SRBIJA ne pregovara sa Šiptarima, EVO KO STOJI IZA SVEGA…

Tweet

RAZGOVOR SA ŽIVADINOM JOVANOVIĆEM

*U ponedeljak, 27. maja 2019. održaće se sednica Narodne skupštine posvećena rešavanju pitanja pokrajine Kosova i Metohije. Šta očekujete od te sednice?

Pitanje statusa pokrajine Kosova i Metohije je najvažnije državno i nacionalno pitanje. Zato je ne samo logično, već i neophodno, da se takvim pitanjem Narodna skupština, kao najviši organ vlasti – bavi redovno.

Skupština se održava u vreme velikih pritisaka vodećih sila Zapada da Srbija prizna nelegalno otimanje dela njene državne teritorije, da time na sebe prihvati odgovornost za sve što se dešavalo u vreme terorizma, oružane agresije, pogroma 2004, ilegalne secesije 2008, sve do današnjeg dana, da amnestira odgovorne za zločinačku oružanu agresiju NATO 1999., da time plati i kako bi 5 članice EU (Španija, Slovačka, Rumunija, Grčka i Kipar) odustale od nepriznavanja tzv. Kosova i naravno, da priloži žrtvu geopolitici ekspanzije NATO na Istok, na ruske granice. Ovo je ujedno vreme globalnih promena u kome je izražen trend smanjivanja moći Zapada i narastanja moći Rusije, Kine, Indije i drugih zemalja, koje se zalažu za poštovanje međunarodnog prava, Povelje i odluka UN, Završnog dokumenta iz Helsinkija i koje nisu, niti će priznati ilegalno otcepljenje Kosova i Metohije. Videćemo da li će i na koji način Narodna skupština sve to izraziti u zaključcima ili deklaraciji na ovoj sednici. Takođe ćemo videti da li će biti novih ocena, stavova i inicijativa, ili će se Narodna skupština zadržati na odobravanju i prihvatanju dosadašnjih ocena, na odavanju priznanja srpskim pregovaračima i na izražavanju podrške da se tako nastavi i u periodu pred nama.

*Šta bi, po Vašem mišljenju trebalo da nađe mesta u eventualnim zaključcima ili deklaraciji Narodne skupštine?

Prvo, mišljenja sam da bi trebalo jasno i odlučno odbiti sve pritiske i ucene prema Srbiji, a afirmisati principijelnu poziciju da je Srbija privržena mirnom, uravnoteženom, pravednom i održivom rešenju statusa Kosova i Metohije u skladu sa osnovnim principima Povelje OUN i Završnog dokumenta OEBS-a iz Helsinkija, a u okvirima Rezolucija SB UN 1244 (1999.) i Ustava i da je spremna da na tim osnovama nastavi pregovore.

Drugo, valja doneti odluke o poništavanju svih protivzakonitih i protiv ustavnih odluka usvojenih poslednjih meseci i sedmica u privremenim institucijama u Prištini. Ostati samo na verbalnim osudama nije dovoljno. Neophodna je doslednost u odbrani principijelne pozicije Srbije kao države.

Treće, valja oceniti da dosadašnji tok pregovora uz posredovanje EU nije dao očekivane rezultate i to pre svega, zbog slabosti EU. To proizilazi iz činjenice da je Srbija izvršila sve svoje obaveze iz tzv. Briselskog sporazuma (2013.), a da Priština koja prema tom sporazumu ima jednu jedinu obavezu, formiranje zajednice srpskih optšine sa izvršnim ovlašćenjima, nije izvršila niti pokazuje spremnost da izvrši. EU ispoljava nemoć da obezbedi sprovođenje Prištine. Takva situacija podriva poverenje u bilo kakve garancije u budućnosti. EU kao posrednik nije pokazala ni neutralnost, ni efikasnost, što otvara pitanje njenog kapaciteta da uspešno izvrši posredničku ulogu. Euleks je bio mehanizam za stvaranje i organizovanje nove albanske države na delu srpske državne teritorije.

Četvrto, treba odbiti sve pritiske za žurbu ili oročavanje pregovaračkog procesa ili njegovog vezivanja za izborne cikluse i trajanje mandata u EU, SAD, Srbiji ili drugde.

Peto, Srbija treba jasno da zatraži puno poštovanje rezolucije SB UN 1244 i izvršavanje svih neizvršenih obaveza prema Srbiji kao što su ostvarivanje prava 250.000 proteranih Srba i drugih nealbanaca da se slobodno, bezbedno i dostojanstveno vrate u svoje domove i na svoja imanja, vraćanje dogovornenih kontigenta srpske vojske i policije za funkcije navedene u rezoluciji, garantovanje bezbednosnog okruženja i slobode kretanja i druge.

I šesto, neophodno je ozbiljno upozorenje na opasnost koncepta stvaranja «Velike Albanije» koju intenzivno zagovaraju lideri iz Tirane i Prištine podstaknuti iz zapadnih centara moći. Koncept «Velike Albanije» predstavlja sve veći izvor tenzija i opasnosti po mir i bezbednost na Balkanu.

* Šta mislite o potezima Prištine, kao što su uvođenje takse od 100%, formiranje vojske, izglasavanje platforme, optužbe Srbije za navodni genocid, traženje „ratne štete“, uzurpacija Trepče i dr.?

Ne postoje nikakvi, „potezi Prištine“. Sve su to potezi Zapada, „kvinte“, ili centara moći tzv. duboke države u SAD koji otkrivaju njihovu geopolitiku ekspanzije i dominacije. Ni izjave lidera iz Tirane o nacionalnom ujedinjenju svih Albanaca, ni izjave presvučenih vođa bivše terorističke OVK iz Prištine da će stići do Niša, ni izjave Albanaca- opštinskih čelnika sa juga Srbije da će tražiti „prisajedinjenje Kosovu“, ništa od toga ne ide u javnost bez podsticaja sa Zapada. Sve je to ima jedan cilj – zapretiti Srbiji da mora priznati otimanje Kosova i Metohije i iscrtavanje novih granica na Balkanu, bez obzira što je to suprotno Povelji OUN, Završnom dokumenti iz Helsinkija, Rezoluciji SB 1244 i međunarodnim ugovorima.

Radi se o nastojanjima da se od Srbije iznudi ono što im nije pošlo za rukom da dobiju u Rambujeu, niti kasnije. Svakodnevno očigledno gomilanje konfliktnog potencijala ukazuje da Zapad preti novom vatrom na Balkanu. Ova igra utoliko je opasnija što se ne shvata da su uslovi u Evropi i svetu danas suštinski drugačiji, nego pre 20 ili 30 godina. Potpaljivanje nove vatre na Balkanu danas bilo bi mnogo teže ograničiti i lokalizovati, nego pre 20, 30 godina.

Sve to stavlja pred Srbiju, srpsku politiku i diplomatiju veoma ozbiljne zadatke. Umesto što se relativizuje značaj Rezolucije SB UN 1244, neophodno je reafirmisati njen značaj kao trajnog dokumenta.

Ako Zapad polazi od toga da je pitanje statusa Kosova i Metohije rešeno njihovim priznavanjem ilegalnog otcepljenja, Srbija bi trebalo da afirmiše svoj stav da je i za Srbiju pitanje statusa Južne pokrajine rešeno njenim Ustavom i Rezolucijom SB UN 1244, kao suštinske autonomije u okviru Srbije. Pregovorima treba taj status razraditi i konkretizovati. Ali status pokrajine kao suštinske autonomija, u okviru Srbije, ne može se izmeniti osim eventualno novom odlukom SB UN. Međutim, odluka SB UN kojom bi se odustalo od Rezolucije 1244 i kojom bi se narušio ustavni poredak Srbije – ne može biti u interesu Srbije, niti bi takvu promenu prihvatile Rusija, Kina, Indija i dr. zemlje. Treba imati u vidu da ta podrška Srbiji, iako prijateljska, predstavlja nacionalni i državni interes tih zemalja, a ne samo prijateljstvo prema Srbiji.

Srbija nije za zamrznuti konflikt. Srbija je za mirno, uravnoteženo i održivo rešenje, pregovorima. Konflikt na Kosovu je zamrzao Zapad u času kada je Srbija izvršila sve svoje obaveze iz Rezolucije SB UN 1244, a kada je došlo na red da i drugi, uključujući tzv. međunarodnu zajednicu, EU, i lidere Albanaca sa Kosova izvrše svoje obaveze.

IZVOR: Beogradski forum za svet ravnopravnih

Tweet