Срби и Трамп имају истог непријатеља

Srbi i Tramp imaju istog neprijatelja

2 oktobra 2018

Piše: Aleksandar Pavić

Ovih dana u američkoj javnosti  pojavljuju se novi dokazi da je cela otrovna kampanja koju tzv. duboka država („močvara”, vlada u senci, ili kako god nazvali otuđene centre moći koji na sve načine nastoje da ponište izbornu volju američkih glasača) vodi protiv legalno izabranog predsednika Donalda Trampa, u kojoj se on na prvom mestu optužuje da je zahvaljujući „saradnji” sa Rusijom pobedio na predsedničkim izborima, u novembru 2016. godine zasnovana na golim lažima.

Prvo je isplivalo da je bivša pravnica FBI-ja Lisa Pejdž (koja je američkoj javnosti postala poznata kada je prošle godine objavljena njena anti-trampovska SMS prepiska sa, sada već bivšim, šefom za kontrašpijunažu FBI-ja, Piterom Strokom, s kojim je inače imala vanbračnu vezu, i to dok je Strok bio deo tima specijalnog tužioca Roberta Malera, koji istražuje moguću povezanost između Trampove kampanje i Kremlja) u zatvorenom svedočenju pred američkim Kongresom ranije ove godine otkrila da FBI nije imao nikakve dokaze za Trampovu navodnu saradnju sa Rusima kada je Maler imenovan za specijalnog tužioca.

PUMPANJE ANTIRUSKE HISTERIJE

Drugim rečima, specijalni tužilac koji već više od godinu dana ne samo da istražuje izabranog američkog predsednika, već i maltretira, ucenjuje i finansijski uništava brojne ljude koji su sa Trampom politički sarađivali i pritom pomaže antitrampovskim medijima (a oni su u ogromnoj većini) da održavaju svoj narativ, a antitrampovskim političarima da ga dodatno satanizuju – imenovan je bez ikakvog validnog dokaza u korist onoga što je trebalo da istražuje. Dakle, medijski narativ (potpomognut sistematskim „curenjima” navodnih „dokaza”, što je, ispostavlja se, bila smišljena operacija unutar ne samo FBI-ja već i drugih američkih službi), a ne pravna država, zaslužan je za postavljanje trenutno najmoćnije političke figure u SAD, koja ima moć da politički i na svaki drugi način uništi izabranog američkog predsednika i ljude oko njega.

Zatim je legendarni američki novinar, Bob Vudvord – koji se, zajedno sa svojim kolegom iz Vašington posta Karlom Bernstinom, proslavio u razotkrivanju afere „Votergejt”, koja je rezultirala ostavkom američkog predsednika Niksona u avgustu 1974. godine, do sada jedinoj u američkoj istoriji – priznao da, posle dve godine sopstvenih istraživanja, na osnovu kojih je nedavno izdao (najnoviji antitrampovski) instant-bestseler o dešavanjima u Trampovoj Beloj kući, zasnovan na „insajderskim informacijama” i intervjuima, nije otkrio apsolutno nijedan dokaz za Trampovu navodnu saradnju ili špijunske veze sa Kremljom.

Naravno, ni pre ova dva priznanja niko nije uspeo da javno ponudi nijedan dokaz za „rusku umešanost” u američke izbore ili za Trampovu „saradnju” sa Rusima. Ali to uopšte nije uticalo i ne utiče na Trampove protivnike. Antiruska histerija se i dalje napumpava u SAD, do stepena koji nije viđen ni tokom Hladnog rata.

Uvode se sve novije i novije sankcije protiv Rusije. Izbacuju se ruske diplomate iz SAD – pod američkim pritiskom – i iz drugih zapadnih zemalja. Odobrava se isporuka ofanzivnog naoružanja Ukrajini. Organizuju se sve veće i sve agresivnije NATO vojne vežbe i ratne igre sve bliže ruskim granicama. Preduzimaju se mere protiv navodnog „ruskog malignog uticaja” širom sveta, uključujući i na ovim prostorima. Putin se satanizuje kao nekad Sadam, Milošević, Gadafi, sada Asad…

I sve to, na osnovu izmišljotina koje su mas-mediji (koje bivši britanski ambasador u Siriji, Piter Ford, naziva „oružjem masovne obmane”) i – pozivajući se na njih – lažljivi političari lansirali u etar. I te medijske laži – potpuno svesno i bezobzirno plasirane i ponavljane, bez obzira na činjenice koje ih negiraju – mogle bi da uvedu svet u treći, i možda poslednji rat.

Generalna proba za ovu opasnu operaciju izvedena je, a gde bi drugo – kod nas. Rat u bivšoj Jugoslaviji podstaknut je spolja, na osnovu medijski podržane bajke o „srpskom hegemonizmu” i „povampirenom nacionalizmu”, a zatim i još većih bajki o „srpskoj agresiji” na sopstvene etničke prostore, „zverstvima”, napadima pod lažnom zastavom (npr. Vase Miskina, Markale 1 i 2) i neizbežnom „genocidu” – a, po nekima, i „genocidima”.

POČELO JE SA JEDNOM LAŽI

Možda je tehniku medijski plasiranih laži koje proizvode realnu vojnu agresiju najplastičnije opisao sada već legendarni nemački dokumentarni film iz 2001, „Počelo je sa jednom laži”, koji se bavio neverovatnim medijskim manipulacijama koje su poslužile kao povod za NATO agresiju na SRJ 1999. godine, na prvom mestu prozivajući tadašnje vodeće nemačke političare za gole neistine koje su iznosili da bi opravdali nezakoniti napad na jednu suverenu zemlju.

Tako npr. na lažne tvrdnje tadašnjeg nemačkog ministra odbrane Rudolfa Šarpinga da do vojnog napada „nikad ne bi došlo da nije bilo humanitarne katastrofe na Kosovu, sa 250.000 izbeglica unutar Kosova, i daleko više od 400.000 ukupno, uz broj ubijenih koje još uvek ne možemo ni da izbrojimo” – film odgovara zvaničnim izveštajem OEBS-a iz marta 1999, koji govori o „ukupno 39 poginulih na celom Kosovu – pre nego što su NATO bombarderi došli”. Raskrinkane su i druge laži, od navodnog masakra „nedužnih civila” (a zapravo pripadnika OVK) u selu Rugovo, do nepostojeće operacije „Potkovica” čiji je navodni cilj bio proterivanje svih Arbanasa sa teritorije Kosova i Metohije.

Za laži o Račku već svi znamo, a znaju i mnogi drugi. Itd, itd. Nažalost, mada većina Srba, zajedno sa sve većim brojem drugih koje na prvom mestu zanima istina, zna da su nas napadali i napadaju na osnovu laži – to se još uvek adekvatno ne odražava na realnost. Današnja konfiguracija prostora bivše SFRJ, od avnojevskih republika koje su volšebno postale „države” – a uistinu, izuzev delimično Srbije, kolonije ili protektorati – pa do načina na koji se iste tretiraju od strane zapadnih sila, zasnovan je upravo na tim istim, iako uveliko opovrgnutim medijsko-političkim lažima i propagandi. Virtuelna realnost je pretvorena u onu pravu. Mi bukvalno živimo laž.

Na osnovu svesnih, sistematskih laži su Srbi u Srpskoj (privremeno) odvojeni od Srba u Srbiji, „Kosovo” jednostrano proglašeno „nezavisnom državom”, mnogi nedužni ljudi proglašeni „zločincima”, a teroristi, ubice i trgovci ljudskim organima proglašeni su „političarima”, pa i „predsednicima”, i slično. I neka neko posle kaže da su reči samo „dim”, i da ne predstavljaju ništa…

I mi se, dakle, kao i Tramp, borimo protiv lažne stvarnosti, koja je daleko opasnija od istine koja se pokušava potrti. Jer, kao što Tramp želi da se Amerika što manje meša u tuđe poslove i da ima, ako je moguće, makar korektne odnose sa Rusijom, tako su i Srbi većinski bili za očuvanje zajedničke države, dakle i za očuvanje mira. Istina je da je Tramp sateran u neku vrstu defanzive – ali još uvek nije izgubio ni borbenost niti je pristao da prihvati laži o sebi i da se, ponašajući se u skladu sa njima, odnosno lažnom slikom o sebi, stavi u podređeni položaj naspram svojih optužitelja.

Sa svoje strane, mi smo u defanzivi već skoro tri decenije. Neki među nama, uključujući nažalost i političare, prihvatili su tuđe laži o nama, i sada na osnovu toga deluju i ophode se prema sebi i drugima – a neki i svesno profitiraju. Međutim, većina još uvek, uprkos svemu, nije. Zato Srbi sa obe strane Drine ubedljivom većinom podržavaju sve što vodi našem međusobnom spajanju, zato je ubedljivo većinska Srbija protiv priznavanja lažne države Kosovo.

Oni što lažu – što američki narod, što nas – su isti. Oni neće dopustiti da ih istina skrene sa njihovog agresivnog, izuzetno opasnog puta. I neće iskreno prihvatiti ništa manje od kapitulacije. Međutim, dok god ne uspeju da nam „prelome mozak” – njihova nastojanja biće uzaludna.

A i vreme radi protiv njih.

(Standard)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *