Србија недужна у Великом рату

Srbija nedužna u Velikom ratu

10 marta 2018

SRBIJA je, uz Englesku, jedina od glavnih učesnica Prvog svetskog rata koja je oslobođena svake odgovornosti za rušenje mira. Ovakav sud pravnika i univerzitetskog profesora Hermana Kantoroviča (1877-1940) naročito je značajan u svetlu beskrajnih optužbi koje su Srbiji upućivane u okviru nemačke kampanje negiranja sopstvene krivice i njenog prebacivanja na zemlje iz protivničkog tabora.

Ovo je u utorak rekao istoričar Velibor Buha, prevodilac Kantorovičeve knjige „Veštačenje o krivici za rat 1914“, koja je u utorak predstavljena u „Službenom glasniku“. Kantorovič je po nalogu iz Rajhstaga 1923. godine počeo da istražuje i danas aktuelno pitanje krivice za Veliki rat. Četiri godine kasnije završio je svoju analizu, ali je to delo ostalo neobjavljeno punih 40 godina, jer njegovi zaključci nisu odgovarali nemačkom naručiocu. Originalnost dela koje je prvi put objavljeno na srpskom jeziku ogleda se u tome što Kantorovič izbijanje rata, iako to izrekom ne potvrđuje, posmatra kao kriminalni čin.

– Da „Veštačenje o krivici za rat 1914“ nije posebna knjiga, ne bi decenijama ležala u prašini i čekala da bude objavljena – naglasio je Bogoljub Šijaković, filozof i teolog. – Kantorovič pokazuje da je Srbija nedužna u Prvom svetskom ratu. Govori protiv pretpostavke da su Srbi i Rusi spremali rat protiv Austrougarske, ali i da je postojao plan da se naša zemlja porobi i populaciono i materijalno uništi.

Glavni Katorovičev zaključak jeste da su rušenje mira u julu i avgustu 1914. izvršile Centralne sile, i to s predumišljajem u odnosu na rat sa Srbijom, Francuskom i Rusijom na Balkanu i u ostalom delu Evrope. Analizirajući poteze Beča i Berlina tokom Julske krize, on dokazuje njihov „bezuslovni predumišljaj u odnosu na balkanski rat“, odnosno rešenost Austrougarske da uz neograničenu podršku Nemačke događaj u Sarajevu po svaku cenu iskoristi za napad na Srbiju.

– Kantorovičev sud o Srbiji nije plod ličnih simpatija, već rezultat analize činjenica posredstvom njegove neumoljive pravničke logike – kazao je Velibor Buha. – Kao takav, predstavlja jednu od najvrednijih odbrana srpskih pozicija u raspravama o krivici za rat koju literatura poznaje.

NEMAČKI IZGOVORI

KANTOROVIČ je kroz svoju analizu pustio sve ono što se znalo o Prvom svetskom ratu u njegovom vremenu – rekao je Mile Bjelajac, istoričar. – U knjizi iznosi jake argumente da je Nemačka želela svetski rat i da je bila spremna da podrži sve što je delovalo kao dobar izgovor za to. Jedan od takvih izgovora je i da je mobilizacija ruske vojske sama po sebi značila – rat.

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *