да неко нешто чини ради некаквог датума, затим поглавља, да се одриче дела сопствене земље, или да је поверовао у обећања о брзом уласку у ЕУ. Не сумњам у то да ћемо једног дана бити у том друштву, али ће цена бити веома, веома велика. Не само када је реч о Косову. Оно је ван Србије. Али, како ће се реаговати када се на крају тог пут мора и званично признати „Република Косово“. Или, што ако се захтева да Војводина буде федерална јединица, да се Албанцима на југу да широка аутономија, или да исти такав статус добије и Рашка. Опстанак једног народа и државе је доведен у питање као и оних који немају друге домовине. Па зар питање регионализације није још увек отворено.

Уосталом, да све није онако како нам се с времена на време казује, говори и то да се о Косову нити пише нити разговара, нити воде дебате, сем повремених коментара о изјавама косовских званичника или о осуди Ивановића. Код овог последњег не би ни дошло до суђења, да судови и полиција нису великодушно предати „Косову“. Ивановић је и претходних шеснаест година непрестано живео на Косову, а ухапшен је пре две.

И, на крају, Косово је потпуно скрајнута тема, сем онога што се дневно догоди. Те стога, ваљда, због Косова жестоко протестују само Пољаци.

(Видовдан.орг)

Tweet