„Srbija i Hrvatska sarađuju najbolje do sad“

„Srbija i Hrvatska sarađuju najbolje do sad“

23 јуна 2013

vesna_pusic1919339518Hrvatska ministarka spoljnih i evropskih poslova Vesna Pusić izjavila je da Srbija i Hrvatska kao nikada do sada intenzivno sarađuju na rešavanju konkretnih pitanja prošlosti, ali i budućnosti, što je potvrdila i njena poseta Beogradu u petak.

U intervjuu agenciji Beta, ona je ocenila da sva otvorena pitanja, poput međusobnih tužbi za genocid i granice na Dunavu, dve zemlje mogu rešiti direktnim razgovorima i istakla da u njihovom rešavanju Zagreb neće koristiti članstvo u Evropskoj uniji.

„Mislim da je saradnje Srbije i Hrvatske u ovom trentku vrlo intenzivna i vrlo operativna. Dakle, nije paradna, nego je radna. U smislu da se definišu stvarne poteškoće ili stvarni zajednički projekti ili ciljevi. I onda se pokušava naći način kako da se to ili reši ili postigne”, rekla je Vesna Pusić.

Šefica hrvatske diplomatije navodi da se razgovara o čitavom nizu konkretnih pitanja, od tema okrenutih ka budućnosti poput reforme pravosuđa, pošto Srbija pristupne pregovore treba da počne tom oblašću, pa do rešavanja pitanja iz prošlosti.

„Mislim da u tom smislu nikada nismo do sada imali tako intenzivnu radnu, operativnu saradnju u resavanju konkretnih pitanja”, rekla je Vesna Pusić.

Ona je ocenila i da se sada drugačije gleda na odnose dve zemlje pošto susret visokih zvaničnika više nije senzacija. „Danas više niko ne pada u nesvest zato što smo se susreli, već pitaju, dobro, ok, susreli ste, ali šta ste radili”, rekla je Pusićeva.

Hrvatska ministarka ponovo je izrazila nadu da će pitanje međusobnih tužbi za genocid biti rešeno.

„To je neka vrsta odgovornosti političara ove generacije prema sledećoj generaciji, da pokuša posledice ratova rešiti u našim životima, u našoj generacije a ne prepustiti to još jednoj generaciji”, rekla je Vesna Pusić.

Prema njenim rečima, ulazak Hrvatske u EU 1. jula neće uticati na pitanje povlačenja međusobnih tužbi za genocid pred Međunaordnim sudom pravde, već da to zavisi od rešavanja pitanja nestalih, saradnje u procesuiranju ratnih zločina i povratka kulturnog blaga.Istakla je, međutim, da su razgovori u petak sa srpskim zvaničnicima u Beogradu pokazali „stvarnu želju i napore da se te teme reše”.

„U tom slučaju, Hrvatska bi prihvatila da se na dnevni red stavi razgovor o međusobnom povlačenju tužbi”, rekla je Pusićeva i istakla da je „pitanje nestalih (kojih još ima oko 1.700) presudno jer je to pravo ljudsko pitanje”.

Prema rečima hrvatske ministarke, saradnja u procesuiranju optuženih ili osumnjičenih za ratne zločine koji su na teritoriji jedne ili druge države – napreduje.„Što se Srbije tiče, tu je ključno pitanje penzija de fakto hrvatskih državljana koji danas žive u Srbiju i koji u jednom razdoblju nisu dobijali penzije koje su zaslužili u Hrvatskoj. U ovom trenutku Hrvatska izdaje nešto preko 41.000 penzija ljudima u Srbiji. I sad od te evidencije nekako treba krenuti”, rekla je Pusićeva.

Hrvatska i Srbija pre nekoliko su meseci formirale mešovitu komisiju za rešavanje otvorenih problema. Pusićeva je rekla da ta komisija radi na tri grupe problema – pitanjima zaostalim iz vremena rata, ekonomskoj saradnji i mogućnosti ublažavanja situacije sa CEFTA sporazumom, kao i na saradnji na evropskim temama i evropskoj budućnosti regiona.Vesna Pusić je rekla da se još ne može proceniti koliko će izlazak Hrvatske iz CEFTA sporazuma, zbog ulaska u EU, uticati na trgovinsku razmenu dve zemlje.

„Zavisno od toga kakav se sporazum tu postigne, tako će i to utičati na našu razmenu”, rekla je hrvatska ministarka, ali i naglasila da Srbija i Hrvatska imaju mogućnost zajedničkog nastupa na trećim tržištima zbog čega je u interesu obe zemlja da ekonomska saradnja bude što bolja i sa što manje prepreka.

Na pitanje da li će Hrvatska koristiti članstvo u EU kao preimućstvo u rešavanju granice na Dunavu, Vesna Pusić je kratko odgovorila „ne” i istakla da ima veliko poverenje u bilateralne razgovore.

„Pitanje granice Hrvatske i Srbije će se rešavati. U ovom trenutku imamo dva sporazuma pred sobom koja ne prejudiciraju rešavanje pitanja granica. Moramo dogovoriti ugovor o pograničnom prometu i ugovor o graničnim prelazima”, rekla je ona i izrazila uverenje da će pitanje prekograničnog prometa za ljude iz oblasti uz granicu biti rešeno tokom leta.

Na pitanje o sastanku predsednika Hrvatske Iva Josipovića i predsednika Srbije Tomislava Nikolića, hrvatska ministarka je rekla da će se oni susresti na obeležavanju ulaska Hrvatske u EU 30. juna u Zagrebu, ali da to neće biti klasičan bilateralan sastanak.

„Kada će biti baš prvi klasični bilateralni susret, videćemo. Ja zaista ne znam. U međuvremnu, Hrvatska i Srbija veoma živahno sarađuju na nizu tema i to ne baš savim laganih. Susreli su se premijeri, susreli su se potpredsednici vlada. Susreli su se ministri spoljnih poslova i ministri pravosuđa”, dodala je Vesna Pusić.

Ona je rekla da je za Hrvatsku tokom pristupnih pregovora sa EU najveći izazov bilo pravosuđe. Na osnovu hrvatskog iskustva, ocenila je da je dobro što Srbija treba da krene baš od tog poglavlja, ističući da u tome ona može iskoristiti neka hrvatska rešenja.

„Najveći izazov bez ikakve dileme je pravosuđe i reforma pravosuđa, jer za to ne postoji neka pravna tekovina EU. Nama su rekli ‘vi morate imati transparentni način biranja sudija i unapređivanja sudija, ali kako, to izmislite sami, a mi ćemo vam reći je li to dobro ili nije’“, rekla je šefica hrvatske diplomatije.

Pravosuđe je u temelju „mase stvari” – investicione klime, slobode kretanja ljudi, kapitala, konkurentnosti, ljudskih prava. „Mnoge stvari koje su sastavni deo nekih drugih poglavlja, na kraju vam završe, padaju ili stoje na pravosuđu. S tog stanovišta, dobro je da radite pravosuđe od početka”, rekla je Pusićeva.

Na pitanje da li su zatvaranja poglavlja o vladavini prava i pravosuđu bila povezana s procesom protiv bivšeg hrvatskog premijera Iva Sanadera, pošto su se dogodili otprilike u isto vreme, Vesna Pusić je odgovorila negativno.

„To sa samom reformom pravosuđa nije imalo veza, ali jeste imalo veze s utiskom u hrvatskom društvu. Zato što je unutar hrvatskog društva vladao prilično ciničan stav prema reformi pravosuđa i borbi protiv korupcije, s idejom nastradaće sitne ribe, ali krupne niko nikada neće ni pogledati”, rekla je hrvatska ministarka.

Ona je dodala da je činjenica da je ta tema otvorena promenila stav u javnosti ka tome da se „niko ne može sakriti od pravosuđa bez obzira kako visoko bio”.

(Politika)

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u