Srbija na autsorsingu

Srbija na autsorsingu

19 avgusta 2013

branko-radun-fotoPiše: Branko Radun

Ova strana reč se odomaćila kod nas jer se i ta pojava raširila. Mnogo kompanija, pa i sama država angažuju pojedince ili kompanije „spolja“ za neke svoje poslove. To se često pravda nedostatkom svojih kadrova ili pak nižim troškovima. Jednostavnije rečeno – što biste plaćali svoju pravnu službu, kad možete angažovati neku advokatsku kancelariju za te poslove, a to bi trebalo da bude jednostavnije, efikasnije i jeftinije? No, da li je to baš tako?

Autsorsing ima svojih prednosti i u nekim situacijama se pokazao kao rešenje. Kada imate glomaznu organizacionu strukturu (npr. državna institucija ili veliko javno preduzeće), teško je tu pratiti promene i odraditi neki, a naročito novi posao, brzo i kvalitetno. Nedovoljno obučen ili motivisan kadar, inertna organizacija menadžere primoravaju da nekoga „spolja“ angažuju da kvalitetnije ili jeftinije odrađuje taj posao. Klasičan je primer funkcije marketinga koju će verovatno bolje odraditi neka veća agencija no stari, nedovoljno kreativni kadrovi velike firme ili nekog ministarstva.

No u šta se to pretvara u našoj praksi? U brutalno pranje para. Tako su neke marketinške agencije bliske bivšem predsedniku bukvalno dobijale kao nekada pravo naplate mostarine da rade kampanje za ministarstva, velika preduzeća (domaća i strana), opštine. To se odrađivalo kao deo obaveze prema vlastima. Na taj način su se reklamirale kompanije kojima i ne treba reklama jer imaju manje ili više monopolski položaj poput EPS-a i NIS-a. Ali i svaki direktorčić javnog preduzeća je znao da se preko marketinga mogu najlakše oprati pare, gde bi on mogao da dobije i pola onoga što je otišlo sa računa koji on kotroliše. Računica je jednostavna: ako kupite kamion cigala, cementa ili nečeg trćeg, tu možete jako malo da se „ugradite“, ali ako naručite spotove, bilborde, kreativne slogane, to može da košta ko zna koliko i teško je to iskontrolisati.

Druga omiljena disciplina srpskih menadžera je da se sopstveno obezbeđenje ili restoran zameni sa nekim sa strane, pod izgovorom da će to biti jeftinije ili pak sigurnije. Onaj ko dobije posao ima posebne „obaveze“ prema onom ko ga je ubacio. Na taj način se izvlači novac iz kompanije ili državne institucije naduvavanjem troškova obezbeđenja. Nije redak slučaj da pravi vlasnik kompanije za obzbeđenje bude i onaj koji toj kompaniji i daje posao. Tako je taj sektor – obezbeđenje – postao vrlo primamljiv i profitabilan. A da ne govorimo o tome koliko je i bezbednosno atraktivan, jer onaj ko obezbeđuje nekog on ga na neki način i nadzire.

No, moda ili manija autsorsinga ide dotle da se nastoji smanjiti što je moguće više broj onih koji su „normalno“ zaposleni i uvesti u kompaniju što više „stranaca“. Za takvo nešto ima nekoliko razloga. Prvi smo već naveli – menadžment na taj način vrlo lako i efikasno isisava novac iz kompanije ili institucije koju vodi. Drugi razlog je formalan – ako imate određeni nivo proizvodnje ili prometa, vaša efikasnost raste ako iste razultate postižete sa „na papiru“ manje zaposlenih (a ljudi preko autsorsinga su često nevidljivi u izveštajima). Treći razlog je da degradiraju zaposlene u lako zamenjivu i manje plaćenu radnu snagu preko „autsorsing firme“. To u praksi znači da vam dođu i kažu od sada ne radiš kod nas već „preko njih za nas“, plata će ti biti manja možda i upola, a otkaz možeš dobiti u svakom momentu, pa čak i SMS-om u ponoć. Tako se vrlo lako i mimo zakona o radu stvara nova klasa privremeno i povremeno uposlenih koji nemaju gotovo nikakvu sigurnost, a o perspektivi da i ne govorimo. Tako se u nekim našim većim kompanijama planira da se reše većine zaposlenih i da u stalnom radnom odnosu u kompaniji ostanu samo šefovi, direktori i njihovi ljubimci. Možda na kraju procesa autsorsovanja stalno zaposlen ostane samo generalni director, a svi ostali budu „spolja angažovani“.

Da ne bude da smo navodili samo negativne primere, moramo pomenuti i naše mlade stručnjake koji rade u Srbiji u IT i drugim kreativnim industrijama za strane kompanije. To je postala privredna grana sa hiljadama zaposlenih koji ostvaruju solidne prihode, a koju je inertna država tek sada uočila. Od nje se, nažalost, ne očekuje da pomogne, već je dovoljno da ne smeta.

(Novine novosadske)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *