Srbija ne ide ka grčkom scenariju, deficit neodrživ

Srbija ne ide ka grčkom scenariju, deficit neodrživ

10 juna 2013

Narodna banka SrbijeSrbija ne ide prema kriznom grčkom scenariju, ali ne može da opstane sa ovako visokim budžetskim deficitom i stalnm zaduživanjem, ocenio je šef kancelarije Svetske banke (SB) u Beogradu Luj Brefor.

On je, u intervjuu za najnoviji broj magzina Svedok, naglasio da Vlada Srbije treba u idućoj godini da smanji budzetski deficit zemlje za najmanje jedan do 1,5 odsto vrednosti bruto domaćeg proizvoda (BDP), uz napomenu da nužne mere treba preduzimati što pre, jer će za njihovo donošenje u septembru i oktobru već biti kasno.

„Jasno je da pitanje plata i penzija ne može da bude izostavljeno u rešavanju problema deficita. Kako će to Vlada da izvede, kojom matematikom, to je na njima“, kazao je Brefor.

„Imajući u vidu da plate u javnom sektoru i penzije predstavljaju 52 odsto troškova budžeta, ne vidim kako Vlada može da smanji deficit ako se ništa ne učini u pogledu plata i penzija. Na Vladi je da odluči šta želi“, dodao je on.

Mnogi zaposleni u Srbiji su, prema rečima zvaničnika SB, napustili vrlo rano posao i otišli u punu penziju i to ne može da izdrži ni jedan sistem u svetu. Srbija, prema njegovim rečima, ima sve starije stanovništvo i to mora uzeti u obzir, rekao je Brefor, napominjući da je u vreme bivše Jugoslavije troje zaposlenih ljudi izdržavalo jednog penzionera, a sada je jedan zaposleni na 1,7 korisnika penzija.

Mogući način da se ovaj problem reši je ili povećanje godina rada, ili reformisanje i racionalizacija penzionog sistema, ukazao je zvaničnik SB. Brefor je priznao da deo ekonomskih nevolja sa kojima se sada suočava Srbija potiče i zbog krize u drugim evropskim zemljama sa kojima se obavlja 70 odsto trgovine i odakle dolazi isto toliko investicija.

On je pohvalio poteze Vlade preduzete u septembru i oktobru prošle godine, kada je izvršena fiskalna konsolidacija, istovremeno ukazujući da, prema njegovom mišljenju, u Srbiji postoji snažna sprega lobija i birokratije koji se protive reformama ne želeći promenu sadašnjeg ekonomskog sistema.

„Potrebno je preseći sa birokratijom! Za to je potrebna politička volja i dovoljno jako liderstvo da se ono što se odluči i sprovede do kraja“, rekao je Brefor.

Srbija sada bolje koristi sredstva SB

Srbija je od početka protekle decenije od Svetske banke (SB) dobila oko dve milijarde dolara i sada znatno bolje nego ranije koristi sredstva SB, rekao je šef kancelarije te međunarodne finansijske organizacije u Beogradu Luj Brefor. On kaže da projekti koji se sada ostvaruju u Srbiji, uz pomoć SB, vrede oko 600 miliona dolara, od kojih 250 miliona dolara bi treblo još da se rasporedi za predviđene namene.

„Pre tri godine veoma malo novca je bilo utrošeno od onoga što smo obezbedili, ali sada je mnogo bolje i mnogo se više sredstava koristi i efikasnije“, naglasio je predstavnik SB, uz opasku da je deo zajmova namenjen i podršci budžetu Srbije, a u okviru programa reforme države.

Brefor je dodao da je u martu ove godine operativno rukovodstvo SB odobrilo i zajam Srbiji od sto miliona dolara za projekat održavanja puteva. Reč je, kako je objasnio zvaničnik SB, o magistralnim putevima. Takođe se, prema rečima Brefora, pripremaju i sredstva za projekat navodnjavanja i isušivanja koji već postoji, ali koji mora da se proširi.

Ranije je Srbija iz sredstava SB finansirala i projekat unapređenja katastra, ali i dalje ima dosta da se radi na tom polju, dodao je Brefor. Brefor kaže da je vrlo iznenađen procenom da će ove godine, uprkos velikoj ekonomskoj krizi, milion građana Srbije provesti odmor u inostranstvu.

„To je za mene veliko iznenađenje“, prokomentarisao je taj podatak za magazin „Svedok“ Brefor, uz opasku da veliki broj ljudi u Srbiji stiče ne mali dodatni prihod radeći u „sivom“ sektoru ekonomije.

„Postoji veliki broj ljudi koji (u Srbiji) radi u sivoj zoni. Prosto, ne bi toliko ljudi imalo novca da ide na letovanje da ne rade. Moj utisak je da je nezaposlenost mnogo niža nego što statistika kaže, jer postoji veliki neformalni sektor“, kaže Brefor.

Pitanje je zašto toliko ljudi radi u tom sektoru ekonomije, a odgovor jeste da je često suviše komplikovano i suviše skupo upošljavati ljude legalno, mišljenja je Brefor. Prema zvaničnim podacima, u Srbiji je sada nezaposleno više od 700 hiljada ljudi, a približno toliko radi u „sivoj“ ekonomiji koja, kako tvrde eksperti, predstavlja pravu rak-ranu domaće privrede.

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *