Srbija na opasnom putu

Tweet

Piše: Miša Đurković

U jesen 1999. Lideri Saveza za promene su, tek nekoliko meseci nakon što su nas zapadne zemlje brutalno bombardovale, krenuli da nas ubeđuju kako mi treba da se izborimo za demokratiju da bismo se pridružili  „civilizovanom svetu”. Upravo onom koji nas je pre toga razorio! Tada sam protiv te sulude koncepcije napisao tekst  „Demokratija zbog nas samih” tvrdeći da demokratija treba Srbiji zbog nje same i zbog njenih potreba, a ne zato što to traže agresori.

Posle trinaest godina čini mi se da se još jasnije uočava da su pojedine zapadne zemlje najveći neprijatelji demokratizacije u Srbiji. Štaviše, danas je ta opasnost izraženija nego bilo kad u poslednjih dvadeset godina.

Ova na izgled kontradiktorna pozicija nije nimalo slučajna. Ponašanje Velike Britanije u devetnaestom veku vrlo je slično ponašanju SAD u dvadesetom. U državi se poštuju demokratske procedure, vladavina prava i pluralizam, dok se u ostatku sveta po pravilu podržavaju diktature i nedemokratski sistemi. Logika je jednostavna: lakše je kontrolisati neku zemlju ako imate centralizovan sistem i jednu kooperativnu adresu sa kojom radite nego istinski pluralizam koji može da ode u neželjenom pravcu.

Model koji su podržali u Crnoj Gori, zahvaljujući kome je ova mala zemlja već dve decenije pod despotskom vlašću jednog čoveka, trude se da polako instaliraju u Srbiji. Evo, na primer, iz te kuhinje potiče ova po našu državu samoubilačka ideja o centralizaciji obaveštajnih službi. Iza nje stoji činjenica da neke domaće službe još rade posao u interesu svoje, a ne tuđih država i da ih stoga treba  „obuzdati”. To će se uraditi tako što će se najpre sve centralizovati i spojiti pod jednu komandu, a ta komanda naravno vezati za  „evroatlantski” bezbednosni sistem. Praktično rečeno to bi u drugom koraku značilo ukidanje ofanzivnog obaveštajnog delovanja ove države prema spolja, a objedinjena kontraobaveštajna delatnost bila bi stavljena u funkciju kontrole unutrašnjih neprijatelja i politički nepodobnih, po proceni naših  „spoljnih prijatelja”.

Zastrašujuće je kako se iz nekoliko zapadnih ambasada spinuje srpsko javno mnjenje. Oni direktno uređuju jedan raspomamljeni tabloid koji već tri meseca vodi protivzakonitu kampanju protiv jednog čoveka koji je slučajno lider najveće opozicione stranke. Kad se zna da drugi takav tabloid vodi vrlo sličnu kampanju protiv premijera ove države i takođe lidera jedne velike stranke, onda postaje jasno da se sistematski ide na obaranje rejtinga ove dva stranke.

Skandalozno je da udruženja novinara ne reaguju na takvo ponašanje medija već štaviše to brane kao slobodu štampe koja je u interesu borbe protiv korupcije!? Stvari postaju jasnije ako se vidi kome idu grantovi i ko dobija stipendije za novinarsko usavršavanje u istim tim zapadnim zemljama.

U isto vreme, postoji omiljeni lider čiji se rejting zida na sve moguće načine. Za stranku čije biračko telo nikada nije moglo da prebaci 30 odsto, tvrdi se kako je već prebacila 40 odsto! A to se kao tumači rezultatima borbe protiv korupcije? Izvinite kakve borbe protiv korupcije? Zar je sistemsko hapšenje najbogatijih i najmoćnijih ljudi u srpskoj privredi, koje nekako baš odgovara zapadnim kompanijama, željnim ovdašnjeg tržišta, borba protiv korupcije? Da li je u interesu ove zemlje ili pak naših  „zapadnih prijatelja” da se unište svi ozbiljni srpski privredni subjekti, da se svi oni kriminalizuju i razvlaste? A da se onda tržište, zemlja i privredni sistem prepuste u ruke islamskom kapitalu koji na velika vrata ulazi u sve pore našeg života.

Čime je to Srpska napredna stranka zaslužila navodno ogromno poverenje domaćih birača? Time što afirmiše megatrendovski sistem dolaženja do diploma, time što je prva koja je Dinkiću prepustila i finansije i ekonomiju, ili time što na vodeća mesta u državnoj upravi dovodi ljude bez ikakvog iskustva i kompentencija? Po onome što se može videti, takav rejting zidaju strane ambasade jer se uzdaju u  „reformske potencijale” ove stranke. Oni se svode na spremnost da se konačno dignu ruke od Kosmeta, da se sprovodi pritisak na Republiku Srpsku, a da se u Srbiji u svim oblastima života bez rezerve sprovode diktati ovih stranih sila koji, kao što smo videli, uključuju i planiranu islamizaciju Srbije.

Deluje se u dva pravca. S jedne strane, za domaću publiku koriste se stari radikalski kadrovi i  „patriotski” portali koji pola godina nakon smene vlasti i dalje napadaju  „žute izdajnike” kao da su i dalje na vlasti. A bogami nisu. U isto vreme, za spoljašnji svet afirmiše se nova generacija kadrova prema čijim stavovima i LDP deluje kao nacionalistička stranka. Takva je, na primer, izvesna Ljubica Vasić koja je takvim stavovima u Americi nedavno fascinirala sve stare antisrpske lobiste, a koja je pre nekoliko dana postavljena za pomoćnika ministra inostranih poslova.

Da zaključim. Ako danas ne odbranimo demokratski pluralizam i ne sprečimo uvođenje jednopartijskog sistema, nećemo odbraniti ni državu.

(Politika)

Tweet