Srbija daje nevladinim organizacijama 27 miliona

Srbija daje nevladinim organizacijama 27 miliona

23 juna 2013

Sonja BiserkoPribližavanje Srbije Evropskoj uniji dobilo je, izgleda, i prvu kolateralnu štetu. Civilni sektor, naročito onaj deo koji se bavi ljudskim pravima, prema nekim mišljenjima, ubrzano gubi na značaju. Razlog: Evropska unija sama, direktno „pritiska“ državne institucije da „kroje“ po njenoj meri, što je nekada bio omiljeni zadatak ovog sektora. Time je prestala i potreba Zapada da upumpava novac u domaći civilni sektor, pa je on zapao u finansijsku krizu.

Da li je „zlatno doba“ NVO iz devedesetih godina nepovratno prošlo, kakva je njegova sudbina i uloga u Srbiji danas?

– Civilni sektor tek treba da se pokaže u pravom svetlu kada Srbija dobije datum za pregovore sa EU – kaže za „Novosti“ Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava.

Tačno je, smatra ona, da EU vrši pritisak na naše državne institucije zbog problema sa Kosovom i briselskog sporazuma.

– Mi to podržavamo – naglašava Biserkova. – Ali nije tačno da naša uloga postaje beznačajna, mi ćemo tek imati posla kada počnu pregovori sa EU.

I Nataša Kandić, osnivač Fonda za humanitarno pravo i koordinator REKOM-a, smatra da će NVO koje se bave ljudskim pravima imati još posla, a kao jedan od najvažnijih zadataka ističe suočavanje sa prošlošću:

– Jeste se izmenio sadržaj političkog, javnog i društvenog života u Srbiji zbog opšte volje za pridruživanjem Evropskoj uniji. Ali NVO su značajan korektor u društvu i postoje i u najrazvijenijim zemljama. Evropska unija se ne bavi pitanjem suočavanja sa prošlošću, a bez toga države bivše SFRJ nemaju izgleda za evropsku budućnost.

Da se zlatno doba ljudsko-pravaških organizacija završilo, smatra politički analitičar Đorđe Vukadinović. On kaže da je njihova uloga bila značajna devedestih godina kada je Zapad rušio Slobodana Miloševića, ali i dvehiljaditih kada su vršile pritisak na vlast i javno mnjenje radi bespogovorne, neupitne saradnje sa sudom u Hagu, kosovske nezavisnosti i bezuslovnosti puta ka EU.

– To su bila tri glavna pravca njihovog delovanja. Pošto je to odrađeno za vreme dve poslednje vlade, civilni sektor ima sve manje posla – kaže Vukadinović za „Novosti“.

Nevladine organizacije, bar neke, i to nije tajna, izdašno su finansijski pomagane od stranih donatora. Sada, međutim, novca ponestaje…

– Tačno je da u civilnom sektoru postoji finansijska kriza i da je došlo do zastoja u finansiranju – kaže Biserko.

– Donatori su napustili region i preselili se u druga krizna područja. Ali u svakom slučaju podrška postoji. Naša glavna adresa ubuduće će biti Evropska unija.Nataša Kandić kaže da nema problema sa novcem, jer REKOM finansira Evropska komisija.

Nevladine organizacije imaju mogućnost da se finansiraju i iz budžeta Srbije. Država preko budžetske linije 481 izdvaja sredstva za nevladin sektor, ali ona se, osim na NVO, raspodeljuju i na sportske saveze, verske zajednice, političke stranke, nacionalne savete manjina…

Prema podacima Centra za razvoj neprofitnog sektora, godišnje se za ovo izdvoji oko 90 miliona evra, od čega 30 odsto ide za NVO. Što znači da građani Srbije godišnje finansiraju nevladine organizacije sa – 27 miliona evra. Sonja Biserko i Nataša Kandić tvrde da preko ove „linije“ ne dobijaju novac.

Zoran Marković, koordinator programa u Centru za razvoj neprofitnog sektora, kaže da NVO i danas imaju novca koliko su ga i ranije imale.

– Stereotip je da su NVO bogate. Mnogo više novca iz, na primer, Evropske komisije ide državi nego nama. Skoro polovina NVO nije dobijala novac iz inostranstva – kaže Marković.

On smatra da se značaj nevladinog sektora koji se bavi humanitarnim aktivnostima nije umanjio u odnosu na ranije period.

– Samo se manjaju programi – navodi Marković.

– Devedestih godina bavili smo se programima za pomoć izbeglicama. Danas, na primer, vršimo monitornig budžeta, što je ranije bilo nemoguće. U poslednjih godinu dana imamo programe zaštite životne sredine, zaštite žena i dece, inkluzije ranjivih društvenih slojeva, približavanja EU…

Đorđe Vukadinović smatra da bi uloga civilnog sektora ponovo oživela ukoliko bi vlada promenila kurs kada su u pitanju Kosovo i Metohija ili put ka EU.

– Međutim, ako i vlast i opozicija sprovode ono što traže finansijeri civilnog sektora sa Zapada, zašto bi ga onda oni finansirali!?- naglašava Vukadinović.

BEOGRAD DAO NA KORIŠĆENJE 512 KVADRATA
Grad Beograd je, pre dve godine, dodelio prostor veličine 512 kvadrata, u samom centru prestonice, nevladinom sektoru. Tu je osnovana „Kuća ljudskih prava i demokratije“, a u njoj se nalaze: Građanska inicijativa, Beogradski centar za ljudska prava, Komitet pravnika za ljudska prava, Helsinški odbor za ljudska prava i Centar za praktičnu politiku.Kako stoji na sajtu ove organizacije, njen rad je organizovan oko tri oblasti: ljudska prava, tranziciona pravda i vladavina prava.Sonja Biserko kaže da je grad puno pomogao dodeljivanjem ovog prostora, čiju je adaptaciju podržala vlada Norveške.

KAKO JE TO U RUSIJI

U Rusiji je krajem 2012. donet zakon kojim se sve organizacije u Rusiji koje se mešaju u unutrašnju politiku zemlje i primaju novac iz inostranstva obavezuju da se predstavljaju kao „strani agenti“ – kao organizacije kojima strane države plaćaju političko delovanje u Rusiji. Prema podacima koje je jednom izneo Vladimir Putin, za samo četiri meseca od usvajanja tog zakona na račune NVO stigla je iz inostranstva skoro milijarda dolara (28,3 milijarde rublji). U Rusiji deluje 654 organizacije koje dobijaju novac spolja. S druge strane, u svetu postoje samo dve organizacije koje se finansiraju iz Rusije – jedna u Parizu, a druga u Severnoj Americi.

(Novosti)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *