SRBIJA NIJE KAPITULIRALA ni pod bombama, ZAŠTO BI SE UPLAŠILA OLBRAJTOVE, ENGELA…

Tweet

Izbori u SAD nisu sudski završeni, a da bi se prejudicirao Džo Bajden u Beloj kući, cela demokratska kompanija bivših kadrova okupila se srećna da može opet da maltretira Srbiju i da ostvari interese koje nije uspela u prethodnih 20 godina – čak ni pod bombama. Ipak, to je račun bez krčmara, jer oni još nisu u prilici čak ni da odlučuju.

Ovako u emisiji radio Sputnjika „Od četvrtka do četvrtka” bivši ambasador Rade Drobac ocenjuje sednicu Spoljnopolitičkog odbora Predstavničkog doma američkog Kongresa na kojoj su albanski lobisti pokrenuli misiju s ciljem da novom predsedniku SAD trasiraju spoljnu politiku prema zapadnom Balkanu. Ta politika podrazumeva žestoke pritiske na Srbiju da prizna nezavisno Kosovo.

Ne treba samo da zaboravimo, kaže Drobac, da je ta grupa ljudi koja je diskutovala, a među kojima su Eliot Engel, Medlin Olbrajt i Danijel Server, ista ona koja je 1999. bila kriva za sve ono što se desilo u odnosima Amerike i Srbije – bombardovanje, agresija, žrtve, sankcije, maltretiranje srpskog naroda po svim pitanjima i Haška suđenja.

Srbija nije promenila mišljenje ni pod bombama

Oni su, prema rečima našeg sagovornika, najodgovorniji za konstantan pritisak na Srbiju da učini nešto što je daleko od njenog interesa, i nespojivo sa njim.

„Ne znam na osnovu čega misle da će posle 20 godina Srbija uraditi ono što nije pod bombama ni u ratu htela da učini. Ovaj slučaj koincidira sa činjenicom da se sada otkriva da su Srbi u tom ratu oborili još neke avione, pa i nevidljive. Da se Srbija nije odbranila u tom ratu mi danas ne bismo uopšte razgovarali na ovakav način. Američka strana i NATO imali su brojne žrtve o kojima se ćuti i velike materijalne štete. Bili su ogorčeni što im je jedna mala zemlja pružila takav otpor i što je uspela da ne kapitulira. To što neki pokušavaju da 1999. predstave kao poraz Srbije nije istina, jer imamo međunarodne dokumente koji potvrđuju suverenitet Srbije na svojom južnom pokrajnom, a postoji i značajan broj zemalja koje su povukle priznanje nezavisnosti Kosova, što sve govori da je to daleko od rešene situacije,” smatra Drobac koji je danas zamenik predsednika „Beogradskog foruma za svet ravnopravnih“.

Akcija protiv svih interesa Srbije

U očekivanju promena koje bi trebalo da nastupe u SAD, bar prema željama Bajdena i i Klintonovih, oni pokušavaju već unapred da pripreme teren za ofanzivu koja se ne odnosi samo na Kosovo već i na Dejton, Republiku Srpsku, a pritiskaju Srbiju da odustane od sve boljih odnosa sa Rusijom i Kinom, ocenjuje naš sagovornik.

„To je apsolutno suprotno interesima Srbije i ne znam pod kojim uslovima i sa kojima benefitima bi Srbija od toga odustala, pogotovo što je sada vojna intervencija isključena,“ rekao je Rade Drobac.

Eliot Engel je pred Oborom za spoljne poslove izustio nekoliko notornih neistina kao što je ona da su Srbi izvršili genocid na Kosovu iako svi znamo da optužnica o toj temi ne postoji.

Naš sagovornik smatra da je javni medijski prostor danas poprište ozbiljnih ratova u kojima se sredstva ne biraju i u kojima se laž proglašava za istinu, a istina proglašava za nešto što je retrogradno.

„Svedoci smo erozije morala, zdravog razuma i činjenica, jer je činjenica samo oni što neki mediji govore. Svi se sećamo devedesetih kada su u Bosni, Hrvatskoj i Sloveniji samo Srbi bili optuženi, a dobro znamo da ne može da postoji krivica samo sa jedne strane. Mislim da je to jedan od razloga i za ovo suđenje u Hagu gde se pokušava napraviti jedan veštački balans da su zločini Šiptara na Kosovu prvi put sada na ovakav način stavljeni u prvi plan,” kaže naš sagovornik.

On dodaje da se strahuje da to što su pred spoljnopolitičkim odborom Kongresa sada pokušali da prebace odgovornost za zločine na srpsku stranu samo deo strategije da se oslobode oni koji su optuženi u Hagu. To, kao i negiranje agresije na SR Jugoslaviju predstavlja politiku sile koja se ni po čemu ne razlikuje od one koja je vođena u prethodnim vekovima, samo što je sada okupana u novim medijima koji to prikazuju kao nešto pozitivno, a one koji su žrtve kao krivce.

Imamo obavezu da zaštitimo istinu

Drobac ima iskustvo iz devedesetih prošlog veka kada je bio pomoćnik ministra za informisanje. Trudili su se, kaže, da naprave što više materijala, činjenica, dokaza i vesti kako bi se ta poplava laži, prevara, podmetanja i optužbi zaustavila.

„I pored tog što je debalans bio vidan, ipak su te naše informacije nalazile svoj put. Žao mi je što od 2000. nemamo organizovanu državnu propagandu, odnosno, odbranu sopstvenog suvereniteta i istine. Otimaju nam verske objekte, istoriju, junake, proglašavaju naše stradanje besmisleno, a njihove genocide pobedama. Zbog toga imamo obavezu da štitimo istinu, jer ako je ne štitimo, a ide nam u prilog, bićemo žrtva ne samo političkih zavera koje stvarno postoje prema nama, nego i lažnih predstava javnosti. Oni će misliti da čine dobro delo kada ponovo budu birali Bajdena ili Olbrajtovu, jer oni kažnjavaju zle Srbe,“ zaključio je Rade Drobac.

(Sputnjik)

Tweet