„Srbija može na EU Titanik ili sa Putinovom Rusijom“

„Srbija može na EU Titanik ili sa Putinovom Rusijom“

11 juna 2013

reset1_lkhzSrbija ima izbor – ili ćete na Titanik ili na naš čamac. Naš čamac će možda opstati, ali Titanik će sigurno potonuti!

Ovim rečima je dr Leonid Rešetnjikov, direktor Ruskog instituta za strateška istraživanja večeras u Beogradu opisao sadašnji položaj Srbije. Dr Rešetnjikov je ovo rekao na javnom predavanju pod naslovom „Aktuelni problemi spoljne politike savremene Rusije“, koje je održao na Filozofskom fakultetu u Beogradu, pred oko 200 slušalaca, uglavnom studenata, među kojima je bilo i više uglednih naučnih i javnih radnika.

Polazna ocena na kojoj se danas zasniva spoljna politika Rusije je da se svet nalazi u dubokoj krizi, koja je u stvari kriza funkcionisanja kapitalizma, ukazao je na početku predavanja Rešetnjikov.

Kapitalizam se kao sistem učvarstio u 19. veku, imao je značajnih dostignuća, ali on danas završava svoju istorijsku ulogu. Nesposoban da odgovori na potrebe savremenog sveta, on samo produkuje duboku krizu, koja nije samo ekonomska i finansijska, nego i moralna.

Ovom krizom su najviše pogođeni, i predstvaljaju njen izvor – SAD i Evropska Unija. Pritom, oni u svom političkom govoru i propagandi izbegavaju da govore o dubini krize, zamenjujući često i sam izraz „kriza“ eufemizmima tipa „recesija“, „finansijski mehur“, „depresija“…

Direktor Instituta čiji je osnivač predsednik Rusije, i koji sa svojih 200 istraživača, predstavlja njegov glavni analitički centar, koji se multidisciplinarno bavi svim značajnim problemima i procesima u svetu, u jednom trenutku je na predavanju napomenuo da se u institutu kojim rukovodi, za ono što danas oličavaju SAD i EU, odavno ne upotrebljava termin „evropska civilizacija“.

Njegove kolege sa instituta su umesto toga predložile termin „posthrišćanska civilizacija“, ali da je on lično spreman da se saglasi sa jednim francuskim kolegom da je najadekvatniji termin „anticivilizacija“, jer se radi o negiranju svih tekovina evropske civilizacije.

On je ukazao da Rusija sa zabrinutošću prati razvoj krize u EU, u granicama svog najvećeg ekonomskog partnera, jer je svesna da kolaps koji joj preti može imati negativne posledice i po samu Rusiju, pošto će pad privrede EU dovesti do smanjenja uvoza sirovina i energenata iz Rusije.

Zbog toga, naglasio je Rešetnjikov, sva razmišljanja i napori naše spoljne politike usmereni su na prevazilaženje sadašnjih, a naročito budućih teškoća. Ali, za razliku od Srbije, koja kupuje kartu za Titanik, mi tražimo druge puteve.

Ta traganja i napori usmereni su u nekoliko pravaca istovremeno. Sa jedne strane, Rusija teži produbljavanju odnosa sa „ekonomskom lokomotivom EU“ – Nemačkom, čija privreda jedina ima šanse da preživi krizu, i u tom pravcu su već postignuti značajni rezulatati.

Od još većeg značaja su napori usmereni ka Kini i Istoku.

Dve najveće zemlje sveta su već dostigle zavidni nivo odnosa u svim oblastima, o čemu svedoči i to da je novi predsednik Kine, odmah pošto je izabran, posetio Moskvu. Značajne perspektive vide se i u saradnji sa velikim zemljama Azijsko-pacifičkog regiona, kao što su Indonezija, Filipini, Južna Koreja, Vijetnam, koja se dinamično razvija.

Posebno mesto predstavlja saradnja u formatu BRIKS, koja uključuje i Barzil, Indiju i Južnu Afriku. Ako se realizuju sve ruske inicijative pokrenute na poslednjem samitu u Južnoj Africi, to će pozitivno uticati na perspektive čitavog sveta. Ipak, za Rusiju je najvažniji pravac izgradnja i jačanje Evroazijske Unije, koja predstavlja alternativu i za niz balkanskih i istočnoevropskih zemalja, kao što su Srbija, Bugarska, Grčka, Češka, Slovačka, baltičke zemlje…

Ove zemlje u evroatlantskim okvirima nisu ništa postigle, naprotiv, one gube svoje lice, samobitnost, kulturu, duhovnost… Među ovim zemljama, istakao je Rešetnjikov, mi ne agitujemo i ne vršimo ni na koga pritisak, ali hoćemo da stvorimo alternativu.

Rešetnjikov se posebno osvrnuo i na odnose Rusije sa SAD, koje se prema Rusiji odnose jednako, bez obzira da li je ona monarhija, komunistička ili kapitalistička. Rusija je za njih dobra samo ako je slaba, ili još bolje, razbijena.

Oni nas vide kao nepodnošljivog konkurenta, ne samo ekonsomskog, nego i civilizacijskog, jer znaju da smo jedini koji nose realnu alternativu anglosaksonskom projektu.

Alkoholičara Jeljcina su tapšali po ramenu i obasipali pohvalama i priznanjima za demokratiju, iako je pucao iz tenkova na sopstveni parlament i prouzrokovao pogibiju 400-500 ljudi, jer se u Rusiji sve rušilo, a sada, kada imamo normalnog predsednika, koji voli Rusiju i čini sve da ona bude snažna, njega optužuju da krši demokratiju i da je čak diktator.

Morate znati, poručio je na kraju Rešetnjikov, da u Rusiji postoji srbofilstvo. Smatramo da pripadamo istoj civilizaciji.

Znamo da ste vi na prvoj liniji i da trpite mnogo udara. Znamo i da partije koje su sada na vlasti u Srbiji nisu rusofilske, a umemo i da prepoznamo kad neko misli da može rečima o ljubavi i prijateljstvu obmanjivati Ruse.

Nećemo vam govoriti šta da radite, ali za veće izraze podrške, koji sigurno neće izostati, potrebna je rešenost i volja i na vašoj strani.

Često se kaže da je Rusija pomogla obnovu srpske državnosti u savremenoj epohi. Ali ta podrška ne bi imala nikakvog značaja da srpski narod nije bio spreman na podigne ustanak i krene u borbu.

Dr Leonida Rešetnjikova primio je jutros i njegova svetost Patrijarh Srpski Irinej.

Domaćin večerašnjeg predavanja bio je Centar za ruske studije Filozofskog fakulteta u Beogradu.

(Fakti.org)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *