Срби више не сањају ЕУ

Srbi više ne sanjaju EU

24 septembra 2015

euZbog uvek novih uslova i zahteva koje nam neprestano postavlja ili zbog nesposobnosti da se efikasno izbori sa trenutnom migrantskom krizom, čini se da politika Evropske unije drastično pada u očima građana Srbije. Da je zaista tako, Sputnjik se uverio u razgovoru sa vodećim ljudima agencija za istraživanje tržišta i pomoću ankete centru Beograda.

„Grozno, grozno, kakva Unija! Pa vidite li šta nam rade?“ revoltirano uzvikuje starija gospođa vraćajući se sa pijace.

„Ne mislim da treba da im se priključimo. Evo kakvi su prema nama, vidi se sada sa izbegličkom krizom. Mi jesmo deo Evrope, ali ne mislim da bismo procvetali“, izjavljuje mladić koji je krenuo na fakultet;

„EU?! Vidite da zlotvori ništa ne rade! Prave nam problem, hoće da nam vrate oni nekoga koga mi nismo tražili ni hteli — to je ludost!“, vidno iznervirano odgovara gospodin šetajući psa Dorćolom.

„Trenutno imam baš pomešano mišljenje. U suštini treba da uđemo zbog zakona i neke regulacije koja ovde ili ne postoji ili se ne primenjuje“, kratko odgovara mlada žena koja žuri na posao, a posle nje nastavlja gospođa srednjih godina dok čeka autobus:

„Smatram da EU nema neku dugu budućnost kako je krenula. Samim tim nije ni neka sudbina ni perspektiva Srbije da ulazi u Uniju. Oni su meni pali na par ljudskih stvari, sve ostalo je nadgradnja. Ako tu zakažete, sve drugo prosto nije normalno, nije ni izvodljivo i nije za opšte dobro“.

Ovo su neki od odgovora anketiranih Beograđana na pitanje Sputnjika: Kakav je vaš stav prema Evropskoj uniji i da li ste za ulazak Srbije u istu?

Rezultati poslednje zvanične ankete koju je sprovela agencija za istraživanje tržišta „Faktor +“ krajem prošlog meseca, ukazuju na to da dolazi do pada poverenja građana u Evropsku uniju. Kako kaže Vladimir Pejić, direktor ove agencije, pad nije u nekoj značajnoj meri ali je trend evidentan.

„Ljudi su jednostavno konfuzni i nemaju neki stav prema tome da li bi Srbija trebalo da uđe u EU ili ne, ali je svakako sve manji broj onih koji su za. Više je razloga za to osim nekih stalnih uslovljavanja i novih zahteva. Postoji i jedna situacija gde građani Srbije ne vide neke konkretne poteze i pomoć Evropske unije Srbiji, a isto tako i jedno prilično loše stanje u samoj EU, počev od ekonomske situacije u Grčkoj, pa do migrantske krize koja se zahuktala. Efekte svega toga kada je u pitanju javno mnjenje i odnos prema EU ćemo tek videti“, izjavio je Pejić za Sputnjik.

Cvijetin Milivojević, novinar i direktor agencije za odnose sa javnošću „Pragma“, objašnjava da je poenta ankete postaviti precizno i konkretno pitanje. Po njemu se većina agencija za istraživanja bavi spinovanjem u korist evrofanatika, a iz njihovih pitanja se izvlače rezultati koji se tumače kako u ovom trenutkom želi preovlađujuća državna politika, a to jeste da EU nema alternativu. On je rekao da se, prema poslednjim istraživanjima njegovog tima, ubedljiva većina, čak negde do 80 odsto građana izjasnilo negativno po pitanju ulaska Srbije u EU.

Centar za slobodne izbore i demokratiju je poslednje istraživanje na temu želje građana Srbije da pristupe EU i NATO-u sproveo u junu ove godine. Prema tadašnjim rezultatima, 50 odsto građana Srbije je u tom trenutku podržavalo ulazak Srbije u EU.

„S obzirom na to da imamo neke nalaze od prethodnih godina i možemo da pratimo određene trendove, stiče se utisak da je došlo do pada poverenja u EU i smanjenja broja građana koji bi podržali ulazak Srbije u istu. Ukoliko napravimo poređenje sa krajem 2013. kada je 2/3 građana (66 odsto) u tom trenutku podržavalo ulazak Srbije u EU, jasno se vidi da je pad od skoro 1/5 građana (16 odsto) u odnosu na taj period značajan rezultat u ovom momentu. Trenutno oko 50 odsto stanovništva podržava ulazak Srbije u EU, ali ne znamo da li je došlo do određenih promena s obzirom na migrantsku krizu koja je eskalirala tokom leta u Srbiji. Generalno ne možemo da ocenimo da li je to uticalo na stav građana po tom pitanju u ovom trenutku“, izjavio je za Sputnjik Ivo Čolović, koordinator programa CESID-a.

Iako još uvek nema zvaničnih rezultata o stavu građana Srbije prema priključivanju Evropskoj uniji nakon njenog nepromišljenog rukovođenja izbegličkom krizom, jedno je sigurno. Kad god je Evropi išlo dobro, rasla su očekivanja i evroentuzijazam u Srbiji. Kada joj je krenulo loše, to se pokazalo i na stavu ovdašnjeg javnog mnjenja prema evročlanstvu.

(vaseljenska.com; fond strateške kulture)

KOMENTARI



12 komentara

  1. zahtevamo referendum says:

    Zahtevamo referendum o pristupanju eu. Reci NE eu!

  2. miroslav says:

    Kome da kazem ne?EU?Ta organizacija vise i ne postoji.

  3. darko says:

    EVROPA JE U BANKROTU ITALIJA SPANIJA PORTUGAL GRCKA HRVATSKA BUGARSKA RUMUNIJA NI FRANCUSKA SLOVACKA SVE JE TO U BAKROTU BDP JE PREKO 102 % ZADUZENOSTI. NITI NEMACKA NITI ENGLESKA NEMAJU MANJI BDP ZADUZENOST SKORO 90 %

  4. ARTILJERAC says:

    Evo šta misli Branko Dragaš Suština mog neslaganja sa svim onima koji se poslednjih tri decenije bave politikom je u tome što oni žele da osvoje vlast radi sebe, da tako izleče svoje komplekse i zbog toga zadržavaju strukturu totalitarnog sistema. Narod kaže – sjaši Kurta da uzjaši Murta. Moja politička vizija je – rušenje totalitarnog sistema. Ta suštinska razlika dovodi do mog konstantnog sukoba sa političarima. Danas više ne verujem nijednom političaru. Niti onima koji su na vlasti, niti onima koji hoće da preuzmu vlast. Ništa se nije promenilo u tom našem sukobu. Političari neće da se menjaju. Ja neću da popustim od svojih načela. Otuda je teško zamisliti da može da dođe do bilo koje saradnje između političara i mene. Sve dok politika bude unosan biznis. Političari misle samo na sebe i svoje privilegije. Meni je interes Srbije važnije od interesa političara. Odbio sam bilo kakvu mogućnost da postanem političar. Iskreno, gadim se ovakvih političara. Imao sam prilike sve da ih upoznam. I svi su isti – ološ! Nije važno da li su žuti,crveni, napredni, radikalni, demokrate, neolibari ili patriote. Njihove namere su uvek prostački iste – vlast i novac. Oni na narod gledaju kao na stoku kojoj treba da nabace novi jaram. To se postiže predizbornim lažima i obećanjima. Postalo je politički legitimno da lažeš i obećavaš. Kada osvojiš vlast, nastavljaš da sprovodiš istu politiku. Totalitarnu politiku pljačkanja države i građana. Tako smo, konačno, propali. Propali smo zbog pohlepnih političara. Nismo još dodirnuli dno. Najgore nam tek dolazi. Da li sam pesimista? Nisam. Realan sam, iskusan i vidim šta nam se sprema. Prošao sam kroz sve ovo od 1989-2000 – do danas. I ništa se nije promenilo. Isti prevarantski način političkog razmišljanja. Porivi se nisu promenili. Naprotiv, oni samo menjaju maske, ali lice ostaje i dalje ružno. Kako da se izvučemo iz ove nevolje? Ne možemo da se izvučemo iz nevolje ako se ne – PROMENI SISTEM! Nama ne treba zamena postoječih političkih lopova novim političkim lopovima. Nama treba korenita promena političkog totalitarnog sistema. Nama treba politički sistem u kome više neće biti političkih lopova. Nama treba politički sistem koji će srušiti propalu parlamentarnu špekulativnu predstavničku demokratiju. Šta je rešenje? Direktna demokratija. Objasniću na primeru ekonomskih reformi. Zašto su propale sve ekonomske reforme ? Njihov glavni problem je bio što nisu bile usmerene na osnovnu ekonomsku jedinicu preduzeće i na radno mesto mesto u tom preduzeću. Ekonomske reforme nisu dodirnule neefikasnost preduzeća. Ekonomske reforme nisu dodirnule neproduktivnost radnika. Neproduktivan radnik i neefikasno preduzeće su pravili gubitke. Gubitke je neko morao da pokriva. Ko? Država. Odnosno, poreski obveznici. Tako je država počela da pravi gubitke. Imala je veće rashode od prihoda. Živeli smo preko svoje mere. Zadužili smo se i privremeno odložili bankrot. Skupo smo kupili to odlaganje. Dugovi su narasli. Političari su se menjali na vlasti i sprovodili lažne reforme, dok su dugovi rasli iz godine u godinu. Danas smo došli do pucanja preduvanog balona dugova. Pucanje je neizbežno. Moramo da se sučelimo sa istinom. Ovakav sistem više ne može da opstane. Moramo da promenimo sistem. Isto se desilo i sa totalitarnim političkim sistemom. Koji nije bio usmeren na slobodu građanina, nego na služenje i porobljavanje građanina totalitarnom sistemu. Svi srpski vladari su bili totalitarni diletantni. Aca Dramoser je vrhunac ludila totalitarnog sistema. Nakon njega ostaće samo haos. Istorijska odgovornost umnih ljudi u Srbiji je da razjasne ove političke zablude. Oni moraju svojim delovanjem da probude građane iz totalitarne opijenosti. Gospodo drugovi, nema prečice prema carstvu slobode i blagostanja. Nema mesije i čarobnog štapića. Niko neće da uradi ono što mi moramo sami da uradimo. Put prema našem izbavljenju mora da ide preko znanja, rada, štednje i organizacije. U taj put samo verujem. I zato pišem i pokazujem kuda treba da idemo. Sve veći broj ljudi se budi i počinju to da shvataju. Nažalost, još uvek smo u manjini. Ali, vreme radi za nas. Finansijski cunami i ekonomski slom će dovesti do bržeg otrežnjenja. Mi moramo da nastavimo dalje. Nema predaje, opuštanja i razočaravanje. Radimo tačno ono što moramo da radimo. Strpljenje i vera u ideju je naš najveći kapital. Nismo završili naš zadatak, tek smo na početku. Prava borba tek počinje. Ako ovo znamo, onda nema kukanja i mrzovolje. Važno je da znamo šta nam je činiti. Istorijska odgovornost naše generacije je da ispravimo dosadašnje greške. Jedini način da uspemo je rušenje totalitarnog sistema. Profesionalni političari nam više nisu potrebni. U direktnoj demokratiji građani upravljaju državom. Ne trebaju nam plaćeni posrednici. Građani su izgubili poverenje u politiku. Vraćanje poverenja je jedino moguće kroz sistemske promene u društvu. Osnov mora da bude moralna obnova društva. Ekonomska kriza je samo posledica moralne propasti pohlepne komercijalne civilizacije. Zalažem se za korenitu promenu političkog i ekonomskog sistema. Imamo konkretan i operativan Program za spas Srbije. Građanima treba da objasnimo naše ideje. Moralnom vertikalom se vraća poverenje. Ko ne bude prihvatio temeljnu promenu sistema ne treba da se kandiduje na novim izborima. Sve priče su ispričane. Dobro znamo ko je kakav. Ne verujem više starim političkim kadrovima. Trebaju nam novi ljudi. Koji nikada nisu bili u politici. Oni nisu zat-rovani političkom pohlepom. Oni mogu da promene sistem. A to nam je sada najvažnije.

  5. Batina says:

    Artiljerac, pitaj toga od kuda mu prvi milion. Taj je radio za djindjica, pametnome dovoljno.

  6. ARTILJERAC says:

    Poznajem Branka 25 godina, sve što je zaradio zaradio je na svoj znanje i ništa nije ukrao . To što lopovi izmišljaju kako bi ga ocrnili , uzdigli sebe i umanjili njega više govori o njima nego o Branku. Postoji njegov sajt pošalji mu mejl sa tim pitanjem i on će ti objasniti, ako ima vremena pozvaće te na čaj kako bi ti opravdao svoje znanje.

  7. ARTILJERAC says:

    Za đinđića je radio ali kada je video da ovaj ide pogrešnim putem otišao je od njega. Ja sam bio u JNA jesam li ja zbog toga JUGOSLOVEN ILI SRBIN????

  8. pravda says:

    NE u EU to je smišljeno zlo Amerikanaca kako da kontrolišu i koriste čitavu evropu Amerika ovu Koloniju crpi na najprostijoj ljuckoj filozofiji ljuckih prava a ustvari ta prava su zagarantovana samo za određjene narode i grupe ostali u evropi su savremeni robovi.

  9. Nebojsa says:

    SRBI NISU NIKADA NI SANJALI EU! Sanjali su samo oni koji su zeleli visoke plate u EU parlamentu !

  10. Max says:

    Taj isti Dragas je devedesetih pljuvao po Srbima koji su se suprostavili ustašama, šurovao sa prozapadnim plaćenicima, uvlacio se Djindjicu...tako da putuj igumane... i da NE u EU! Pa pogledajte sve u EU koji nemaju neki znacaj, svima su drzavni dugovi petostruko povecani, sve im poskupilo a plate iste kao i pre ulaska u EU (mislim na Bugarsku, Rumuniju, Hrvatsku...). EU je nadnacionalna finasijska oligarhija, bankarska, njima je cilj da drzave uvaljuju u dugove da bi posle mogli da ih cede i uzivaju kamate, a naravno i da ih preko tih dugova politicki kontrolisu, kao u Grckoj...

  11. Knindza says:

    Batina Artiljerac je u pravu! Zapitaj se samo zasto je najcenzurisaniji ekonomista u Srbiji? Imao je prvu privatnu banku u Srbiji i Milosevic mu je zatvorio. Zasto? Zato sto je posten i nije hteo krasti i varati gradjane. Djindjica je napustio kad je ovaj krenuo stranputicom. DS i Tadic mu nisu dali da dise. Morao je osao prebaciti u Kazkstan i Rusiju. Aca Dramoser ga je izbacio sa svih televizija sa nacionalnom frekfencijom a da ne pricamo o Pinku i ostalima. Povremeno se pojavljuje na zrenjaninskoj tv. Pre par godina je vodio emisiju na Heppy ali su ga skinuli posto je pricao istinu gradjanima.

  12. Janez Propali says:

    Knindža,je u pravu. Baneta znam ,a i posećivali smo se dugo godina.. Slobodno mogu da kažem ,ono što je rekao i Knindža. Ko je najcenzurisaniji ekonomista u Srbiji.. Sve što je bane naveo je GOLA ISTINA, piotanje dali je neko prepoznaje... Da nepričamo šta su radili drugi a i sadašnji.. Sva je priča ispričana,REZULTAT SE ZNA.. Nego ,KAKO ĆEMO DALJE. Mnogi od Vas i nezna ,gde i šta je SRBIJA IMALA i šta je radilo.. .. Da bude nesreća veća,ovi iz EU su i to što smo imali POLUPALI.. Ako se ja pitam, NIKAD IM NEBI VRATIO ono što smo se zadužili..Zašto: zato što kad izračunamo štetu direktnu ona iznosi bar 10 puta više.. Indirektna šteta ,stanovnoštvo koje je pobijeno ,pomrlo od osiromašenog uranijuma.,zaduženje puta pet. Dalje sve ove godine pepela i nerada,jer nema sa čime ,a bilo je : PROIZVODNOST,na dan uništenja pa se ove godine od rušenja puta TRIDESET. . Kad sve to saberemo to je oko 300 milijardi.. Kad nam plate ovi dobročinioci iz EU, e tad možemo da sednemo za sto i da pregovaramo.. ISHOD BI SIGURNO BIO NE EU.. Imamo mi rešenja za zapošljavanje , čak i da uvezemo radnu snagu, jer je nećemo imati dovoljno.. Samo da Vam kažem: imali smo mi EU .pre evropske unije, koja je bila savršenija i bolja od ove koja nam se NUDI.. Dodjoše ludaci i RAZVALIŠE je.. Istina je i to za SVADJU je potrebno ,najmanje dvoje..!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *