SRBI POZNAJU KRIZU: Slovenačku ekonomiju „vade” – Srbi

SRBI POZNAJU KRIZU: Slovenačku ekonomiju „vade” – Srbi

18 decembra 2013

slovenija-eu1Dok slovenačka ekonomija grca u problemima, a iz Evropske unije sa podozrenjem gledaju u Deželu, pozitivne brojke beleže se na drugoj strani – u poslovanju sa Srbijom. Proizvoda koji se upućuju ka Beogradu sve je više, pa su Slovenci pre tri godine prodali robe u vrednosti 613 miliona evra, a lane za 654 miliona evra. Istovremeno, Slovenci sve manje uvoze iz Srbije, pa su pre dve godine kupili robu u vrednosti od 416 miliona dolara, a prošle za 363 miliona evra.

Ti trendovi zadržani su i tokom ove, 2013. godine, što jasno pokazuje da je Slovenija u stalnom plusu u razmeni sa Srbijom, da sve više investira po Srbiji, a da su slovenačke granice za srpske privrednike još uvek zatvorene.

Ali ono najvažnije za slovenačku privredu jeste da bi bez ovakve razmene u poslovanju sa Srbijom, ekonomska slika Dežele, do juče velike ekonomske nade Evropske unije, bila znatno gora i još alarmantnija.

Srbija je među pet najvažnijih država za ekonomiju Slovenije, tradicionalno tržište gde se plasira slovenačka roba. „Fruktal“ u Srbiji izuzetno dobro posluje, stalno povećava plasman na srpsko tržište, a ni „Gorenju“ ne ide loše, pre svega jer koristi jeftiniju radnu snagu u Srbiji. Slovenački problem ostaje to što su svi u regionu sve siromašniji, ali i činjenica da su slovenački proizvođači, kao refleks svega što se događalo u politici, nekad manje, nekad više, (ne)omiljeni kod kupaca. Tako da, recimo, Hrvati naglašeno danas ređe kupuju slovenačku robu.

Uz Srbe, svetla tačka za slovenačku ekonomiju jesu i Rusi. Moskva je investirala u Sloveniju gotovo 3,7 milijardi evra i približila se najvećim investitorima, Italijanima, Nemcima, Izraelcima, Austrijancima, Hrvatima i Amerikancima. Sloveniji je i te kako stalo da se uključi u projekt „Južni tok“, pa je premijerka Alenka Bratušek nedavno u Moskvi uložila sve napore da se pokaže kao snažni i bezbedan ekonomski partner.

Problem sa Slovenijom jeste i što su svi stari bonusi potrošeni i što ih više niko ne doživljava kao ekonomskog diva sa Balkana koji je uspeo pre svih da reformiše socijalističku privredu. Danas je Slovenija bolesnik Evropske unije, koji čeka terapiju, a slovenačke banke vape za više od 4,7 milijardi evra kako bi ponovo stale na noge.

Budu li se ekonomski odnosi sa Rusima komplikovali, a Srbija napokon zatraži ono što Slovenci već imaju, pristup tuđem tržištu, za zvaničnu Ljubljanu problemi će samo postati veći. Malo ko više veruje u „slovenačko čudo“, pa ekonomist Mojmir Mrak tvrdi da je zemlja potpuno izgubila poverenje Evrope. Slovenački sociolog Rastko Močnik kaže da je Slovenija nekada imala privilegovani položaj u pristupu 20- milionskom tržištu Jugoslavije, a sada, u Evropi stvari su drugačije. „EU sada funkcioniše po principu kolonija i Slovenija je postala nemačka kolonija“, kaže Močnik.

POMOĆ IZ BRISELA

Posle dugih natezanja, Brisel je odobrio pomoć za pet slovenačkih banaka. Evropska komisija složila se sa planovima za restrukturiranje Nove Ljubljanske banke i Nove kreditne banke Maribor, a zvanična Ljubljana treba da donese odluku hoće li i kada banke u privatizaciju.

(Novosti)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *